Aleksandar Vučić i Vladimir Putin; Foto: Predsednik Republike Srbije

BEOGRAD – Srbija je ušla u Putinovu uniju –  ovako su pojedini mediji prethodnih dana izvestili o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) – regionalnom međunarodnom organizacijom za ekonomsku integaciju nastalu 2015. godine.

Moglo se čuti i da će „pristupanje Putinovoj uniji“ Srbiju „učiniti jačom i razvijenijom“, kao i da je Evropska unija u „histeričnoj“ reakciji na najavu potpisivanja sporazuma dala „ultimatum“ da se Srbija iz sporazuma mora povući.

Jedno od ključnih pitanja koja se postavljaju jeste šta je EAEU i šta znači to za Srbiju, kao i za njene odnose sa Evropskom unijom? Da li je to ekonomski ili politički projekat?

EAEU je organizacija  je nastala sa ciljem da ostvari slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage na prostoru njenih država članica – trenutno Ruske Federacija, Jermenije, Belorusije, Kazahstana i Kirgistana.

Na prvi pogled, po svojoj institucionalnoj strukturi EAEU nalikuje Evropskoj uniji, mada postoji znatna razlika. EAEU se u ovom trenutku nalazi na znatno nižem nivou ekonomske integracije i tek je u procesu harmonizacije standarda u brojnim oblastima, kako bi se sloboda kretanja robe i usluga u potpunosti ostvarila.

EAEU nema monetarnu uniju, zajedničku poljoprivrednu politiku, a tek su planu izgradnja jedinstvenog tržišta električne energije, nafte i gasa. U političkom smislu, osnivački ugovor ove organizacije ne predviđa prerastanje ekonomske unije u političku jer većina država članica nije voljna da preda svoju političku nezavisnost i uglavnom samostalno usmerava svoju spoljnu politiku. EAEU nema predstavničko telo koje zastupa građane EAEU, putovanje ovim prostorom je relativno slobodno uz upotrebu tzv. internog pasoša, ali kontrole na granicama postoje usled nedostatka jedinstvene vizne politike.

Dakle u ovoj fazi razvoja reč je o prevashodno ekonomskom projektu, koji nema proklamovanih tendencija stvaranja političke unije, tako da Srbija nije deo političkog projekta sa EAEU jer takva dinamika barem zvanično ne postoji, osim na bilateralnoj osnovi (kao što je unija između Belorusije i Rusije).

Sporazum će učiniti Srbiju jačom i razvijenijom?

Odmah nakon potpisivanja sporazuma mogli su da se čuju komentari brojnih političara koji su istakli njegovu važnost za privredu Srbije, kao i da je reč pre svega o ekonomskom, a ne političkom sporazumu.

Tako na primer premijerka Srbije, Ana Brnabić je izjavila da Srbija okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ima pravo na sporazume o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama i sa pojedinačnim zemljama do trenutka kada uđe u EU.

„Ja mislim da je u interesu Srbije da imamo što više ovakvih sporazuma. Dakle, ovaj sporazum je komplemetaran sa evropskom politikom Srbije”, izjavila je Brnabić.

Međutim, prema mišljenju Igora Novakovića, direktora istraživanja Centra za međnarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i EAEU ipak ima određene političke implikacije.

„Imajući u vidu izjave koje dolaze iz nekih država članica Evropske unije, može se reći da je potpisivanje sporazuma naškodilo imidžu Srbije i da se percepira kao novi ustupak Rusiji i novi dokaz srpsko–ruskih veza, a u momentu kada su odnosi Rusije i Evropske unije, najblaže rečeno, uzdrmani“, navodi Novaković.

Potpisani sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i EAEU objedinjuje postojeće bilateralne sporazume sa Rusijom (2001), Belorusijom (2009) i Kazahstanom (2010) i proširuje na tržišta Jermenije i Kirgistana u jedinstveni ugovor o slobodnoj trgovini sa EEAU, s obzirom da se trgovinska politika država članica sada vodi na nadnacionalnom nivou.

Novaković navodi da je tržište EAEU značajno za Srbiju i da predstavlja važan deo našeg izvoza, međutim naša najvažnija tržišta su EU i CEFTA i tu neće biti promena.

„Države trguju uglavnom sa najbližim susedima, kao i sa susedima sa kojima imaju razvijene komunikacije. U suštini novi sporazum otvara samo dva nova tržišta, Jermeniju i Kirgistan, s obzirom da sa ostalim članicama već imamo sporazume o slobodnoj trgovini“, kaže Novaković i dodaje da i pored toga što ovaj sporazum proširuje listu i količinu pojedinih roba koje možemo da izvezemo, verovatno neće biti značajnijeg skoka u trgovini.

Da se izvoz ka zemljama EAEU neće drastično povećati, saglasna je i Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike.

„Jeste da je ovim sporazumom omogućen olakšan pristup tržištu od preko 180 miliona ljudi, kao i dvema novim državama sa kojima ranije nismo imali bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini. Ipak, to su dve relativno ekonomski nerazvijene zemlje sa nepunih 9 miliona stanovnika, a naša privreda i ranije nije osetila benefite spoljnotrgovinskih sporazuma sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom“, kaže Miljenović i dodaje da je moguće očekivati blagi rast trgovinske razmene sa zemljama EAEU, ponajviše sa Rusijom, pre svega zbog dodatnih proizvoda obuhvaćenih ovih sporazumom, ali nerealno je očekivati znatniji rast našeg izvoza u ove zemlje.

