Tekst je prvobitno objavljen u biltenu Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35.

U autorskom tekstu pisanom za portal SBunker Jovana Radosavljević piše kako su sporazumi iz Brisela uspeli da pozitivno utiču na živote naroda na Kosovu. Zato je jedna od aktivnosti konzorcijuma KSPAG (Grupa za zagovaranje javnih politika Kosova i Srbije) u okviru projekta podrške i promocije tehničkog dijaloga koji je podržala Evropska unija, bilo objavljivanje članaka (mišljenja ili osvrta, formata open editorial-a odnosno op-ed-ova) u štampanim i elektronskim medijima dva društva. Listom, bilo ih je 17 i objavljeni su u dnevnom listu Blic, Kohi Ditore, portalima European Western Balkans i SBunker, Danasu, Politici, kao i na sajtovima organizacija članica konzorcijuma. Mi ćemo se u našem razumevanju pozitivnih efekata sporazuma fokusirati na tri aspekta – olakšanje svakodnevnog života; bezbednost zajednica; saradnju i razmenu dve strane u najširem smislu.

Svakodnevni život. Avni Mustafa piše o problemima sa kojima se suočavaju Romi na Kosovu, budući da su „jedna od najmarginalizovanijih zajednica“ (Koha Ditore, 23. avgust). Prvi među njima po značaju ticao se neposedovanja ličnih dokumenata. Put da bude rešen otvoren je potpisivanjem Sporazuma o matičnim knjigama 2011. godine.

Kao što je poznato, veliki broj Roma, Aškalija i Egipćana napustio je Kosovo tokom i neposredno nakon sukoba. Kako su uverenja i izvodi nepovratno izgubljeni, po njih se moralo ići u Srbiju. Nemogućnost pribavljanja lične dokumentacije predstavljala je prepreku kod zasnivanja stalnog radnog odnosa, korišćenja socijalne zaštite, putovanja ili nečeg tako važnog kao što je upis u školu. Avni navodi sopstveni primer, gde je njegova ćerka u jednom trenutku imala tri izvoda iz matične knjige rođenih – srpski, UNMIK-ov i kosovski. Međutim, za drugo dete, rođeno 2014. bilo je dovoljno da priloži otpusnu listu iz severnog dela Mitrovice kako bi pribavio kosovsko uverenje. Život je olakšan i rešenjem problema sa vozačkim dozvolama, gde su sporazumom iz 2012. važeće srpske „prebačene“ na kosovske bez ponovnog prolaska kroz proces izdavanja.

Teško je zamisliti saradnju bez slobode kretanja. („Kako bi se naučilo iz prošlosti, poboljšala sadašnjost i izgradila naša budućnost, neophodno je obezbediti komunikaciju među ljudima“, napisao je Besfort Kosova za SBunker). Ovaj sporazum, jedan od prvih koji su jula 2011. potpisani, omogućio je slobodno kretanje građanima Srbije i Kosova ne ulazeći u pitanje statusa. U tekstu objavljenom na veb stranici NVO Aktiv, Boban Stojanović navodi podatke Centra za regionalizam iz 2013, da je gotovo 150,000 ljudi iskoristilo mogućnost prelaska administrativne linije/granice te godine (4,700 dnevno). Ujedno, olakšana je komunikacija, saradnja pa i nešto najljudskije – druženje – unutar samog Kosova. „Da mi je neko pre 2013. rekao da ću svojim kolima voziti do manastira Dečani, da posetim Dokufest ili da odem na snoubording na Brezovicu, rekla bih da je sve to nemoguće“, napisala je Jovana Radosavljević za SBunker. Posle ovog sporazuma, za kosovske Srbe koji žive u četiri opštine na severu Kosova, „više nije bio tabu prihvatiti kosovske isprave; u stvari, to je postala potreba“ (takođe Radosavljević).

