fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Srbija i EU u 2021. godini: Međupartijski dijalog, Klaster 4 i rezolucije Evropskog parlamenta

Premijerka Brnabić sa komesarom Varheljijem i državnom sekretarkom Zakarijas; Foto: Twitter / OliverVarhelyi

Početkom godine, činilo se da će međupartijski dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta biti glavni politički događaj u odnosima Srbije i EU u 2021. Ipak, njegovi rezultati bili su vrlo skromni. U međuvremenu, Evropska komisija ublažila je, makar jezički, neke svoje ocene stanja u Srbiji, dok ih je Evropski parlament zaoštrio.

Nakon ispunjavanja tehničkih preduslova, Srbija je u decembru otvorila Klaster četiri u pregovorima sa EU, čime je napravljen prvi pomak u procesu nakon dve godine. Ova odluka usledila je nakon što su pokrenuti brojne reforme, uključujući i promenu Ustava u oblasti pravosuđa. Stručna javnost, međutim, i dalje nije ubeđena da će ove reforme imati mnogo uticaja, sem na papiru. Budući odnosi Srbije i EU ostaju neizvesni, što je zaključio i novi dokumentarac u produkciji portala European Western Balkans.

Afere Krušik, Jovanjica i Telekom u rezoluciji Evropskog parlamenta

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

Afere Jovanjica, Krušik i Telekom i Savamala pronašle su svoje mesto u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, usvojenom krajem marta. Evropski parlament apelovao je da se ove afere efikasno reše, dok je deo vlasti u Srbiji odgovario da izveštaj EU poslanika nije slika Srbije, već „slika licemerja i predrasuda kojim su se vodili pisci izveštaja“.

Nacrt redovnog izveštaja o Srbiji sastavio je izvestilac Vladimir Bilčik krajem 2020. Poslanici iz grupa Socijalista i demokrata, Zelenih i liberala preko amandmana značajno su izmenili prvobitni tekst, dodajući pomenute afere, kao i slučaj napada na nevladinu organizaciju Crta i portal KRIK u Narodnoj skupštini. Ceo tekst rezolucije usvojen je sa 538 glasova za, 69 protiv i 79 uzdržanih.

Međupartijski dijalog: Meseci priprema, rezultat razočaravajuć

Posrednici iz EP i Ivica Dačić u julu 2021; Foto: Delegacija EU u Srbiji

Nakon meseci pripremnih razgovora i sporenja partija opozicije oko nastupa, posrednici iz Evropskog parlamenta nastavili su međupartijski dijalog u Srbiji započet 2019. Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Knut Flekenštajn i Eduard Kukan posetili su Srbiju u julu i septembru, a potonji sastanak iznedrio je 16 mera za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji.

Odmah po objavljivanju mera, organizacija Crta je ocenila da su one nedovoljne za poboljšanje izbornih uslova, pre svega u ključnim oblastima medijske neravnopravnosti, zloupotrebe javnih resursa i javnih funkcija i pritisaka na birače. Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je profiter dijaloga Aleksandar Vučić jer „mehanizmi njegove lične vlasti“ nisu bili tema predloženih mera. Većinski deo opozicije koja je bojkotovala izbore 2020. saglasio se sa ovim ocenama i odlučio da ne učestvuje u sprovođenju mera i nakon dodatnog poziva posrednika iz Evropskog parlamenta da promene svoj stav.

Vučić i Kurti licem u lice: Dogovor ni na vidiku

Sastanak delegacija Srbije i Kosova sa predstavnicima EU; Foto: Tviter

Oba sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i, od februara, premijera Kosova Aljbina Kurtija – 15. juna i 19. jula – protekla su uz sličnu dramaturgiju. Srpska strana je na centralno mesto stavila neispunjenu obavezu Kosova da formira Zajednicu srpskih opština. Kosovska strana stavila je na sto pitanja trgovine, recipročnog tretmana manjina, ali takođe i najosetljivija politička pitanja – priznanje Kosova od strane Srbije i suočavanje sa prošlošću – prema tumačenju kosovskih vlasti, genocidnom politikom koju su srpske vlasti vodile prema Albancima.

Nakon dva sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, dijalog je u zastoju, a nema mnogo naznaka da će on biti brzo prevaziđen. Odnosi dve strane dodatno su pogoršani tokom jeseni, prvo povodom isteka dogovora oko registarskih tablica, koji je doveo do blokada prelaza Jarinje, a potom i akcijom kosovske policije protiv šverca, koji je izazvao proteste na severu.

