fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Sloboda izražavanja i EU integracije: Medijski zakoni doneli “ograničeni napredak”, ali sprovođenje ostaje problem

Mediji; Foto: Evropska unija

Većinom glasova Narodna skupština izglasala je 26. oktobra usvajanje dve medijska zakona: Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakona o elektronskim medijima (ZEM). Nakon čitavog procesa izrade nacrta, koji je propraćen brojnim kontroverzama, medijska udruženja ostala su nezadovoljna zakonskim rešenjima. Između ostalog navode da je novim zakonima vraćeno državno vlasništvo nad medijima, kao i da zakoni značajno odudaraju od Medijske strategije usvojene 2020. godine kojom je trebalo obezbediti povoljno okruženje za slobodu informisanja.

Dosledno sprovođenje Medijske strategije jedna je od prelaznih merila u okviru Poglavlja 23, bez čijeg ostvarivanja Srbija neće napraviti pomak na putu ka Evropskoj uniji. Utisak je da su upravo iz Evropske komisije stigle pomešane poruka kada je reč o usvojenim medijskim zakonima.

Pre usvajanja zakona, komesar za proširenje Oliver Varhelji uputio je 19. oktobra pismo predsednici Vlade Srbije u kome pohvaljuje završetak rada na predlozima medijskih zakona.

“Želeo bih da Vam čestitam na inkluzivnom procesu širokih konsultacija. Prepoznajem mnogo dobrih elemenata u oba nacrta zakona, pogotovo onih koji se tiču REM-a i Saveta za štampu”, naveo je Varhelji.

Portal European Western Balkans nije dobio odgovor na pitanje da li iza pisma mađarskog komesara, bliskog vlastima u Srbiji, stoji čitava Evropska komisija. U svom odgovotu za portal N1, portparolka EK Ana Pisonero izjavila je da EK očekuje od srpskih vlasti rezultate u primeni Medijske strategije, “u skladu sa obavezama koje su preuzete na najvišem nivou, kao i da stvore podsticajno okruženje u kome se sloboda izražavanja i sloboda medija nesmetano ostvaruju”.

Iako je komesar pohvalio upravo proces kreiranja zakona, čitav proces u realnosti su pratile brojne kontroverze. Najpre, prema Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije, zakone je trebalo usvojiti krajem prošle godine. Kada je rad na zakonima počeo kasnilo se prvo sa formiranjem radnih grupa, a čitav proces još tad su medijska udruženja bio je netransparentan.

Posebno je kraj izrade nacrta zakona bio kontroverznan jer su iznanadno dodati novi članovi u Zakonu o elektronskim medijiima. Nakon višečasnovnog sastanka sa predstavnicima međunarodne zajednice sporni dodati članovi bili su izbačeni iz finalne verzije zakona koji su prošli Skupštinu.

Osim toga, medijskim zakonima raspravljalo se na sednici Skupštine na kojoj je na dnevnom redu bilo oko 60 tačaka. Sve po hitnoj proceduri.

Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU (NKEU), ocenjuje za EWB da je komesar Varhelji poznat po “tapšanju po ramenu” Vlade Srbije, bez obzira na realnu situaciju u tom trenutku, dodajući da je važno što su se čuli i drugi glasovi iz Evropske komisije, poput izjave portparolke Pisonero.

Jovana Spremo ocenjuje da proces jeste bio kontroverzan, a da su “na sreću” izbačene sporne odredbe koje se na primer tiču uvođenja “paralelnih” Saveta za štampu i drugih opasnih po slobodu izražavanja.  Komentarišući proces usvajanja zakona ona dodaje i da hitna procedura nije novi metod za usvajanje akata kojima se pokušava legalizovati neko nelegalno stanje, pa je to i ovom prilikom učinjeno.

U izveštaju Koalicije prEUgovor navodi se da su ključne tačke neslaganja između vlasti i predstavnika medijskih udruženja one koje je već trebalo smatrati rešenim na osnovu Medijske strategije, akta javne politike koji je usvojila Vlada Srbije.

“Iako se u obrazloženjima oba akta tvrdi da su sačinjeni na osnovu te strategije, to očigledno nije bilo istina. Time se jasno pokazalo da Vlada nije ni imala nameru da reši neke od suštinskih problema u medijskoj sferi, postavivši kao svoje „crvene linije” ono što je smatrala tačkama očuvanja svog uticaja na medijskom tržištu – čuvanje i jačanje svog uticaja preko preduzeća u državnom vlasništvu i zadržavanje kompromitovanog sastava Saveta REM-a”, ocenjuje koalicija prEUgovor.

U Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu obrađuje se i tema medijskih zakona koji su usvojeni u oktobru. Izveštaj pohvaljuje mere koje su predviđene za osnaživanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije i druga zakonska rešenja, ali takođe napominje zakonodavni proces nije završen potpuno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i evropskim standardima.

U delu izveštaja koji se odnosi na slobodu izražavanja, Srbija je dobila ocenu “ograničeni napredak”.  U Izveštaju se navodi da su javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o javnim medijskim servisima – pokrenute u septembru 2023.

