BEOGRAD – Srbija i Grčka su zemlje koje neguju tradicionalno prijateljstvo, pa je odnos ove dve zemlje u savremenom kontekstu i procesu razvoja Evropske unije tema konferencije „Srbija i Grčka – evropske perspektive“ koja je održana danas u Beogradu u organizaciji Centra za spoljnu politiku i fondacije Hans Zajdel u Srbiji.
Konferencija je podeljena na tri tematske celine, a otvorili su je predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović, rukovodilac projekta Fondacije Hans Zajdel u Srbiji i Crnoj Gori Luc Kober, regionalni director Hans Zajdel Fondacije za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger i ambasador Republike Grčke u Republici Srbiji Elajas Eliadis.
Srbija i Grčka ove godine slave 150 godina od potpisivanja Ugovora o srpsko-grkom savezu i 135 godina diplomatskih odnosa i postojanja srpskog poslanstva u Atini. Odnosi ovih zemalja bili dobri i tokom devedesetih godina i Grčka je jedna od pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, podsetila je Aleksandra Joksimović i rekla da je članstvo u EU koje Grčka uživa, takođe srpski cilj.
„Solunska agenda iz 2003. godine danas deluje veoma udaljeno. Grčka je bila domaćin velike nade Zapadnog Balkana da će evropski put biti brz i da će se određeni problemi regiona rešiti kroz demokratizaciju, ali i reforme koje će dovesti do punopravnog članstva. Danas se čini da smo od tog cilja dalje nego te 2003. godine i da će 2017. pokazati da će EU krenuti putem konsolidacije kroz rešavanje aktuelnih kriza, pa tu vidimo mogućnost da se proces proširenja vrati na jedno od prioritentnih mesta i postane fokus ponovo fokus EU, koja deluje kao stabilizujući faktor u celom regionu“ rekla je Aleksandra Joksimović, pitajući se u kojoj će brzini biti Zapadni Balkan kada govorimo o Evropi u više brzina.
Ambasador Republike Grčke u Republici Srbiji Elajas Eliadis rekao je da je Grčka od samog početka puta Srbije ka Evropskoj uniji podržavala aspiracije Srbije.
„Još 2003. godine na samitu Evropskog saveta u Solunu, Srbija je prepoznata kao buduća zemlja EU. Srbija i Grčka su stubovi stabilnosti u regionu i ta činjenica nas tera da radimo zajedno na razvoju saradnje i jačanju odnosa u rešavanju regionalnih i aktuelnih problema. Mi podržavamo Srbiju na putu ka evropskim integracijama i naš imperativ je da je podržimo u ovom izazovnom periodu“, rekao je Elajas Eliadis i podsetio da je srpsko-grčko tradicionalno prijateljstvo osnova za saradnju u brojnim oblastima, kao što su politika, ekonomija i kultura.
Klaus Fizinger je podsetio da je neophodno da promovišemo, poboljšamo i konsolidujemo kounikaciju i saradnju kako bismo doprineli stabilnosti i razvoju u regionu. Takva vrsta saradnje je primetna i na sastancima premijera, ali i ministara spoljnih poslova Srbije i Grčke.
„Na ovim sastancima se pokazalo da pored prijateljskih odnosa i obostrane spremnosti za intenziviranjem odnosa na ekonomskom i infrastrukturalnom polju, takođe postoji saradnja i na polju migracija. Pitanje Kosova je takođe nešto oko čega zemlje imaju zajednički stav“, rekao je Fizinger i istakao da je konferencija prilika za analizu ovih zvaničnih navoda.
Sa njegovim stavom o dobroj saradnji Srbije i Grčke saglasan je i Luc Kober.
„Grčka ima kontinuitet saradnje sa Srbijom. Srbija i Grčka imaju dobre veze i treba da ostanu zajedno na putu ka EU, zbog čega nam je zadovoljstvo što imamo ljude iz Grčke koji su vezani za Srbiju“, dodao je Luc Kober.
Teme ove konferencije, pored fokusa na bilateralne odnose Srbije i Grčke, usmerene su i na položaj Grčke unutar Evropske unije, planirano proširenje EU ka Zapadnom Balkanu i stabilnost čitavog regiona. Migrantska kriza, ekonomski problemi i ondosi sa susedima, naročito sa Makedonijom i Albanijom, problemi su koje dele Grčka i Srbija.
Ovo je druga konferencija u okviru serije diskusija koje se bave odnosima Srbije sa regionalnim zemljama, koje su članice EU. Serija je započeta u februaru ove godine konferencijom o odnosima između Beograda i Zagreba, to jest Srbije i Hrvatske.