Zastava Srbije; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Jedan izveštaj možda može da bude neobjektivan, drugi može da ima greške – ali kada se u najmanje sedam uzastopnih dokumenata objavljenih u 2020. godini ponavljaju iste ocene o stanju demokratije u Srbiji, koliko je verovatno da one ne odgovaraju stvarnosti? Pogotovo kada se zna da izveštaji dolaze sa različitih strana – i od domaćih i od stranih nevladinih organizacija, ali i od međunarodnih organizacija sa kojima Srbija sarađuje i kojima je stavila na raspolaganje podatke za njihovu analizu.

Velika prašina podigla se oko izveštaja „Zemlje u tranziciji“ Fridom Hausa na proleće, koji je Srbiju spustio iz kategorije „polu-konsolidovanih demokratija“ u „hibridne režime“, u kojima demokratske institucije uglavnom služe kao fasada autoritarnoj vlasti. Vlada je na izveštaj napisala detaljan odgovor, tvrdeći da je promena kategorije neopravdana. Međutim, usledili su novi dokumenti, pogotovo nakon izbora održanih u junu, a analiza za ovu godinu zaokružena je objavljivanjem godišnjeg izveštaja o napretku Evropske komisije i ODIHR-ovog konačnog izveštaja o izborima.

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) utvrdila je prošle nedelje da je „dominantnost vladajuće partije, uključujući i u medijima, zabrinjavajuća“, te da je „prednost koje su uživale vladajuće partije, uprkos odluci partija opozicije da bojkotuju izbore,… suzila izbor i informacije dostipne glasačima“.

Sa druge strane, možda najupadljivija ocena demokratije u Srbiji godišnjeg izveštaja Evropske komisije jeste da je „novoizabrani parlament obeležen nadmoćnom većinom vladajuće koalcije i odsustvom jasne opozicije, što je situacija koja nije konstruktivna za politički pluralizam u državi“. Izveštaj EK zabeležio je i nastavak pritisaka na organizacije civilnog društva i novinare i utvrdio da nema napretka u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti sudstva.

Ovi izveštaji samo su se nadovezali na ono što je prethodno ove godine utvrdilo najmanje pet drugih organizacija – Fridom Haus, Reporteri bez granica, V-Dem institut, CRTA i Centar savremene politike – kao i druge organizacije, mediji i pojedinci, koji su izneli ocene o nazadovanju demokratije u Srbiji.

Šta su rekli ODIHR i Evropska komisija?

Konačni izveštaj ODIHR-a, sastavnog dela Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), objavljen je 7. oktobra, ocenjujući da su izbori za Narodnu skupštinu održani 21. juna „sprovedeni efikasno, uprkos izazovima koje je postavila pandemija COVID-19, ali je dominantnost vladajuće partije, uključujući u medijima, zabrinjavajuća“.

Većina TV kanala i novina, prema nalazima OEBS-a, promovisala je politiku vlade i izdašno pokrivala njen rad, ograničavajući različitost gledišta.

Ova međunarodna organizacija ocenila je i da je „stalni angažman gospodina Vučića kao šefa države i lidera Srpske napredne stranke“ doneo predsedniku Srbije neuporedivo veliku vidljivost u javnosti, bez jasne razlike njegovih uloga.

„Nejasne granice između kampanje SNS-a i medijskog praćenja rada predsednika i Vlade, uključujući i odgovor na krizu COVID-19, nije u skladu sa stavom 5.4 OEBS-ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990“, stoji u konačnom izveštaju ODIHR-a.

Utvrđuje se da je ovo je bilo najvidljivije tokom vanrednog stanja, kada su, dok je zvanična kampanja bila suspendovana, predsednik i Vladini zvaničnici redovno davali izjave za medije, uključujući i o merama za očuvanje sredstava za život i radnih mesta, što je s vremena na vreme uzimalo oblik implicitne kampanje.

U dokumentu se takođe navode izveštaji o pritiscima na glasače, posebno one zaposlene u javnom sektoru, koji su se pojavljivali u medijima i potvrđeni su od strane posmatračkih grupa i sagovornika ODIHR misije. Dodaje se da praksa korišćenja paralelnih spiskova za praćenje glasača na izborni dan daje dodatnu potporu ovim tvrdnjama.

