Ekonomija i Biznis

Sprovođenje strukturnih reformi neophodno za privredni razvoj i napredak ka EU

Online diskusija “Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija”; Foto: European Western Balkans

BEOGRAD – Napredak u evropskim integracijama se prividno ostvaruje usvajanjem zakona, dok se zakoni u praksi ne sprovode. Pored neophodnih reformi u oblasti vladavine prava, potrebno je i dosledno sprovođenje strukturnih reformi u okviru Programa ekonomskih reformi (ERP) i uključivanje organizacija civilnog društva, kako bi Srbija ostvarila značajniji ekonomski razvoj, zaključeno je na panel diskusiji “Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija”.

Aleksandar Milošević, novinar i urednik ekonomije u dnevnom listu Danas rekao je da je neophodno ostvariti strukturne reforme kako bi otključali potencijal za dalji rast.

“Mi moramo našim privrednicima omogućiti da lako posluju u Srbiji, da nemaju prepreke, da mogu da budu sigurni da će njihova investicija biti zaštićena, da njihov uspeh bude zasnovan na tržišnim principima”, rekao je Milošević.

Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike (CEP) je rekla da izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu govori da iako je došlo do malog napretka, taj napredak nije suštinski, te da se Srbija sa tog mesta godinama ni ne pomera.

“Na skali od jedan do pet, mi smo na nekoj slaboj trojci sto se tiče ekonomske pripremljenosti za zajedničko ekonomsko tržište, a to nije dovoljno. Ekonomija možda ostvaruje određeni napredak, pa se zato to stalno potencira u odnosu na druge oblasti, na političke kriterijume, vladavinu prava i poglavlje 24, ali ni u ekonomiji nije sjajna situacija”, rekla je Miljenović.

Kada je u pitanju Poglavlje 8, Miljenović je rekla da se Srbija u poslednjih šest godina nije pomerila sa mesta, te da je napredak ostvaren prošle godine usvajanjem zakona o državnoj pomoći, ali da u praksi stvarnog progresa nema.

“Daleko od toga da smo spremni za otvaranje Poglavlja 8, kao i Poglavlja 1, jednog od najvećih poglavlja u procesu pregovora, koje čini sam srž Evropske unije. Mi možda imamo spremne pregovaračke poziicije za neka lakša pregovaračka poglavlja koja ne iziskuju toliko usklađivanja sa pravom EU, ali za ona krucijalna poglavlja mi nismo spremni”, objašnjava Miljenović.

Milošević objašnjava da, pored vladavine prava, i u oblasti ekonomije treba uvesti niz reformi kako bi ekonomska poglavlja mogla i da se zatvore, a ne samo da se pregovara.

“Kada je u pitanju poglavlje koje se odnosi na zaštitu konkurencije i državnu pomoć, tu mora mnogo da se uradi. Ovo poglavlje je svugde sporno, jer svaka zemlja pokušava da zaštiti svoje firme. Vi biste onda morali da se bavite pitanjem kompanije Air Serbia, pitanjem Telekoma, United Grupe, koliki je i kakav pristup na energetskom tržištu. To su sve pitanja koja su i politički osetljiva, ali i ekonomski. To će Srbija sporo rešavati, zajedno sa pitanjem zaštite životne sredine”, rekao je Milošević.

Miljenović je govorila i o Programu ekonomskih reformi (ERP) koji je Srbija krenula da priprema i sprovodi u okviru procesa evropskih integracija, ali je objasnila da na taj dokument ne treba da gledamo kao na još jednu obavezu koju nam nameće EU.

“Program ekonomskih reformi je naš krovni ekonomski dokument za unapređenje upravljanja ekonomskim politikama. On bi trebalo da bude iznad svih dokumenata i strategija koje naša država donosi, jer se u njemu planiraju samo najvažnije strukturne reforme koje su potrebne Srbiji kako bi krenula da hvata korak sa državama članicama EU”, rekla je Miljenović.

Prema njenim rečima, Evropska komisija svake godine ocenjuje izradu i sprovođenje ERP-a i dodaje da prema poslednjoj oceni, kao i prema izveštaju o napretku Srbije, napretka ima, ali Srbija nije uspešna u ovoj oblasti.

