BEOGRAD/BRISEL – Poslednja dešavanja u Venecueli gde se Huan Gvaida proglasio za privremenog predsednika Venecuele podelila je Evropsku uniju, ali i zemlje Zapadnog Balkana, piše Politika. Ovo je ponovo pokrenulo temu usaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije, što je obaveza iz pregovaračkog poglavlja 31, koje Srbija još uvek nije otvorila.
Činjenica je da EU nema jedinstven stav kad je reč o dešavanjima u Venecueli. Tako se desilo da je Italija stavila veto na saopštenje EU o priznanju predsednika parlamenta Venecuele Huana Gvaida za privremenog predsednika države, koje je trebalo da pročita šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.
Poglavlje 31: slučaj Venecuele
Poglavlje 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika je pregovaračko poglavlje koje se često kvalifikuje kao političko. Ono se uglavnom sastoji od progresivnog usklađivanja sa međunarodnopravnim ugovorima i političkim tekovinama EU, ali i sa zajedničkim spoljnopolitičkim odlukama stavovima i merama. U praksi to znači da Srbija mora da se pridružuje spoljnopolitičkim deklaracijama EU i merama koji iz njih proizilaze.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je ocenjena kao „umereno pripremljena“ za poglavlje 31. Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Politiku kaže da je Srbija negde na početku, ali da nikada nije dobila izveštaj sa skrininga.
„A u tom izveštaju se kaže, ili da je zemlja spremna za otvaranje poglavlja, pa se onda poziva da podnese pregovaračku poziciju, ili se kaže da nije spremna i u tom slučaju se utvrđuju merila za otvaranje. Izveštaj sa skrininga nismo dobili zato što nema dogovora, jer neke zemlje žele da nam se uvedu merila za otvaranje, ali ima i onih koje ne žele”, objašnjava Međak i dodaje da je glavni politički problem neuvođenje sankcija Rusiji.
Bivši diplomata Ivo Visković smatra da nije u interesu Srbije da se meša u poslove drugih država, jer onda „Beograd ne bi moga da se buni ako bi se neko mešao u naše stvari“.
„Što se tiče opredeljivanja prema situaciji u Venecueli, presudno je detaljno poznavanje situacije u ovoj zemlji, a čini mi se da niko kod nas to ne zna. Principijelno je stav takav da se podržava legalna vlast“, dodaje Visković za Politiku.
Sa njim se slaže i Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, koji smatra da „pozivanje na principe međunarodnog prava i povelju UN čini naše argumente praktično neoborivim, jer se oni suprotstavljaju svakoj vrsti intervencionizma, stranog mešanja, obaranja tuđih vlada“.
Srbija najmanje usklađena sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU u regionu
Međutim, za Srbiju koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, taj principijelni stav o kome govori Jovanović može dugoročno škoditi čitavom procesu, odnosno poglavlju 31. Ovo najbolje ilustruje analiza ISAC fonda iz januara 2019. godine o spoljnopolitičkoj usklađenosti Srbije sa Evropskom unijom za 2018. godinu. Analiza obuhvata 54 deklaracije u kojima je Evropska unija pozvala sve kandidate i potencijalne kandidate, kao i zemlje koje pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru i Istočnom partnerstvu da se usklade po određenim spoljnopolitičkim pitanjima.
U 2018. godini Srbija se uskladila sa 28 deklaracija odnosno 52% što predstavlja napredak u odnosu na 2017. godinu kada je imala 46% usaglašenosti. U analizi se navodi da se tendencija trogodišnjeg opadanja usklađenosti u ovoj godini stabilizovala. Srbija je 2016. godine bila usklađena 67%, dok je taj broj 2015. godine bio 74%.
Autori navode da ovo predstavlja veliki izazov za Srbiju ako želi da pristupi EU. Čak iako u 2019. godini Srbija značajno unapredi svoju usklađenost i dalje će zaostajati za svojim komšijama: Crnom Gorom koja im čak 100% usaglašenosti i Severnom Makedonijom koja ima 85% usklađenosti sa spoljnom politikom EU. Istraživači ISAC fonda ukazuju da u skorijoj budućnosti Srbija neće dostići te brojke upravo zbog toga što se Srbija ne usklađuje sa stavovima EU kada su u pitanju Rusija i države koje nisu priznale Kosovo (među kojima je i Venecuela).
Od svih 28 deklaracija sa kojima se Srbija nije uskladila 11 su povezane sa situacijom u Ukrajini i ruskoj umešanosti u raznim aspektima krize, pa tako Srbija nije implementirala restriktivne krize protiv određenih entiteta u Ukrajini i Rusiji, nije priznala nalaze Zajedničkog istražnog tima za pada malezijskog aviona MH17, zatim nije osudila kršenje prava krimskih Tatara, niti se pridružila osudi incidenta u Azovskom moru.
Srbija nije podržala jednu deklaraciju EU u koja poziva da se zamrznuti konflikt u Gruziji razreši. Pored toga Srbija se nije uskladila sa 4 deklaracije EU o konfliktu u Siriji. To ukupno čini 16 deklaracija koje se direktno ili indirektno tiču Rusije, a koje Srbija nije podržala. Ovo autori analize objašnjavaju ruskom podrškom koju Srbija ima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju Kosova.
Pored ovih dekleracija Srbija se nije uskladila sa jednom deklaracijom EU koja se tiče DR Kongo, a verovatni razlog je taj što je ta zemlja glasala protiv pristupanja Kosova Unesku. Zanimljivo je i to što Srbija u 2018. godini nije podržala dekleraciju koja se tiče Venecuele, a autori analize takođe ovo objašnjavaju činjenicom da Venecuela podržava stav Srbije po pitanju Kosova u međunarodnim organizacijama.
Takođe, u analizi se primećuje i to da po prvi put Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama koje je EU uveo prema Iranu, a isto tako ni sa restriktivnim merama prema Burundiju i Zimbabveu. ISAC fond takođe ovde smatra da je to zbog glasačke podrške koju tamošnje vlade daju Srbiji po pitanju pristupanja Kosova u raznim organizacijama.
Ako se uzmu u obzir i usklađenost dekleracija ostalih zemalja Zapadnog Balkan za 2018. godinu, Srbija je na poslednjem mestu u regionu. Nakon nje tu je Bosna i Hercegovina sa 66,67%, a zatim Severna Makedonija sa 85,9% i na kraju 100% usklađenosti imaju Albanija i Crna Gora. Po ovom pitanju, Srbija je bila poslednja u regionu poslednje četiri godine, osim 2014. godine kada je delila ovo mesto sa BiH.