BEOGRAD – Srbija mora da ostavi svoje emocije po strani i fokusira se na benefite koje partnerstvo sa NATO nudi, rečeno je na osmoj Beogradskoj NATO nedelji tokom panela “Srbija i NATO: Nove Vlade, novi trendovi?” koju je organizovao Centar za evroatlantske studije (CEAS).
Zamenica pomoćnika generalnog sekretara za javnu diplomatiju pri Odeljenju za javnu diplomatiju Karmen Romero rekla je da je NATO blisko sarađivao sa srpskim institucijama da bi omogućio dijalog sa organizacijama civilnog društva, kako bi povećao znanje javnosti o ulozi NATO-a širom sveta.
“NATO je na krizu izazvanu COVID-19 odgovorio na dva načina. Prvo, pripremajući svoje snage da budu spremne da se izbore sa bezbednosnim pretnjama i čineći sve da ova zdravstvena kriza ne postane i bezbednosna kriza. Drugo, iskazujući solidarnost podržavajući inicijative i trud građana. Pojedine NATO države su pružile veliku pomoć u medicinskim sredstvima Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana”, istakla je Romero.
Saša Kostić, ministar-savetnik u Odeljenju za NATO i Partnerstvo za mir pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije izjavio je da su mir, stabilnost i ekonomski prosperitet regiona primarni interesi Srbije i da je povezivanje država regiona prioritet, jer će ono dovesti do jačanja stabilnosti i rasta regiona.
“Odnosi sa NATO-om kroz program ‘Partnerstvo za mir’ za Srbiju predstavljaju važnu oblast spoljne i bezbednosne politike. Unapređenju političkog dijaloga Srbije i NATO posebno doprinose kontinuirani susreti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga”, istakao je Kostić.
On je dodao da se NATO i dalje vidi kao agresor među građanima Srbije, te da Srbija i NATO moraju da rade na obnavljanju međusobnog poverenja.
“O ovim događajima koji se nazivaju NATO agresijom i posle više od 20 godina imamo različita gledišta. Međutim, obe strane imaju odgovornost da čine sve da se kroz saradnju obezbedi trajna bezbednost u regionu”, naglašava Kostić.
Zamenica predsednika odbora za spoljne poslove Narodne Skupštine Republike Srbije Vesna Marković, naglasila je da, bez obzira na mnoge vidove saradnje između Srbije i NATO-a koji su imali pozitive rezultate, većina građana u Srbiji i dalje ima izrazito negativne sentimente u vezi sa NATO alijansom.
“Treba da ostavimo emocije po strani i da se posvetimo benefitima koje saradnja sa NATO alijansom donosi. Vašingtonski sporazum predstavlja novu fazu u odnosima Srbije i SAD. Amerika je prepoznala Srbiju kao kredibilnog partnera, a Vašingtonski sporazum je važan i zbog ekonomske saradnje u regionu”, naglasila je Marković.
Suzana Grubješić, direktorka Centra za strateške analize i prognoze rekla je da politika vojne neutralnosti može da se pokaže kao jedna od prepreka za pristupanje Evropskoj uniji, ali nije nemoguće da status Srbije kao vojno neutralne države bude prihvaćen od pojedinih država članica.
“Naša vojna neutralnost je proglašena 2007. godine, ali je 2019. potvrđena kroz dva strateška dokumenta, a to su Strategija o nacionalnoj bezbednosti i Strategija o odbrani. Jedna od novina u ove dve strategije je odbrana interesa unapređenja nacionalne bezbednosti kroz proces Evropskih integracija. Evropska unija utiče na izmenu doktrine neutralnosti pojedinih članica, ali ne i na izmenu celokupnog koncepta neutralnosti”, rekla je Grubješić.
Osmu beogradsku NATO nedelju organizuje Centar za evroatlantske studije, a podržavaju Odeljenje za javnu diplomatiju NATO-a, Balkanski fond za demokratiju, Ambasade Norveške, Češke i SAD.