Žiofre zamenio Fabricija

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre; Foto: FoNet

Emanuel Žiofre preuzeo je u septembru dužnost novog ambasadora EU u Srbiji, a po dolasku u Srbiju poručio da mu je cilj da Srbija postane članica EU. Pre dolaska u Srbiju, Žofre je četiri godine proveo kao ambasador EU u Izraelu, a pre toga bio je Šef odeljenja Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) za demokratiju i posmatranje izbora, kao i savetnik za Severnu Afriku i Bliski istok.

Time je završen četvorogodišnji mandat Sema Fabricija, koji je na čelu delegacije EU bio od 2017. godine. Stručnjaci su ocenili Fabrici u Srbiji nije imao lak zadatak, ali i da je mogao da uradi više i jasnije komunicira o problemima na putu Srbije ka EU.

“Mini-Šengen” postao “Otvoreni Balkan”

Konferencija o Otvorenom Balkanu u Skoplju; Foto: Flickr / Government of North Macedonia

Inicijativa za regionalnu saradnju „Mini Šengen“ kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija, u julu je dobila novo ime – “Otvoreni Balkan” (Open Balkan). Lideri tri zemlje – Edi Rama, Zoran Zaev i Aleksandar Vučić – obavezali su se na dalje korake u cilju regionalne ekonomske integracije i ukidanja graničnih kontrola. Dodatni sporazumi potpisani su do kraja godine.

I posle dve godine od prvog sastanka premijera Zaeva, Rame i Vučića u Novom Sadu, nejasnoće i nesigurnosti oko ove inicijative nisu u potpunosti uklonjene. Jedni ocenjuju da je ona samo zamena za nedostatak posvećenosti EU regionu, pristalice je vide kao političku potporu regionalnoj integraciji, a kritičari ukazuju da već postoje inicijative, poput Zajedničkog regionalnog tržišta, u okviru kojih se mogu postići ciljevi trojice lidera. Preostale tri države regiona pozvane su da se priključe Otvorenom Balkanu, ali to još uvek nisu uradile.

Poslednja poseta Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Srbije Aleksandar Vučić; Foto: FoNet

Nemačka kancelarka Angela Merkel poslednji put je posetila Srbiju u tom svojstvu u septembru 2021, tri meseca pred prenzionisanje. Tokom šesnaest godina na vlasti, Merkel je spadala u red najvažnijih i najuticajnih evropskih političara u Srbiji, a kritičari su joj zamerali politiku “stabilokratije”, prema kojoj je održavanje regionalne stabilnosti ključan kriterijum za nemačku podršku lokalnim liderima, bez obzira na demokratiju i evropske vrednosti.

Tokom konferencije za medije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Merkel se založila za nastavak normalizacije Srbije i Kosova i nastavak Berlinskog procesa i nakon njenog mandata. Veće kontroverze je izazvala njena izjava da je Nemačka, “kao i svi ostali”, zainteresovana za zalihe litijuma u Srbiji, u kontekstu projekta “Jadar” koji je u međuvremenu postao jedna od glavnih tački sporenja u javnosti.

Blaži izveštaj Evropske komisije

Aleksandar Vučić i Oliver Varhelji; Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Oktobarski izveštaj Evropske komisije o Srbiji ocenjen je u javnosti kao značajno blaži u odnosu na izveštaj iz 2020. godine, u kojem su posebno oštro ocenjeni stanje u oblasti demokratije i vladavine prava. Pažljivije čitanje izveštaja pokazalo je da situacija nije toliko “ružičasta” – ako se pogledaju ocene pripremljenosti Srbija za članstvo u 33 pregovaračka poglavlja, ni u jednom poglavlju nivo pripremljenosti Srbije nije dobio višu ocenu nego prethodne godine, a ni ocena napretka nije bila veća nego u prethodnim izveštajima.

Međutim, na dan objavljivanja izveštaja, građani Srbije mogli su da čuju od premijerke Ane Brnabić da je sve u redu, te da je ovo daleko najbolji izveštaj u poslednjih nekoliko godina. Izbor jezika, ocenili su stručnjaci, svakako je bio blaži, a to je tumačeno na više načina – od želje Komisije da ohrabri Srbiju u daljim reformama, do navodne pristrasnosti komesara Olivera Varheljija prema Srbiji, o kojoj je ranije pisao časopis Politiko.

Najbolje su ocenjena poglavlja vezana za energetiku i oporezivanje, u kojima je Srbija ispunila merila za otvaranje nakon više godina odlaganja, s namerom da se otvore klasteri tri, odnosno četiri.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa

Sednica Narodne skupštine; Foto: FoNet

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić potpisao je 30. novembra Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Srbije, koji će biti održan 16. januara 2022. Proces izmene Ustava u oblasti pravosuđa bio je predviđen za prethodni saziv parlamenta, ali nije završen do izbora 2020. Vlada je krajem 2020. uputila predlog ustavnih amandmana u Skupštinu, a tokom 2021. godine u rasprave je bila uključena stručna javnost. Informisanje šire javnosti, međutim, uglavnom je izostalo sve do samog raspisivanja referenduma, 45 dana pred glasanje.

