fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Spoljna politika, NATO, Ukrajina: Za šta se u izbornoj kampanji zalažu evropske partije?

Kongres Partije evropskih socijalista, mart 2024; Foto: Flickr / PES Communications

Partije koje učestvuju na predstojećim izborima za Evropski parlament insistiraju na unapređenju sistema odbrane i bezbednosti u EU, što ne čudi imajući u vidu rat u Ukrajini, započet u februaru 2022, kao i oružane sukobe i tenzije na Bliskom istoku. Takođe, primetno je da se evropske partije uglavnom zalažu za proširenje NATO, i poštovanje vladavine prava, uključujući i u domenu spoljne politike.

U predizbornom manifestu Evropske narodne partije (EPP), koja je imala najviše poslanika u odlazećem sazivu EP, navodi se da je “sloboda ključna, ali sloboda bez bez sigurnosti predstavlja praznu reč”.

“Mi se zalažemo za snažnu Evropu koja govori jednim glasom o demokratiji, vladavini prava i slobodi. Za Evropu koja se opire autokratama i podržava one koji štite naš evropski način života, kao što to čine Ukrajinci protiv Putinove agresije. Evropa mora da zaštiti svoje granice i bori se protiv ilegalne migracije”, poručuje EPP.

EPP se, između ostalog, zalaže za prijem novih članica u NATO, te predlaže imenovanje evropskog komesara za bezbednost i odbranu.

Kada je o ekonomiji reč, EPP zagovara “produbljivanje evropskog jedinstvenog tržišta i proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini”.

Partija evropskih socijalista (PES), druga po snazi u Evropskom parlamentu u prethodnom periodu, izbornu platformu uglavnom temelji na “društvenoj i rodnoj jednakosti”, ali naglašava i potrebu za jačanjem sektora bezbednosti EU, za zaštitom životne sredine, kao i za uspostavljanjem novih partnerstava na međunarodnoj sceni.

“Mi želimo slobodnu, pravičnu i sigurnu demokratsku Evropu. Verujemo da je Evropa sila koja garantuje prava svima…. Gradimo Evropu održivosti i demokratije. Feminističku Evropu. Inkluzivnu Evropu utemeljenu na univerzalnim ljudskim pravima. Evropu gde će društveni, ekonomski i ekološki napredak ići ruku pod ruku”, ukazuje PES.

PES, između ostalog, predlaže da Unija ojača saradnju sa Sjedinjenim Državama, “i drugim demokratskim saveznicima i izgradi snažno partnerstvo sa Ujedinjenim Kraljevstvom”. S druge strane, ocenjuje da se kada je reč o odnosima sa Kinom, “moraju promovisati naše vrednosti i zaštititi naši interesi”.

Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u predizbornom manifestu poručuje da “Evropa mora da stane na svoje sopstvene noge i garantuje nam sigurnost i bezbednost, ali mi moramo i da nastavimo da sarađujemo sa demokratskim saveznicima, kao i da smanjujemo našu zavisnost od pojedinačnih dobavljača, naročito od autoritarnih režima”.

ALDE ocenjuje da je od velike važnosti da se obezbedi dugoročna podrška Ukrajini, “koja teži stabilnosti i napretku”.

Poput EPP, i ova evropska stranka zastupa stav da je NATO “primarna struktura za vojnu saradnju”, te zagovara uspostavljanje funkcije evropskog komesara za bezbednost.

ALDE takođe insistira na poštovanju pravila kako bi se ostvarili klimatski ciljevi, odnosno sprovela “održiva tranzicija”, a akcenat stavlja  na “odbranu vladavine prava, građanskih sloboda, osnovnih prava i sigurnosti”, uz upozorenje: ”Sve je više napada na demokratiju”.

Evropska partija zelenih (Zeleni) u aktuelnoj kampanji ocenjuje da je “klimatska kriza izazov za našu generaciju” i obećava: ”U izgradnji zelenijeg sveta, mi ćemo takođe odgovoriti na nepravdu i nejednakost koje dele naša društva”.

