Na izmaku je još jedna godina kako Srbija nema Strategiju za borbu protiv korupcije. Reč je o važnom dokumentu koji bi trebalo da „mapira“ slabe tačke u sistemu i definiše mere kojima će se država suprotstaviti korupciji.
Podsetimo, poslednja Strategija iz ove oblasti u Srbiji doneta je za period od 2013. do 2018. godine, a apele da se izradi i donese nova Strategija Evropska komisija već godinama „preliva“ iz izveštaja u izveštaj o Srbiji.
U međuvremenu naše društvo „potresle“ su brojne afere. Jovanjica, Krušik i afera nelegalne gradnje u beogradskoj opštini Palilula (slučaj u kom je uhapšen tadašnji predsednik ove opštine Aleksandar Jovičić) samo su neke od njih. Rešavanje ovih slučajeva, međutim, nije na zadovoljavajućem nivou. Evropska komisija godinama ističe kako je neophodno da Srbija pokaže bolje rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou.
Veza između konkretnih korupcionaških događaja i Strategije samo je posredna, ocenjuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, u razgovoru za European Western Balkans. S druge strane, on ističe da bi buduća Strategija i njen Akcioni plan trebalo da budu zasnovani upravo na iskustvu.
„Svi ti otkriveni slučajevi korupcije su vrlo dragoceni za formulisanje mera u Strategiji. I to je jedan od izvora na osnovu kojih bi Strategija trebalo da se izradi – da se vidi šta je omogućilo da do korupcije dođe i da se onda predvide mere da do nje ne dođe u budućnosti“, smatra Nenadić.
Strategija ucrtava osnovna kretanja države u oblasti borbe protiv korupcije, objašnjava savetnica za evropske integracije u YUCOM-u Jovana Spremo. Ona ističe da svaka zemlja, a pogotovo država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora imati jasan strateški okvir kada je u pitanju ova oblast. Zbog toga je, kaže, donošenje Strategije neophodno.
„Na ovaj način će ne samo da se sačini jedan takav strateški dokument nego će da se uredi i koordinacija između određenih državnih organa i službi koje imaju u svojoj nadležnosti borbu protiv korupcije – da se zna ko je odgovoran za koji deo“.
Spremo napominje da se od prošle godine, kroz izveštaje Evropske komisije, insistira na toj sveobuhvatnoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije najverovatnije iz razloga što u ovoj oblasti već duži niz godina nema vidljivih pomaka.
Iako je Srbija već godinama bez Strategije Jovan Nicić, direktor Prospector-a, konsultantske kuće za razvoj antikorupcijskih politika, podseća da je poslednjih godina doneto nekoliko dokumenata koji su obuhvatili mere i aktivnosti u oblasti borbe protiv korupcije ili su pak služili da „pripreme teren“ za izradu novog strateškog dokumenta.
Tako je Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine koji je obuhvatio i potpoglavlje posvećeno borbi protiv korupcije, objašnjava Nicić, revidiran 2020. i tada se Srbija opredelila da pre izrade nove Strategije donese Operativni plan za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika – carina, lokalna samouprava, privatizacija, javne nabavke i policija, ali i posebne operativne planove za borbu protiv korupcije u oblastima zdravstva, poreza i obrazovanja.
Strategija van fokusa, politička volja upitna
Nicić podseća da je Vlada usvojila taj dokument u septembru 2021. godine te da je njegov poseban deo posvećen aktivnostima koje treba sprovesti do kraja ove godine kako bi se adekvatno pripremila buduća Strategija i prateći Akcioni plan.
„Međutim, od donošenja ovog plana pa do danas nije urađeno puno po ovom pitanju. Na primer, planirano je da radna grupa za izradu nove Nacionalne strategije počne sa radom u prvom kvartalu 2022. godine, što se još uvek nije desilo“, objašnjava Nicić.
Inače, da je Srbija rešena da se uhvati u koštac sa korupcijom neretko se čuje od strane predstavnika vlasti. Tako je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić još u vreme dok je bio premijer izjavio da borba protiv korupcije mora da bude trajna misija društva.
„Ono što jeste suština – mislim da pažnja društva mora da bude na nultoj toleranciji, da jednako osudimo onoga ko će za upis nekog deteta uzeti pare, kao i one druge koji su uzimali stotine miliona iz državnih banaka podmićujući političare, direktore“, rekao je 2014. Vučić, a preneo Tanjug.
Nedavno je i ministarka pravde Maja Popović izjavila da je sprečavanje i eliminisanje korupcije čvrsto opredeljenje naše države. U svom govoru na konferenciji povodom međunarodnog dana borbe protiv korupcije, koji se obeležava svakog 9. decembra, pomenula je i izradu Nacionalne strategije rekavši da je, uz prateći Akcioni plan, to najznačajniji poduhvat u oblasti borbe protiv korupcije na kom Ministarstvo trenutno radi.
Međutim, proces rada na njoj zaostaje.
Kašnjenje Strategije Nenadić vidi kao pokazatelj toga koliko mali značaj Vlada Srbije u ovom trenutku pridaje borbi protiv korupcije.
„Da pridaje veći značaj onda bi Strategija bila doneta makar iz promotivno-propagandnih razloga ako ne iz razloga stvarne volje. Drugo, kad govorimo o političkoj volji zaista bi bilo čudno da se Strategija donosi a da se ne vidi zašto ona prethodna koja je na velika zvona doneta 2013. nije dala bolje rezultate“, objašnjava Nenadić.