Bezbednost zajednica (pravna sigurnost, predvidljivost, fizička bezbednost). Jedna od najvidljivijih promena koja se odigrala na severu Kosova jeste integracija policije. Pre sporazuma iz aprila 2013, srpske, kosovske i međunarodne institucije nisu imale jasne granice nadležnosti. Nakon što je postignut, prenosi Bojan Elek za Danas utiske građana, „policija je konačno počela da se bavi prekršajima i krivičnim delima“, a do 2019, „integracija je doprinela povećanju … spremnosti srpske zajednice da sarađuje sa kosovskom policijom“.

Integracija tužilaštva odvija se tokom 2017. godine. Mada je, kako piše tužilac Nataša Radović, prevod bio problem na samom početku, odnosi unutar integrisanog osnovnog tužilaštva u Mitrovici, koje je nadležno za šest opština, „na zavidnom su nivou“; „pravosudni proces je relativno brz“; „pravosudni stručnjaci… su fokusirani na izgradnju korektnih i profesionalnih odnosa“. Veliki broj zaostalih predmeta (približno trećina) je rešen u samo godinu dana po integraciji. Zahvaljujući tome, „građani sada mogu izvaditi uverenja da nisu pod krivičnom istragom, kao i druga dokumenta koja izdaju lokalni sudovi i policijske stanice.“

Ovo je, prema rečima Jelene Krivokapić, predstavljalo veliki problem za mlade ljude kada bi konkurisali za posao. „Žene su kroz integrisano sudstvo dobile povećanu zaštitu“, veruje ona. Nataša Radović dodaje kako je integracija doprinela smanjenju broja počinjenih krivičnih dela, a naročito slučajeva nasilja u porodici. Sada je moguće izmestiti nasilnika iz objekta u kome boravi žrtva, jer je osigurana asistencija (isto tako integrisane) policije. „Slično je bilo i sa poveravanjem maloletne dece jednom od roditelja i održavanjem kontakta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo“, navodi Krivokapić. Ovde sudovi više nisu zavisili od nečije dobre volje. Najzad, počele su da se sude naknade štete.

Razmena. U svom tekstu objavljenom u dnevnom listu Koha Ditore 2. avgusta 2019. Kozeta Derviši posebno ističe Sporazum o integrisanom upravljanju granicama (IBM, 2011). „Vreme čekanja, koje se pre sporazuma merilo satima, je smanjivano“. Primena režima na čak šest prelaza učinila je putovanje lakšim. Razmena je postepeno uvedena u legalne tokove, a jedan broj nelegalnih, „zelenih prelaza“ je zatvoren. Porastao je izvoz kosovskih privrednika u Srbiju: sa roba u vrednosti od 8 miliona evra 2011. godine, na 46 miliona 2016.

Naročitu korist od sporazuma su imali prevoznici. Dok je Sporazum o IBM predstavljao osnovnu pretpostavku za uređen transport roba, sporazum o međunarodnom priznavanju sertifikata za drumski prevoz opasnih materija (fr. Accord dangereux routier, ADR, 2016.) omogućio je saradnju i razvoj onih preduzeća na Kosovu koja se bave ovom, specijalizovanom delatnošću, čija aktivnost čini značajan udeo spoljnotrgovinske razmene. O tome za Kohu piše Ljuljzim Krasnići. Pre sporazuma, ističe, dve strane jedna drugoj nisu priznavale sertifikate, što je kompanijama nanosilo značajne gubitke. Međutim, od trenutka kada je sporazum postignut, sprovođen je bez prepreka.

Za Gazmira Racija (Halo Kosovo, tekst objavljen 9. avgusta 2019. u dnevnom listu Koha Ditore), jedno od najvažnijih dostignuća tehničkog dijaloga jeste dobijanje jedinstvenog međunarodnog pozivnog broja za Kosovo (+383) na osnovu Sporazuma o telekomunikacijama (2013). Ovim sporazumom uređeno je i pružanje usluga Telekoma Srbije na čitavoj teritoriji Kosova, čime je komunikacija olakšana i srpskoj zajednici. Pre ovog dogovora, na Kosovu su u upotrebi bila čak tri (međunarodna) pozivna broja, uključujući i broj +381. Kako bi koristio pozivni broj Monaka (+377) mobilni operater Valja je od svog osnivanja platio oko 200 miliona evra. U tekstu, Gazmir citira Veselina, koji kaže, „sporazumom…je omogućena zdrava konkurencija između operatera koji ovde posluju, uključujući i srpske“. U međuvremenu – ne u kontekstu tehničkog dijaloga, već Berlinskog procesa – imamo sporazum o ceni rominga, koja je najpre spuštena za 70%, sa očekivanjem da do 1. jula 2021. bude u potpunosti ukinuta.