ODIHR misija primetila je slučajeve i dobila kredibilne izveštaje o kršenju pravila o izbornoj tišini u korist vladajuće stranke. U nekim mestima, misija OEBS-a dobila je izveštaje o glasanju unapred popunjenim listićima, kupovini glasova i pritiscima na glasače da glasaju za određene kandidate.

Dok se izveštaj Evropske komisije, objavljen dan ranije, u većoj meri poklapa sa izveštajem OEBS-a, njegovi nalazi o stanju parlamentarizma u Srbiji verovatno su najoštriji od kada se izrađuju izveštaji o napretku Srbije.

„Novoizabrani parlament je obeležen nadmoćnom većinom vladajuće koalicije i odsustvom jasne opozicije, što je situacija koja nije konstruktivna za politički pluralizam u državi. Nakon izbijanja pandemije COVID-19, parlament se sastao tek nešto više od šest nedelja nakon proglašenja vanrednog stanja, što je ograničilo njegovu sposobnost da kontroliše izvršnu vlast tokom ovog perioda“, stoji u izveštaju Evropske komisije.

Takođe se navodi da parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću služi uglavnom zadovoljavanju forme, te je zbog toga demokratska odgovornost izvršne vlasti slaba.

„Ovaj trend postao je uočljiviji nakon izbijanja pandemije COVID-19, koja je demokratsku ravnotežu snaga dodatno poremetila u korist Vlade“, stoji u dokumentu.

Pominje se i zapaljiv govor protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koje su izražavale drugačije političke poglede. Ovo je uključivalo i verbalne napade na „poslanicu Evropskog parlamenta koja je predvodila međupartijski dijalog“, navela je Evropska komisija.

Parlamentarizam, međutim, nije bila jedina tema na koju se osvrnuo Izveštaj Evropske komisije kada je reč o demokratiji u Srbiji.

„Rad civilnog društva odvija se u sve polarizovanijoj atmosferi koja nije otvorena za kritiku, u kojoj se mogu čuti negativne izjave vlasti, koje prenosi deo medija, o organizacijama civilnog društva uopšte i o finasiranju pojedinih organizacija… Organizacije i pojedinci koji kritikuju vlasti zbog razvoja događaja u oblasti vladavine prava su pod posebnim pritiskom“, stoji u dokumentu.

Posebno se napominje slučaj stavljanja organizacija i pojedinaca kritičnih prema vlasti na spisak za kontrolu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Kada je reč o slobodi izražavanja, izveštaj nije zabeležio nikakav napredak, navodeći da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima nastavljaju da zabrinjavaju. Navedeni su, između ostalih, pokušaji centralizacije informacija o COVID-19 tokom vanrednog stanja, kao i hapšenje Ane Lalić.

Nalazi izveštaja Evropske komisije, kako je na Tviteru podsetio potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i dugogodišnji član Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Vladimir Međak, zasnivaju se na informacijama dobijenih od državnih organa, država članica EU, međunarodnih organizacija, međunarodnih organizacija civilnog društva, pa tek onda civilnog društva u Srbiji.

Svi ovi nalazi, u svakom slučaju, ne bi trebalo da budu iznenađujući građanima koji su samo u poslednjih nekoliko meseci pratili ocene stanja demokratije u Srbiji koje su dolazile iz različitih izvora.

Pet organizacija koje su pretekle EU i OEBS

Najpre su, u aprilu, Reporteri bez granica objavili svoj godišnji indeks slobode medija u svetu, na kome se Srbija našla na 93. mestu od 180 zemalja. U poslednje četiri godine Srbija je nazadovala 34 mesta, jer je 2016. bila 59. u svetu, a na Zapadnom Balkanu je sa vodećeg pala na pretposlednje mesto.

U obrazloženju Reportera bez granica za Srbiju između ostalog se navodi da je posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom predsednika, Srbija postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i popularnije.

„Broj napada na medije naglo je porastao, dok zvaničnici sve više koriste zapaljivu retoriku protiv novinara. Neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medijskog vlasništva u zemlji, njihove priče su obično dostupne samo na internetu“, naveli su Reporteri u obrazloženju.

Samo nekoliko nedelja kasnije, Fridom haus u svojoj kategorizaciji postkomunističkih zemalja je takođe zabeležio pad Srbije za jedan stepenik, a „hibridni režim“ postao je deo svakodnevnog političkog govora.

