BEOGRAD – Srbija je, osmu godinu zaredom, nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru i nalazi se na 105. poziciji od 180 zemalja, izjavila je danas izvršna direktorka Transparentnost Srbija Bojana Medenica.
Rezultati globalne mreže Transparency International kako se države rangiraju na Globalnom indeksu percepcije korupcije (CPI) predstavljeni su danas u 180 zemalja. Medenica je, prilikom predstavljanja rezultata za Srbiju, objasnila da je raspon ocena percepcije korupcije između 0 i 100, gde 0 označava najviše korumpirane zemlje, a 100 najmanje.
Srbija ima 35 poena, što je najlošije otkako se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja i za jedan poen manje u odnosu na prethodnu godinu, navela je Medenica. Prema njenim rečima, najgore je je ocenjen Južni Sudan sa osam poena, a najbolje Danska sa 90, dok su i sve zemlje u regionu, osim Bosne i Hercegovine, ocenjene bolje nego Srbija.
Govoreći o poređenju sa drugim državama, ona je istakla da Srbija deli mesto sa Ukrajinom i nalazi se osam poena ispod svetskog proseka, 21 poen ispod proseka kontinenta i 27 poena ispod proseka Evropske unije. Na čelu liste su Danska, Finska i Singapur koje su percipirane kao najmanje korumpirane, na dnu su Južni Sudan, Somalija i Venecuela, a veoma značajan pad zabeležile su Malta, Slovačka, Španija i Portugal, dok je Albanija ostvarila najveći napredak, naglasila je Medenica.
Šta doprinosi lošem stanju u borbi protiv korupcije u Srbiji i lošem #CPI2024 koji iznosi 35? pic.twitter.com/OaKQhQwPXD
— Transparency Serbia (@TransparencySer) February 11, 2025
Programski direktor TS Nemanja Nedić naveo je da se stanje u Srbiji ne menja iz godine u godinu, kao i njihove preporuke, koje se retko realizuju, ali da aktuelna dešavanja poslednjih meseci pružaju nadu da će se nešto možda promeniti.
On je rekao da studentski zahtevi idu u pravcu odgovornosti i transparentnosti, ali da su, iako je objavljen veliki broj dokumenata o padu nadstrešnice na železničkoj stanici, i to svaki put uz tvrdnju da je objavljeno sve, izostala promena prakse.
Predsednik Srbije je najavio da će biti veliki broj postupaka do kraja marta, rekao je Nedić, ocenivši da bi, osim toga što predsednik nije nadležan da se bavi takvim pitanjima, bilo loše da su to najavili i nadležni javni tužioci, jer bi to značilo da imaju “u fiokama” materijal za krivično gonjenje, ali da ne preduzimaju ništa.
Govoreći o razlozima za pad Srbije na listi, Nedić je naveo da je među glavnim problemima to što javni tužioci ne ispituju samoinicijativno javno iznete i dokumentovane sumnje u korupciju, što se usvajaju zakoni koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama i to što javnim preduzećima i upravom rukovode nezakonito postavljeni vršioci dužnosti.
On je istakao da bi i EU trebalo da igra važnu ulogu u podsticaju antikoruptivnih aktivnosti, ali Evropska komisija gleda napredak po broju optužnica i prijava, a ne prema tome da li je slučaj sumnje na korupciju visokih zvaničnika rešen ili ne.
Govoreći o izložbi Expo 2027, Nedić je ukazao na jednu od preporuka u borbi protiv korupcije da se, pre svega, zna na osnovu čega se donose odluke. Kao primer je istakao Program ekonomskih reformi Ministarstva finansija gde je navedeno da se projekti sprovode u okviru programa “Skok u budućnost 2027”, a kada se TS obratila Vladi dobila je odgovor da – projekat ne postoji.