Ona je istakla i da Evropska unija nastavlja da bude najvažniji spoljno-trgovinski partner Srbije, gde je u 2018. plasirano 67% našeg izvoza i oko 60% uvoza uz stalni rast pokrivenosti uvoza izvozom od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i SSP-a, koji je iznosio preko 80% u 2018. godini.

Takođe je navela i da potencijali Jedinstvenog tržišta EU još uvek nisu u potpunosti iskorišćeni, a to možemo očektivati tek ukoliko ispunimo određene preduslove.

„Ukoliko dođe do unapređenja konkurentnosti naših proizvoda i usluga, pune primene tehničkih standarda i propisa, kao i reformi domaćeg zakonodastva, a to sve i uz bespovratnu pomoć EU koja nam je na raspolaganju, ne samo kroz IPA fondove već i kroz dostupnost drugih EU programa u okviru kojih naša privreda ima mogućnost konkretne saradnje sa preduzećima iz Evropske unije (Horizon 2020 i COSME)“ rekla je Miljenović.

Šta obuhvata, a šta ne obuhvata sporazum?

Važno je reći i da Sporazumom o slobodnoj trgovini sa EAEU ne obuhvata određene vrste proizvoda, kao što su živinsko meso, šećer, penušavo vino ali i automobile, što predstavlja značajna ograničenja za razvoj trgovine, pogotovo kada se uzmu u obzir proizvodi automobilske industrije.

„Za sam Fiat ovo ne bi imalo veliki ekonomski značaj, imajući u vidu da je reč o manje popularnom brendu u Rusiji, međutim da su uključeni automobili ovo bi otvorilo i mogućnost za druge proizvođače koji su potencijalno zainteresovani za ulaganje u Srbiju“, kaže Novaković.

On smatra da je glavni razlog zbog čega nije uključena srpsko auto-industrija taj što Rusija štiti svoje domaće proizvođače i što ovo predstavlja pitanje međusobnih sankcija između EU i Rusije.

Miljenović objašnjava da se u slučaju automobila radi o pravilima o poreklu robe koji su postojali i u slučaju bilateralnih sporazuma, a koja su veoma striktna.

„Strogo je propisan udeo koji mora da bude srpski u određenom proizvodu kako bi potpao pod režim ovog sporazuma. Pošto je procena druge strane da nema dovoljno srpskog učešća u ovom proizvodu, bescarinski izvoz automobila proizvedenih u Srbiji nije bio moguć ranije, niti će to biti realizovano i sa ovim novim sporazumom“, navodi Miljenović i dodaje da se isto primenjuje na bilo koje druge proizvode koje proizvode kompanije sa većinskim stranim kapitalom proizvode u Srbiji.

Evropska unija je u „panici“?

Prema mišljenju naših sagovornika, reakcije koje dolaze iz Brisela ne možemo tumačiti kao panično ponašenje niti postavljanje bilo kakvih ultimatuma, zato što se radi o pravilima koja su važila i u slučaju pristupanja sadašnjih država članica.

„Sama administracija Evropske unije je neutralna po ovom pitanju, s obzirom da potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAEU ne predstavlja kršenje pregovaračkog okvira za Poglavlje 30 koje se odnosi na ekonomske odnose sa inostranstvom“, objašnjava Novaković.

Što se tiče SSP-a, njime nije zabranjeno da Srbija ima bilateralne trgovinske sporazume sa trećim državama, a to je izjavila i portparolka EU Maja Kocijančič, rekla je Miljenović i dodala da ovaj dokument precizira da je potrebno da Srbija postepeno usklađuje svoju spoljnu i spoljnotrgovinsku politiku.

„Kao i u slučaju država koje su u tom procesu bile pre nas, datumom ulaska u EU automatski će prestati da važe bilateralni sporazumi sa trećim zemljama, jer mi danom pristupanja preuzimamo spoljnotrgovinski režim EU“, istakla je ona.

Prema mišljenju Igora Novakovića pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini su se mogli iskorisititi za rešenje i drugih pitanja koja su važna za evropske integracije Srbije, kao što je ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

„Velika je šteta što ovaj dijalog nije iskorišćen od strane Vlade da se razjasne razlozi i konačno i konačno zatvore bilateralni pregovori između Srbije i Rusije oko ulaska u STO, što jedna od obaveza iz Poglavlja 30“, navodi Novaković uz napomenu da postoji logično pitanje koji su razlozi za blokadu Srbije u pregovorima koji se tiču pre svega carina, kada carina po potpisanom sporazumu za većinu proizvoda obe strane više nema.

Potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom je proširena već postojeća ekonomska saradnja koja će u manjoj meri proširiti trgovinsku razmenu, najviše sa Rusijom, međutim to će imati skroman uticaj na rast srpske privrede i samo po sebi nema političke implikacije.

Ono što jeste izazvalo utisak političkog udaljavanja Brisela i najveće zemlje Zapadnog Balkana, jeste činjenica da je sporazum potpisan samo nekoliko dana pošto je Evropski savet odlučio da ne nagradi reformske napore Albanije i Severne Makedonije odnosno ne otvori pregovore o pristupanju, čime je, prema mnogima, poslao negativnu poruku evropske perspektive Zapadnog Balkana.

Potpisivanje ovog sporazuma je samo još jedan znak da Evropska unija mora praktičnim koracima i u kontinuitetu davati do znanja svim zemljama Zapadnog Balkana da reformski procesi nisu uzaludni i da je članstvo izgledno. Na ovaj način bi se sigurno dalo i manje povoda tabloidima da spekulišu o odustajanju EU od politike proširenja i priklanjanju pojedinih zemalja Zapadnog Balkana drugim političkim i ekonomskim blokovima.