BEOGRAD – U ponedeljak je u delu srpske javnosti odjeknuo članak sa podacima zvaničnog državnog informacionog sistema do kojih je došla Balkanska mreža istraživačkog novinarstva – BIRN, prema kojima je broj umrlih i zaraženih u Srbiji od koronavirusa višestruko veći nego što pokazuju javno saopšteni podaci. BIRN navodi i da je broj novozaraženih u nedelji pre održavanja parlamentarnih izbora bio nekoliko puta veći nego što je saopštavano, iz čega je deo javnosti izvukao zaklučak da su zvanični podaci prikrivani kako bi izbori, uz poželjno što veću izlaznost, mogli da se održe 21. juna.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom konferencije za štampu 1. maja rekao da Srbija neće prikrivati broj žrtava COVID-19, BIRN je u ponedeljak 22. juna objavio da je, prema internim podacima Vlade Srbije u koje je imao uvid, ukupan broj umrlih 632, što je 388 više od zvanično objavljenog broja od 233 umrlih.
Posebno značajnan podatak u kontekstu izbora koji su održani u nedelju jeste da se broj zaraženih prošle nedelje kretao između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od oko 90 obolelih na dnevnom nivou.
Čak i prema zvanično objavljivanim podacima, broj novozaraženih u Srbiji bio je u porastu od 3. juna, a u poslednjih pet dana pred izbore kretao se između 91 i 96. Na vrhuncu pandemije u Srbiji, sredinom aprila, taj broj je iznosio između 400 i 450.
Ukoliko su brojevi između 300 i 340 dnevno u nedelji pred izbore tačni, to je uporedivo sa periodom druge polovine aprila, kada je Srbija primenjivala neke od najstrožih mera u Evropi, uključujući i celovikendne zabrane izlaska.
Mere predostrožnosti povodom COVID-19 u Srbiji maksimalno su relaksirane nakon ukidanja vanrednog stanja 6. maja, te je Vlada dozvoljavala javne skupove i sportske događaje, iako su upozorenja da virus nije nestao iz populacije nastavila da pristižu.
Među razlozima za bojkot izbora 21. juna, pored nefer uslova, najveća opoziciona koalicija Savez za Srbiju navodila je i veliki rizik za zdravlje građana.
Ujutro nakon održanih izbora, dr Predrag Kon, jedno od najprepoznatljivijih lica Kriznog štaba Vlade Srbije, oglasio i rekao da je situcija ponovo rizična, iako je 3. juna proglasio kraj epidemije u Srbiji. Broj novozaraženih ponovo je postao trocifren u utorak, kada je Krizni štab održao hitnu sednicu, dok je u sredu skočio na 143, 50 više nego u prethodnim nedeljama.
Odsustvo reakcije u nedeljama pred izbore, kada je broj novozaraženih nastavljao da raste, i energično reagovanje odmah nakon njih, uključujući hitnu sednicu Kriznog štaba u utorak i najave vraćanja određenih mera, nije stišalo sumnje da je vlast umanjivala rizik u javnosti kako bi izlaznost na izborima bila što veća.
Broj umrlih: Obmana ili metodološka odluka?
Glavni deo BIRN-ovih saznanja, međutim, odnosio se na razliku između zvaničnog i stvarnog broja preminulih koji je, prema podacima do koje je došla ova istraživačka mreža, postojala još u prvim nedeljama epidemije u Srbiji.
“Dvanaestog aprila preminule su 23 osobe, dok je zvanično saopšteno šest. Dan kasnije krizni štab je saopštio da je preminulo pet pacijenata, dok ih je u sistemu bilo 23, slično kao i 15. aprila kada je rečeno da je petoro preminulo, iako sistem pokazuje da ih je bilo 20 – za 15 više”, objavio je BIRN u ponedeljak.
BIRN je izvršio detaljnu analizu podataka iz informacionog sistema, fokusirajući se na pacijente koji su umrli a čiji su rezultati testiranja na korona virus bili pozitivni. Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru u Nišu, gde je prema zvanično objavljenim podacima od virusa umrlo 77 pacijenata, dok podaci do kojih je došao BIRN pokazuju da je u pitanju 243 osobe.
U sklopu istraživanja, BIRN navodi da je kontaktirao ministra zdravlja, kabinet predsednice vlade, nekoliko eksperata, članova kriznog štaba, ali oni nisu odgovarali na pozive ili su odbili da odgovore na pitanja.
Razliku između broja u informacionom sistema Vlade i onog u javnosti lekari iz Kriznog štaba su objasnili metodolopkim razlikovanjem pacijenata preminulih od bolesti COVID-19 i onih koji su bili pozitivni na virus, ali su umrli iz drugih razloga.
“Kada je u pitanju zarazna bolest, mi govorimo o smrtnim ishodima koji se mogu dovesti u vezu sa infekcijom. Tu razlikujemo i direktni uzrok smrti, neposredni uzrok smrti i različite faktore koji su posredovali i reč je ustaljenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije koju mi pratimo”, objasnila je dr Darija Kisić Tepavčević, prenosi N1.
Na upit ove televizije, Svetska zdravstvena organizacija je, između ostalog, odgovorila da način kvalifikacije slučajeva zavisi od svake pojedinačne države.
Opoziciona Narodna stranka najavila je 23. juna krivične protiv premijerke Ane Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara zbog prikrivanja broja zaraženih i umrlih.