Nakon javne rasprave, konsultacije sa medijskim udruženjima i, kako se navodi u izveštaju, ishitrenim konsultacijama sa Evropskom komisijom, amandmani na ova dva zakona su usvojeni u oktobru 2023, pre raspuštanja parlamenta.

“U celini gledano, novi zakoni će ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i ojačati njegova ovlašćenja za suočavanje sa pretnjama medijskom pluralizmu. Proces predlaganja članova Saveta REM-a je depolitizovan, dok su preduzeti koraci da se zaštite prava osoba sa invaliditetom, maloletnika i nacionalnih manjina. Vlasti i medijska udruženja takođe su postigla dogovor o ulozi Saveta za štampu, dok su napravljeni koraci da javno sufinansiranje medija bude transparentnije i pristupačnije”, navodi se u izveštaju.

U kontekstu izbora, dalje se navodi, zabrana medijskog praćenja zvaničnika koji su istovremeno kandidati a koji učestvuju u zvaničnim okupljanjima organizovanim radi otvaranja infrastrukturnih i drugih projekata je produžena na 30 dana, što je unapređenje u odnosu na trenutnu situaciju.

“Međutim, zakonodavni proces nije završen potpuno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i evropskim standardima. Vlasništvo medija od strane državnih preduzeća je bila istaknuta tema rasprave”, stoji u izveštaju.

Takođe se dodaje da je napravljen važan korak kad je reč o primeni kriterijuma usklađenih sa pravnim tekovinama o EU na ocenu državne pomoći, dok treba pojasniti da se mere za kontrolu trustova i spajanja primenjuju i na medijski sektor, a mere zaštite medijskog pluralizma i uredničke nezavisnosti treba još poboljšati. Primena ovih mera zaštite moraće da se strogo nadgleda u praksi, zaključuje se.

Šta je u zakonima sporno?

Pozitivne izmene koje novi zakoni donose odnose se pre svega na rad Regulatornog tela za elektronske medije i uređenje projektnog sufinansiranja medija. Novim Zakonom o elektronskim medijima izvršena je depolitizacija Saveta REM-a time što članovi skupštinskih odbora više neće predlagati članove Saveta, kako je to bio slučaj do sada, ali će se među ovlašćenim predlagačima sada nalaziti ombudsman i povernici za zaštitu ravnopravnosti i informacija od javnog značaja.

Osim toga, država je posle duge rasprave pristala na to da se izvrši i takozvani „restart“ postojećeg sastava Saveta REM-a. Tako je predloženo da se novi članovi Saveta odaberu u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona.

Promene su uvedene su i u mehanizam projektnog sufinansiranja od javnog interesa, odnosno raspodele novca iz budžeta medijima, koji se u prošlosti pokazao kao instrument političke kontrole medija. Novim zakonom medijima prvi put se prepoznaje Savet za štampu kao samoregulatorno telo nadležno za sve medije. Njihove odluke o kršenju Kodeksa novinara Srbije uzimaće se u obzir prilikom dodele novca na konkursima, kako oni mediji koji krše etički kodeks ne bi bili finansirani novcem građana.

Međutim, kako navodi Jovana Spremo, u zakonima su ostale odredbe koje predstavljaju crvene linije i za one koje su učestvovali u radnim grupama, a i za sve one koji su radili na tome da zakoni reflektuju i strateški okvir i standarde.

“Spornim odredbama zakona zapravo je onemogućena i primena nekih dobrih, unapređenih delova istog. Uz legalizovanje državnog vlasništva u medijima, teško da možemo govoriti o slobodnijem medijskom prostoru”, navodi Spremo.

Da će izaći iz medija, država se obavezala pre deset godina zbog čega su brojni lokalni mediji privatizovani. Bez obzira na to što je formalno izašla iz medija, Telekom Srbija u većinskom vlasništvu države je prethodnih godina osnivao nove medije. Novim zakonom se legalizuje ova praksa.

Da Telekom može da osniva medije omogućava član 39. Zakona o javnom informisanju i medijima, po kome izdavač medija može biti i društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, u skladu sa zakonom kojim se regulišu elektronski mediji.

Ovakva odluka je, kako su navodili iz Koalicije za slobodu medija, u direktnoj suprotnosti sa Medijskom strategijom koju je Vlada Srbije usvojila početkom 2020. godine. Koalicija za slobodu medija i CRTA su pokrenule peticiju za hitnu izmenu i dela koji se tiče vlasništva nad medijima.

Jovana Spremo navodi da Vlada kao i do sada  pokušava poene da dobija isključivo na usvajanju zakonskog i strateškog okvira, a samoj implementaciji ne daje značaj. “Veći problem jeste i manjak fokusa EU upravo na ovaj deo, odnosno realnu primenu tih okvira i uticaj na unapređenje prava, koji konstantno izostaje”, zaključuje Spremo.

Povezani članci

[VIDEO] Dragojlović: Amandman o korekciji granica je uopšten stav

EWB

Muke oko odlaska u Tiranu: Dokaz da vlasti istinski ne žele članstvo Srbije u EU

Sofija Popović

Ko je “kriv” za gubitak entuzijazma za evropske integracije u Srbiji?

Sofija Popović