Sličnog mišljenja je i potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević koji kaže da sem deklarativno, izrada Strategije nije bila prioritet kojem se poklanja adekvatna pažnja.
„Imajući u vidu da uspeh borbe protiv korupcije nije dao zadovoljavajuće rezultate, postojalo je verovanje da se samo radi o još jednom formalnom dokumentu čiji domet zavisi ne od njegovog sadržaja nego od političke volje. Nije bilo dovoljno entuzijazma“, smatra Milićević.
S druge strane, Jovan Nicić pretpostavlja da su izbori, a zatim i formiranje nove Vlade uticali da se ovaj proces uspori.
„Svakako, ovo kašnjenje utiče na to kako javnost u Srbiji percipira spremnost države da se bori protiv korupcije“, kaže Nicić.
Šta se očekuje od nove Strategije?
Prethodna Strategija za borbu protiv korupcije nije dala očekivane rezultate.
„Nacionalna strategija i Akcioni plan su predvideli više značajnih intervencija, koje bi, da su u potpunosti sprovedene, mogle da donesu bitan napredak u borbi protiv korupcije“, ocenjuje se u Polaznim osnovama za izradu Operativnog plana za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika. Reč je o dokumentu čija je svrha da ukaže na naučene lekcije iz ranijih procesa izrade, sprovođenja i nadzora nad sprovođenjem strateških dokumenata iz ove oblasti.
Miroslav Milićević ocenjuje da su dosadašnje strategije, a bilo ih je ukupno dve, ostale mrtvo slovo na papiru.
„Prethodna Strategija je obiman dokument, obrađuje mnoge oblasti i ukazuje na mnoge važne rizike od korupcije. Ako Strategija nije dala rezultate koji su očekivani treba se zapitati zašto se to dogodilo jer u suprotnom i nova Strategija može postati samo dokument koji se samo u nekim delovima primenjuje“, smatra Milićević
Neophodno je, kaže, da nova Strategija bude zasnovana na realnim saznanjima o korupciji u društvu. Pored toga ona bi, dodaje on, trebalo da sadrži rešenja i aktivnosti koje se mogu ostvariti u praksi.
I Nenadić ističe da je važno da nova Strategija sadrži pregled stanja, ciljeve koje treba postići i način kako da se dođe do njihovog ostvarenja u određenom dužem periodu. To u ranijim strategijama, dodaje, nije urađeno kako treba.
„Ako bismo pogledali šta se dešava u praksi mislim da bismo lako mogli da zaključimo da neki načini i delovanja državnih organa nose sa sobom ogromne rizike od korupcije, a da ih isti ti organi uopšte ne tretiraju kao problem, već ih predstavljaju kao odličan potez. Recimo ugovaranje velikih infrastrukturnih radova direktno i bez bilo kakvog nadmetanja – to je nešto što imamo kao problem koji se uopšte ne tretira tako ni u jednom domaćem dokumentu niti se za njega traže rešenja“, kaže Nenadić.
Smatra da u njenu izradu treba da bude uključen što širi krug institucija, te da bi trebalo da je donese Skupština a ne Vlada.
„Strategija treba da obaveže i organe koji nisu u okviru izvršne vlasti. Prošli put je Strategiju isto donela Skupština, ali to podrazumeva da i sama ta Skupština ozbiljno shvati Strategiju koju je donela i da raspravlja o njenim efektima svake godine“.
Pored razmatranja izveštaja o sprovođenju, Jovan Nicić kaže da bi Narodna skupština mogla da organizuje i javna slušanja o različitim temama u vezi sa sprovođenjem Strategije na kojima bi pored predstavnika relevantnih institucija učestvovali i diskutovali predstavnici organizacija civilnog društva, medija i privrednog sektora.
„Rezultat javnоg slušanja bi moglo biti pokretanje postupka za izmenu zakonskih rešenja koja su izazvala probleme u praksi“.
On ističe da bi bilo važno da Strategija obuhvati oblasti i pitanja koje su identifikovale nezavisne institucije i organizacije civilnog društva u svojim izveštajima i istraživanjima. Isto tako, trebalo bi da uključi i oblasti i pitanja koja u svojim izveštajima o napretku Srbije pominje Evropska komisija kao ona koja zahtevaju stratešku intervenciju u kontekstu sprečavanja i borbe protiv korupcije.
Nicić kaže i da ukoliko se primene preporuke iz Polaznih osnova, nastale na osnovu naučenih lekcija, ima šanse da dobijemo Strategiju čija će primena biti na višem nivou nego kod prethodnih strateških dokumenata.
Kada Strategija jednog dana bude usvojena, Nenadić ističe važnost volje da se ona i primeni. Još uvek nije poznato kako će biti pisana i koja će rešenja sadržati, ali on kao opasnost ističe to što bi ovaj strateški dokument mogao da se prilagodi trenutnoj spremnosti državnih organa da nešto urade. Odnosno da će se svesti na spisak mera koje bi bile sprovedene uprkos tome da li će se Strategija doneti ili ne.
Ističe i da postoji bojazan da će Strategija biti samo formalni, a ne suštinski dokument.
„Ta bojazan uvek postoji za svaki strateški akt bez obzira da li je reč o borbi protiv korupcije ili o nečemu drugom. Pokazalo se u mnogo slučajeva da su te bojazni vrlo osnovane. Dosadašnje iskustvo je takvo“, smatra Nenadić.
Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.