“Najmanji napredak je ostvaren u oblasti zaštite životne sredine, a sad možemo da vidimo da je država u novom predlogu ERP-a skoro u potpunosti izbacila ovu oblast, ostala je jedna reforma koja se odnosi na životnu sredinu, što je u suprotnosti sa smernicama koje EU daje svakoj državi pri izradi ERP-a. Pored toga problem je i sa projektima koji se odnose na infrastrukturu, puteve i na energetsku efikasnost”, naglašava Miljenović.

Kada je u pitanju uloga organizacija civilnog društva i stručne javnosti u procesu izrade ekonomskih reformi, Miljenović objašnjava da se može reći da se država i Ministarstvo finansija koje koordinira ovim procesom donekle trude da uključe stručnu javnost i OCD u ovaj proces, ali da to rade prilično kasno.

“Naša državna uprava nema tu naviku da sarađuje sa OCD i stručnom javnošću, zato se dosta kasno uključujemo u proces pripreme programa strukturnih reform i dobijamo mali prostor da utičemo na to kako će te strukturne mere da izgledaju. Takođe je problem što javnost i civilno društvo ne znaju kako se sprovodi i koji su efekti sprovođenja ERP-a”, naglašava Miljenović.

Milošević objašnjava da je jedan od problema u oblasti ekonomskih reformi što se zakoni naizgled donose, i bivaju odobreni od strane Brisela, ali da se u potpunosti zapostavlja njihova primena.

“Postoje često situacije da se neki zakon usvoji i dostavite to pred Brisel i dobijete neke pohvale za to, a onda nastavite da radite po starom. Javne nabavke su jedan od najboljih primera da je zakon dobar, ali u praksi se dešava da u velikom broju javnih nabavki imate jednog ponuđača. To je sigurno dokaz da taj zakon ne funkcioniše u praksi”, rekao je Milošević.

Iako je na ovaj problem Evropska komisija ukazala u svom izveštaju, Milošević naglašava da se o ovome u javnosti ne zna, osim ako pojedinci ne pročitaju izveštaj.

“Posao nas medija je da pročitamo taj izveštaj. Kada se objavi izveštaj, mi treba da ga pročitamo i vidimo realan presek situacije, a ne samo onu skraćenu verziju koja nam je servirana. Osim medija, tu je i nevladin sektor, a na kraju i država, jer je na njima odgovornost da građanima objektivno prikažu situaciju i da rade na rešavanju tih problema”, ističe Milošević.

Kada su u pitanju reforme u kojima je ERP najuspešniji, Miljenović ističe da je to projekat E-papir, ali da su i tu rezultati upitni.

“Ono što je do sad ostvareno je ukidanje određenih administrativnih procedura za mala i srednja preduzeća i privrednike. Pored toga je ove godine napokon usvojena i Strategija industrijske politike, ali sad treba da vidimo da li će do njene primene uopšte doći. Najmanje uspešne su reforme koje se tiču zaštite životne sredine. Kod tih reformi uopšte nisu ostvareni pomaci, a od ove godine vidimo da je i smanjen broj reformi, što pokazuje da one uopšte nisu u fokusu”, objašnjava Miljenović.

Ona je dodala da sprovođenje i otvaranje ekonomskih poglavlja zavisi isključivo od spremnosti i želje države da se kreće u tom pravcu.

“Kada je u pitanju mogućnost zatvaranja poglavlja, to su pre svega ona poglavlja čije su pregovaračke pozicije usvojene u parlamentu i prosleđene Briselu, Poglavlje 3 koje se odnosi na protok usluga i slobodno nastanjivanje pravnih lica u srbiji, Poglavlje 29 za carinu i blizu smo zatvaranja Poglavlja 20 o preduzetništvu i industriji. Ne bih rekla da to možemo očekivati u narednoj godini, jer je potrebno napraviti napredak u oblasti vladavine prava i reformi pravosuđa”, zaključila je Miljenović.

Online diskusiju “Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija” su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Diskusija je organizovana u okviru projekta “Pripremi se za učešće – P2P” koji je finansiran sredstvima Evropske unije.

Povezani članci

Joksimović: Izmenjena pravila omogućiće kompanijama u Srbiji da lakše izvoze u EU

EWB

Bulc: Radite kao da ste već deo EU

EWB

NKEU o ekonomskim merama za pomoć privredi: ključ je u implementaciji

EWB