Zeleni konstatuju da je “sveopšta ruska invazija na Ukrajinu predstavljala prekretnicu za istoriju našeg kontinenta i sveta”, jer se time “krši međunarodni pravni poredak, mir i stabilnost”.

“Kao Zeleni, mi izražavamo čvrstu solidarnost i podršku Ukrajini… Borba naroda Ukrajine za slobodu, mir i pristupanje EU jeste naša borba. I ne radi se samo o Ukrajini. Globalno, mir i bezbednost su ugroženi… U današnjem svetu mi verujemo da Evropska unija mora da bude snažan igrač. EU jeste i oduvek je bila mirovni projekat. Mi moramo da unapredimo bezbednost Unije, mir i univerzalne vrednosti u našem susedstvu i svetu”, ističu Zeleni.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Moldavije Maja Sandu i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, samit u Kišnjevu 2023; Foto: Evropska unija

Partija Evropski konzervativci i reformisti (ECR) koja se deklariše kao “evrorealistična”, u predizbornom manifestu ocenjuje da su “sloboda i prosperitet Evrope utemeljeni na decenijama razvijanim  vrednostima i nacionalnim kulturama”.

ECR zastupa stav da najvažniju ulogu u EU igraju “nacionalne države i njihove nacionalne demokratije”.

“ECR će učiniti sve što može da zaštiti brižljivo negovane tradicije, slobode i vrednosti Evrope, i zbog toga se zalažemo za reformu Evropske unije… Mi ćemo odbaciti bilo kakvu nepotrebnu centralizaiju moći u Briselu, jer bi odluke trebalo donositi što je moguće bliže ljudima”, poručuje ova stranka.

Poput ogromne većine izbornih učesnika, i ECR ističe da “snažno podržava Ukrajinu protiv ruske agresije”, te ukazuje da je posvećena jačanju saradnje EU i NATO.

Kada je o spoljnoj politici reč, ECR navodi da će “osnažiti transatlantske odnose i sarađivati sa partnerima u SAD i Južnoj Americi, kako bi se promovisali demokratija, i konzervativne vrednosti na globalnoj sceni”.

Partija Identitet i demokratija (ID), koju čine evropski ultradesničari, ovoga puta nema predizborni manifest. Ipak, na osnovu izjava njenih predstavnika i zvaničnog  programa zaključuje se da ID ne odustaje od stava da “svaki evropski narod ima pravo da određuje svoju sopstvenu politiku, u skladu sa sopstvenim potrebama”, kao i da “EU treba da prestane da se meša u unutrašnje poslove svojih zemalja članica”.

ID se javno protivi Zelenom dogovoru, uz ocenu da će zbog toga cene energenata biti još više. Kada je o graničnim kontrolama reč, ova stranka smatra da “svaka nacija ima pravo da štiti, kontroliše i nadzire svoje sopstvene granice”, dok EU “mora da učini više da efikasno vraća ilegalne migrante i kriminalce u zemlje njihovog porekla”.

Za razliku od većine stranaka koje se takmiče na izborima za EP, Partija evropske levice u predizbornom manifestu izražava protivljenje daljem širenju NATO. Umesto toga, ova partija zagovara otpočinjanje mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine, a zalaže se za uvođenje sankcija Izraelu zbog rata u Pojasu Gaze.

Levica, takođe, smatra da EU treba da “odigra ulogu mirotvorca”, kao i da “ratovi i globalne trke u naoružanju utiču na ekološke krize”. Istovremeno, ova politička grupacija izražava podršku Zelenom dogovoru, i poručuje da se zalaže za prava radnika.

Povezani članci

Podgorica: Predstavljen izveštaj “Demokratija u razvoju” o stanju demokratije u regionu

EWB

FP: Kako je Aleksandar Vučić postao omiljeni evropski autokrata

EWB

Naoružavanje i vojna neutralnost: Kuda ide odbrambena politika Srbije?

Jovana Georgievski