Srbija danas otvara dva nova pregovaračka poglavlja

Evropska komisija; Foto: Evropska Unija

BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predvodiće danas delegaciju Srbije na devetoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, na kojoj će biti otvorena dva poglavlja: 17 – ekonomska i monetarna politika i 18 – statistika.

Međuvladina konferencija počinje u 15 sati, a posle toga biće održana konferencija za novinare na kojoj će, pored ministarke Joksimović, govoriti komesar EU za susedsku i politiku proširenja Johanes Han i ministarka inostranih poslova Austrije Karin Knajsl.

Srbija će na taj način imati ukupno 16 otvorenih poglavlja (od 35), od kojih su dva privremeno zatvorena. Istovremeno, jedina druga zemlja u procesu pregovora, Crna Gora, otvoriće poglavlje 27 – životna sredina, i imati otvorenih 32 od 35 poglavlja.

Joksimović je ranije ove godine izjavila da je Srbija spremila sedam pregovaračkih poglavlja, a da na međuvladinoj konferenciji očekuje otvaranje tri nova.

„Mislim da smo zaslužili više, ali EU trenutno ne drži politiku proširenja visoko na svojoj listi prioriteta jer se spremaju evropski izbori, a trčati predizbornu kampanju s politikom proširenja kao važnim instrumentom nije baš lako. To je dosta uticalo na odluku o broju poglavlja“, navela je Joksimović za Tanjug.

Joksimović objašnjava da se o broju poglavlja koja će biti otvorena odlučuje konsenzusom, te naglašava da je bilo zemalja koje su dale saglasnost za tri, četiri ili pet poglavlja, ali da je bilo i onih koje nisu želele da se otvori nijedno.

Ona je dodala da 2025. godina jeste održiva perspektiva za ulazak u EU, ukoliko se pojača rad na reformama, ali i uz razumevanje EU da će morati da ostvari svoj deo posla.

„Mi reforme sprovodimo zbog građana, ali ako je samo cilj da sprovodimo reforme bez članstva, mi to možemo da uradimo i bez procesa evropskih integracija. Kredibilna politika proširenja znači da, ukoliko sprovodite predviđene reforme, prevashodno u cilju građana, to nesumnjivo dovede do članstva u EU“, navela je Joksimović.

Šta je sadržaj novih poglavlja?

Pravne tekovine EU u oblasti ekonomske i monetarne politike, pokrivene poglavljem 17, sadrže pravila kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama. Takođe zabranjuje se da centralne banke direktno finansiraju javni sektor, kao i privilegovan pristup javnog sektora finansijskim institucijama.

Ovu oblast regulišu član 4. i Glava VII (članovi od 98 – 124) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Odredbe Ugovora koje se odnose na uvođenje evra ne primenjuju se na države članice s privremenim izuzećem, kao što je definisano članom 122. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.

Nacionalne centralne banke podležu Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropskoj centralnoj banci. Od država članica se očekuje da koordinišu svoje ekonomske politike i poštuju pravila koja se odnose na stabilnost javnih finansija i koordinaciju fiskalnih politika, kao i na postupak prekomernog deficita. Godine 2011. je uveden sistem nadzora ekonomske i fiskalne politike utemeljen na praćenju makroekonomskih i strukturnih trendova, konkurentnosti i finansijske stabilnosti država. To obuhvata i definisanje strateških smernica, izradu programa stabilnosti (evrozona) i konvergencije (ostale članice).

„U pitanju su odredbe koje pomažu zemlji da na neki način dodatno ojača mehanizme za fiskalni nadzor i za fiskalnu odgovornost, što znatno utiče i na raspon javnog duga, odnosno smanjivanje budžetskog deficita. Ta poglavlja pružaju konkretne i važne instrumente koji dodatno stabilizuju ekonomske reforme“, navela je Joksimović.

U svom aprilskom izveštaju o Srbiji, Evropska komisija je pripremljenost u oblasti koje pokriva 17. poglavlje ocenila kao „umrenu“.  Kao dva glavna cilja izdvojeni su koordinacija ekonomskih politika, posebno u pogledu kreiranja i sprovođenja strukturnih reformi, a zatim i uspostavljanje sistema fiskalnih pravila kako bi se ojačao budžetski okvir.

Takođe je naglašena potreba za sveobuhvatnim osiguravanjem funkcionalne i institucionalne nezavisnosti Narodne banke Srbije, usklađivanjem sa Direktivom EU o potrebnim uslovima za budžetski okvir, a fiskalna pravila su ocenjena kao slaba i neobavezujuća.

Sa druge strane, pohvaljen je rad Fiskalnog saveta, kao i blagovremeno usvajanje Programa ekonomskih reformi za period 2018-2020.

Što se tiče poglavlja 18 – statistike – pravne tekovine EU u ovoj oblasti se sastoje od zakonodavstva koje ima direktnu primenu u državama članicama. Ove pravne tekovine sadrže raznovrsne metodološke priručnike i uputstva u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda ili ekonomska i monetarna politika.

Cilj je da države članice usklade nacionalni statistički sistem sa sistemom Evropske unije, što će dovesti do poboljšanja kvaliteta, dostupnosti i uporedivosti statističkih podataka i uzrokovati unapređenje svih standarda na kojima se zasniva zvanična statistika.

Glavna organizacija zadužena za ovu oblast na nivou EU jeste Statistička kancelarija Evropske unije – Eurostat. Vremenom je, kroz njegovu saradnju sa nacionalnim organizacijama, uspostavljen Evropski statistički sistem (ESS), koji obuhvata i zemlje Evropske ekonomske zone (EEA) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA).

„Bićemo bolje uporedivi sa drugima po raznim parametrima – ekonomskim i socijalnim ciljevima održivog razvoja, kvalitetu života“, precizirala je Joksimović.

Izveštaj Evropske komisije se, u slučaju ovog poglavlja, najpre fokusirala na jačanje profesionalne nezavisnosti Republičkog zavoda za statistiku. U ovu svrhu predloženo je donošenje novog zakona. Pohvaljeno je usklađivanje Srbije u sferama makroekonomske i socijalne statistike, a potreba za daljim napretkom primećena je kod poslovnih i socijalnih statistika. Opšta ocena pripremljenosti je takođe bila „umerena“.