Navedeni sporazumi su proizveli veliki broj pozitivnih efekata po život svih građana na Kosovu. Ostalo je, međutim i u njima dosta toga što tek treba da bude sprovedeno. Ako je problem sa vozačkim dozvolama na putu da bude u potpunosti rešen, ostaje problem registarskih tablica. Dok je Priština zabranila upotrebu registarskih tablica sa prefiksima opština i gradova sa Kosova, Beograd i dalje priznaje samo „statusno neutralne“ „KS“ tablice, vozila sa novijim, „RKS“ tablicama na administrativnom prelazu dobijaju „srpske“ „privremene“ (sadrže oznake „proba“ i „RP“).

Besnik Kosova, koji je na Exit u Novi Sad pre dve godine prvi put krenuo automobilom, kaže „čovek se oseća nervozno dok vozi kroz Srbiju sa papirnim tablicama jer privlači pažnju“. Kada je reč o bezbednosti, u istraživanju Kosovskog centra za bezbednosne studije, koje citira Bojan Elek, navedeno je kako tri četvrtine ispitanika iz srpske zajednice na severu Kosova smatra da je – i nakon integracije – kosovska policija korumpirana. Problem ostaje i nepoznavanje jezika – nema organizovanih kurseva, a komunikacija u hitnim slučajevima se odvija na albanskom. U domenu pravosudne saradnje, „veliki problem je što još nije realizovan dogovor o priznanju odluka srpskih sudova i organa uprave“ (Krivokapić), zato u kosovskom sistemu nije moguće izvršiti pravosnažne presude. Na drugoj strani, zaštitu prava pred integrisanim sudom mogu tražiti samo oni koji rade za kosovske institucije. Slično je – i to je još jedan dobro poznat, gotovo anegdotski primer – sa razvodom braka, koji učinjen u Srbiji, na Kosovu ne važi.

Dalje, jedan od dogovora iz sporazuma o telekomunikacijama ticao se „definisanja granice frekvencije“, odnosno usklađivanja spektra za GSM signal i televiziju, uključujući i digitalno emitovanje, kako bi se izbeglo „mešanje signala“. Na taj način Kosovu bi bilo omogućeno da razvije sopstveni program digitalizacije. Najzad, još uvek postoje poteškoće u poštanskom saobraćaju, odnosno slanju one pošte koja ide sa i na Kosovo preko Srbije.

Po čitanju zbornika, nekoliko je zaključaka koji se nameću. Sa integracijom institucija na severu u pravni okvir Kosova i samim tim većim brojem predstavnika srpske zajednice koji su pribavili kosovska dokumenta, otvorena je prilika da se vrši pritisak na institucije u Prištini, kako bi one poštovale svoje ustavne obaveze u pogledu poštovanja prava nevećinskih zajednica, piše Jovana Radosavljević. Bez obzira na napredak, ili zastoj u rešavanju političkih, „velikih“, pitanja, Kosovo i Srbija bi trebalo da nastave da rešavaju ona tehnička, praktična, koja imaju direktan uticaj na život građana. Zadatak institucija – nosilaca vlasti – na kome organizacije civilnog društva od početka dijaloga u Briselu insistiraju, jeste da adekvatno informišu građane šta je dogovoreno i koji su očekivani efekti sporazuma. Među njima, kako smo videli, bilo je i puno onih pozitivnih. Bilo sada kasno za promenu narativa ili ne, ovi efekti zaslužuju da budu pomenuti, jer ostaju.