Kako je obrazloženo u izveštaju Fridom Hausa, od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski je ograničavala mogućnost opozicije da bude uključena u upravljanje državom, a kao primer su naveli zloupotrebu procedura u parlamentu u korist vladajuće stranke.

Ovaj izveštaj odjeknuo je u javnosti više nego bilo koji prethodni, i samim tim izazvao odgovor Vlade, koja je pokušala da pobije najnovije smanjenje. Međutim, tom prilikom je, u svoju korist, citirala izveštaje koji na pažljivije proučavanje daju još goru sliku stanja u Srbiji.

Jedan od dokumenata na koji se pozvala sama Vlada tom prilikom bio je Bertelsmanov indeks transformacije, koji je zabeležio veliki pad Srbije u oblasti podele vlasti od dolaska SNS-a na vlast. Srbija je u ovoj oblasti 2014. imala ocenu 8 (od 10), a sada ima ocenu 5.

“Stanje konstantno ugrožavaju namere predsednika Aleksandra Vučića, koji u praksi ima više moći nego što mu ih Ustav dodeljuje. Predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti i stavlja sebe u žižu donošenja odluka i javnih politika. Ovo ugrožava sistem kočnica i ravnoteža, institucije i vladavinu prava. Takođe otvara prostor za spori rast autoritarnog režima u Srbiji”, stoji u izveštaju Bertelsman fondacije za Srbiju 2020. godine.

Nakon izveštaja Fridom hausa, usledilo je nekoliko meseci pauze, tokom kojih su održani parlamentarni izbori, praćeni protestima protiv vlasti zbog upravljanja COVID-19 krizom. Krajem septembra švedski V-Dem institut objavljuje da je u Srbiji drastično opao “indeks liberalne demokratije” koji taj institut koristi kada ocenjuje stanje demokratije u državama.

„Godine 2009. vrednost tog indeksa bila je 0,53, a prošle godine pala na 0,25″, navela je zamenica direktora ovog instituta Ana Lurman za Danas, uz objašnjenje da je tako Srbija svrstana među zemlje kod kojih je znatno ojačala autokratija.

Institut pri Univerzitu u Geteborgu opisao je Srbiju kao “izbornu autokratiju” i svrstao je na 139. mesto od 179 zemalja, čime je ostvarila najlošiji rezultat na Zapadnom Balkanu.

Sledi izveštaj Centra savremene politike „Stanje demokratije u Srbiji 2020“, koji utvrđuje značajni broj ozbiljnih problema zbog kojih se, kako se navodi opravdano može postaviti pitanje da li je Srbija danas još uvek demokratska zemlja, kao i da li se zbog toga udaljava od članstva u Evropskoj uniji.

Analiza pet oblasti, uključujući izbore, rad parlamenta i slobodu izražavanja, uočila je ozbiljne negativne trendove u svim oblastima.

Konačno, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koji je posmatrao izbore 21. juna, izdao je svoj završni izveštaj početkom oktobra, u kojem je ovaj izborni proces ocenjen kao najlošiji od svih izbornih procesa koje je ova organizacija posmatrala.

U izveštaju, CRTA ocenjuje da će i pored toga što su izbori u celini ispunili minimalne demokratske standarde, oni ostaviti negativne posledice po kvalitet demokratije u Srbiji.

“Iako su izbori sprovedeni u skladu sa zakonom, i nije bilo zakonskih ograničenja za političke aktere da se predstave i komuniciraju sa javnošću, predstavnici listi koje su u prethodnom periodu bili na vlasti imali su napoštenu prednosti i zloupotrebljavali su javne resurse, a birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi”, naveli su iz CRTE u svom završnom izveštaju.

Nekoliko dana kasnije objavljeni su i izveštaji ODIHR-a i Evropske komisije, čiji je sadržaj je mogao da iznenadi jedino one koji nisu dovoljno obraćali pažnju.

Na dvadesetu godišnjicu petog oktobra postoji, dakle, široki konsenzus da demokratija u Srbiji nazaduje, do te mere da je čak upitno može li se ova zemlja nazvati demokratskom. Da li će naredne godine da dođe do preokreta ili će ocene nastaviti da se snižavaju – jer prostora za pogoršanje još ima – pitanje je na koje samo građani, oni na vlasti i oni van nje, mogu da daju odgovor.