Iako je cilj ustavnih promena oslobađanje pravosuđa političkog uticaja, stručnjaci su ocenili da predloženi amandmani ne postižu ovaj cilj u potpunosti. Proces je sproveden u kontekstu ispunjavanja uslova za članstvo u EU, kao i veći broj drugih formalnih promena u oblasti vladavine prava tokom 2021. godine. Posmatrači su ukazali na užurban karakter svih ovih promena i doveli u pitanje njihov uticaj na situaciju “na terenu”.

Otvaranje Klastera četiri

Gašper Dovžan, Ana Brnabić, Jadranka Joksimović; Foto: EU

Na međuvladinoj konferenciji EU-Srbija u decembru otvoren je Klaster četiri – Zelena agenda i održiva povezanost, koji obuhvata četiri poglavlja – 14 Transportna politika, 15 Energetika, 21 Trans-evropske mreže i 27 Životna sredina i klimatske promene. Time je Srbija otvorila prva poglavlja od decembra 2019. godine, a u skladu sa u međuvremenu izmenjenom metodologijom pristupanja.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je otvaranjem Klastera 4 Srbija otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, što je za zvanični Beograd veliki i važan korak, dok je evropski komesar za priširenje Oliver Varhelji dodao da EU šalje jasnu i snažnu poruku da Unija “odgovara” na napredak.

Ipak, odluka država članica EU da ohrabre Srbiju na ovaj način, i pored toga što Srbija formalno-pravno jeste ispunila sve uslove za otvaranje četiri poglavlja u okviru ovog klastera, mnogima se učinila kao „preuranjena“, politički motivisana, i „nekritička nagrada“. Osim interesa EU da signalizira celom Zapadnom Balkanu da se proces proširenja nastavlja, i primeni novu metodologiju, stručna javnost ukazala je čak i na geopolitičke igre iza ove odluke, odnosno nameru da Srbiju zadrži “na distanci” u odnosu na Rusiju i Kinu.

Ekološki protesti i Linglong na dnevnom redu u Evropskom parlamentu

Foto: FoNet

Na decembarskoj plenarnoj sednici Evropskog parlamenta našao se predlog hitne rezolucije o Srbiji, u kojoj se poseban akcenat stavlja na prinudni rad zaposlenih radnika iz Vijetnama u kineskoj fabrici Linglong, nasilju koje je viđeno tokom nedavnih ekoloških protesta, problemima sa korupcijom i vladavinom prava, kao i na napade na medije i predstavnike opozicije.

Poslanici EP izrazili su duboku zabrinutost zbog prinudnog rada, krišenja ljudskih prava i trgovine ljudima za šta postoji sumnja da se odvija u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. U tekstu rezolucije EP izražava duboku zabrinutost zbog sve većeg nasilja ekstremističkih i huliganskih grupa protiv mirnih ekoloških demonstracija i zbog količine sile koju je policija upotrebila protiv demonstranata.

Premijera dokumentarnog filma “Dug put u Evropu”

Premijera filma 25. novembra 2021; Foto: EWB

Premijera filma “Dug put u Evropu”, u produkciji portala European Western Balkans i kompanije Panorama Films, održana je 25. novembra u beogradskoj Kombank dvorani. Ovo je, kako je istaknuto u uvodu, prvi dokumentarni film o procesu evropskih integracija Srbije. Pokriva period od petooktobarskih promena 2000. godine, preko ubistva premijera Zorana Đinđića, sklapanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ukidanja viznog režima sa EU, sve do početka, a potom i trenutnog zastoja u pregovorima o članstvu.

Za film su govorili brojni neposredni učesnici ovog procesa, uključujući bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i bivše potpredsednike Vlade Srbije Božidara Đelića i Suzanu Grubješić. U filmu su takođe učestvovali nekadašnji članovi državne administracije zaduženi za evropske integracije – Tanja Miščević, Milica Delević, Srđan Majstorović i Vladimir Međak – kao i predstavnici civilnog društva Nataša Dragojlović i Srđan Cvijić, novinar Dušan Gajić, bivši ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer i bivši zvaničnik EU zadužen za proširenje Pjer Mirel.

Povezani članci

Fon Kramon: Povećana izlaznost pozitivna, ali izbori ipak nisu bili ni slobodni ni fer

EWB

Od bajke na papiru do čelične braće u nevolji – medijski prikaz prijatelja Srbije u vreme pandemije

Maja Bjeloš

Makareg: Bezbednost na Kosovu je dobra, nema planova za povlačenje snaga SAD

Vukašin Živković