Srbija i Kosovo treba da prate dobre primere rešavanja sporova iz regiona

Učesnici panela; Foto: Twitter / FPN_Beograd

BEOGRAD – Razgraničenje između Srbije i Kosova i dalje ostaje kontroverzna ideja oko koje ne postoji saglasnost ni na Zapadu ni u regionu. Sa druge strane, uloga SAD je primetno porasla, zaključci su panel diskusije „Beograd, Priština i Zapad – Ubrzavanje istorije?“, u organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Fakulteta političkuh nauka i Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG).

Moderator diskusije bio je Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, a uvodne govore održali su dekan FPN-a Dragan Simić i izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić.

Donika Emini, izvršna direktora CiviKos-s i članica Savetodavne grupe Balkan u Evropi navela je da je ključni problem političke elite nedostatak vođstva nad procesom dijaloga.

„Pre ideje o razgraničenju, kosovska elita je čekala na pritisak SAD-a i drugih zapadnih država“, rekla je Emini, dodajući da su sa druge strane Sjedinjene Države jedini akteri koji su na kosovu radili dok su EU i Kosovo prolazili kroz izbore.

Ona je istakla da je Palmer odličan poznavalac regiona i dobar pregovarač, te da SAD jesu na raspolaganju stranama, iako još uvek pokušavaju da pronađu svoje mesto u procesu normalizacije.

Kao problem obe strane Emini je navela medije, koji uvek negativno izveštavaju o bilo kakvoj vrsti sporazuma.

Pored problema sa medijima, izvršna direktora CiviKos-a napomenula je da na Kosovo prvi put opozicija došla na vlast na demokratski način uprkos činjenici da svi glasovi još uvek nisu prebrojani.

„Nakon izbora imamo čudnu situaciju. U četiri sata prebrojali smo 90% glasova, a ne možemo prebrojati preostalih 5% za dva meseca. Sadašnja vlada pokušava olako da ponovi glasanje“, zaključila je Emini.

Dorotea Gizelman, zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji, istakla je da je stav Nemačke po pitanju Kosova poznat i nepromenjen.

„Insistiramo da Kosovo ukine takse sa jedne strane, a sa druge da Srbija prekine kampanju protiv nezavisnosti Kosova“, rekla Gizelman.

Ona je napomenula da razgraničenje, promena granica dva naroda ne može dovesti nigde, te da sporazum između Beograda i Prištini treba da bude sveobuhvatan, što znači da obuhvati sva pitanja koja su od interesa za građane.

Edvard Džozef, profesor za Džon Hopkins univerziteta iz SAD-a istakao je da razgraničenje neće rešiti probleme Srbije i Kosova već će stvoriti nove.

„Vlast u Srbiji kaže da će dobiti teritoriju, nešto će i dobiti. Ali, čega ćete se odreći? To je pozitivna nula“, rekao je Džozef, dodajući da bi Srbija i Kosovo trebalo da prate dobre primere rešavanja sporova iz regiona, kao što je Prespanski sporazum između Grčke i Severne Makedonije.

Priznanje Kosova doživljava se kao vrlo štetan scenario za građane Srbije, a sama reč „priznanje“ puna je emotivnog naboja i uglavnom se povezuje sa „izdajom nacionalnih interesa“ i izaziva osećaj „izdaje i razočaranja zaključak je istraživanja javnog menjenja koje je sproveo Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative, objasnio je asistent na FPN Nikola Jović.

Prema rezultatima, istraživanja na potencijalnom referendumu o dogovoru sa Prištinom, od sedam ponuđenih scenarija, nijedan ne bi bio prihvaćen od strane većinskog stanovništva, ali dogovor za koji bi glasalo najviše ispitanih je dogovor kojim Srbija priznaje Kosovo u zamenu za četiri opštine na severu, Zajednicu srpskih opština na jugu i eksteritorijalnost manastira SPC.

Nikola Jović izneo je da većina pristalica opozicije smatra da će Vučić priznati Kosovo zbog ulaska u EU, dok pristalice vlade misle da Vučić to neće uraditi i da neće davati nikakve ustupke Albancima.