petak, 23. oktobar 2020.
  • 1
    Poglavlje 1 - Sloboda kretanja robe
  • 2
    Poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika
  • 3
    Poglavlje 3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
  • 4
    Poglavlje 4 - Sloboda kretanja kapitala
  • 5
    Poglavlje 5 - Javne nabavke
  • 6
    Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava
  • 7
    Poglavlje 7 - Intelektualna svojina
  • 8
    Poglavlje 8 - Konkurencija
  • 9
    Poglavlje 9 - Finansijske usluge
  • 10
    Poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji
  • 11
    Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj
  • 12
    Poglavlje 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
  • 13
    Poglavlje 13 - Ribarstvo
  • 14
    Poglavlje 14 - Transportna politika
  • 15
    Poglavlje 15 - Energetika
  • 16
    Poglavlje 16 - Oporezivanje
  • 17
    Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika
  • 18
    Poglavlje 18 - Statistika
  • 19
    Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje
  • 20
    Poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika
  • 21
    Poglavlje 21 - Transevropske mreže
  • 22
    Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
  • 23
    Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava
  • 24
    Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost
  • 25
    Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje
  • 26
    Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura
  • 27
    Poglavlje 27 - Životna sredina
  • 28
    Poglavlje 28 - Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
  • 29
    Poglavlje 29 - Carinska unija
  • 30
    Poglavlje 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom
  • 31
    Poglavlje 31 - Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
  • 32
    Poglavlje 32 - Finansijski nadzor
  • 33
    Poglavlje 33 - Finansijske i budžetske odredbe
  • 34
    Poglavlje 34 - Institucije
  • 35
    Poglavlje 35 - Ostala pitanja: Odnosi sa Prištinom
Otvoreno poglavlje
Priv. zatvoreno poglavlje

Spremo: Primena Akcionog plana za Poglavlje 23 zavisiće od volje vlasti

Zastave EU i Srbije; Foto: Ministarstvo pravde

BEOGRAD – Teško je biti optimističan oko buduće primene nedavno usvojene strategije i revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, ukoliko pogledamo prethodno sprovođenje tih aktivnosti i ogroman zastoj u reformama u poglavlju od samog početka procesa revizije, jer je tada ujedno prestalo i izveštavanje javnosti od strane Ministarstva pravde, navodi za Danas Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23.

Ona dodaje da usvajanje ovih strateških dokumenta nije bilo preterano ispraćeno od strane međunarodne javnosti, budući da je fokus bio na parlamentarnim izborima koji su se dešavali u jeku pandemije, kao i protestima izazvanim manjkom pravih informacija u pogledu realne zdravstvene slike u Srbiji.

“U vesti koju je Vlada objavila stoji da je Evropska komisija dala ocenu i mišljenje na revidirani Akcioni plan, pri čemu je taj akt usaglašen sa preporukama Komisije. Međutim mi nismo imali uvid u mišljenje EK, niti znamo u kom formatu je stiglo odobrenje. Ono što znamo jeste da su institucije imale vrlo kratak period da se izjasne o prihvatanju dokumenta. Svakako se ne pronalazi logika u požurivanju usvajanja ovog dokumenta od Vlade kojoj je istekao mandat, ali poučeni iskustvom prvog usvajanja Akcionog plana iz 2016. godine, znamo da je ta opcija moguća”, kaže Spremo i dodaje da ostaje da se vidi da li će se isti, svakako unapređen, u dobroj veri i primenjivati, ali za to se svako mora sačekati novi sastav Vlade, kao i Narodne skupštine.

U konsultacijama sa radnom grupom i pregovaračkim timom nadležnog Ministarstva, koje su počele u februaru prošle godine, kroz ukupno pet sastanaka učestvovali su predstavnici civilnog društva, strukovnih udruženja i medija koji već niz godina aktivno rade na poboljšanju vladavine prava i izgradnji demokratskih institucija i poseduju ekspertizu iz oblasti obuhvaćenih Poglavljem 23, kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava.

U odnosu na konsultacije iz perioda 2017. i 2018, koje su vođene oko izmena Ustava, Spremo ove pregovore ocenjuje kao konstruktivnu raspravu, naglašavajući redovno prisustvo predstavnika pregovaračkog i tima i radne grupe.

“Komentari dati na prvi nacrt dokumenta prihvatani su najviše u delu koji se odnosi na osnovna prava”, ističe Spremo.

Ona objašnjava da je u drugom delu konsultacija održana i posebna sednica koja se odnosila samo na usklađivanje Akcionog plana za Poglavlje 23 sa Medijskom strategijom, budući da su izveštaji Evropske komisije bili najkritičniji u pogledu stanja slobode izražavanja i položaja medija u Srbiji.

“To je ujedno i jedan od delova Akcionog plana koji je znatno unapređen i gde se očekuje poboljšanje stanja po početku primene”, navodi Spremo.

Sa druge strane, delovi dokumenta koji se odnose na borbu protiv korupcije i pravosuđe su pretrpeli načelno tehničke izmene u pogledu rokova ili detaljnije propisane procedure, dok suštinske izmene koje bi trebalo da odgovaraju prelaznim merilima i njihovom lakšem ispunjenju, nisu unete u novi dokument.

Međutim, Spremo najproblematičnijim smatra to što veliki deo, navodno prihvaćenih komentara, suštinski nije prihvaćen u predloženom obliku, čime im je izmenjen smisao.

“To je najvidljivije u delu koji se odnosi na pravosuđe, odnosno aktivnosti koje se odnose na izmene Ustava. Konkretan primer bio je predlog članica da se detaljno unese procedura izmene Ustava, upravo zbog prethodno sprovedenih konsultacija koje nisu bile u skladu sa važećim Ustavom. Posebno je traženo slanje teksta amandmana koje je izradio odgovarajući odbor Narodne skupštine na mišljenje Venecijanske komisije i drugih relevantnih tela Saveta Evrope, gde je predlog navodno prihvaćen, ali u tekst uneto i da će to biti urađeno ukoliko u tekstu bude suštinskih razlika u odnosu na tekst koji je već bio ocenjivan i odobren od strane Venecijanske komisije”, objašnjava Spremo.

Onda dodaje da s obzirom na to da je utvrđeno da je taj tekst pripremljen od strane neimenovanih lica iz Ministarstva pravde i ceo proces koje je Ministarstvo vodilo bilo van postupka propisanog Ustavom, smatra da ovakve formulacije ne treba da stoje u najbitnijem strateškom dokumentu za evropske integracije Srbije.