Srbija i region: Ko je najusklađeniji sa politikama EU, a ko najbrže napreduje?

Samit o Zapadnom Balkanu u Berlinu; Foto: Tanjug / Marina Maksimović

Godišnji Izveštaji Evropske komisije, objavljeni prošle nedelje, najviše pažnje privukli su zbog ocena političkih kriterijuma – stanja demokratije, vladavine prava i slobode izražavanja – u državama Zapadnog Balkana.

Ipak, ovi dokumenti pokrivaju i usklađenost zemalja regiona sa politikama Evropske unije, što, uz razvijenu demokratiju, takođe predstavlja neophodan uslov za članstvo. U ovoj oblasti, Srbija i Crna Gora i dalje imaju najviši nivo usklađenosti, u stopu praćene Severnom Makedonijom, dok je najveći napredak u proteklih godinu dana ostvarila Albanija.

Od slobode kretanja ljudi, roba i kapitala, preko zaštite životne sredine, energije i transporta, pa sve do spoljne politike i spoljnotrgovinskih odnosa – Evropska komisija svake godine procenjuje koliko su kandidati usklađeni sa onim što radi EU, kao i koliko su napredovali u procesu usklađivanja u proteklom periodu.

Države koje žele da postanu članice EU moraju da dokažu sposobnost da preuzmu sve obaveze koje to članstvo podrazumeva, što uključuje promenu zakonodavstva i primenu evropskih standarda. Ovaj proces reformi, kako je pokazao slučaj Crne Gore i Srbije, može da bude dug i iscrpljujuć.

Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija: Najbliže EU, ali još daleko

Postoje ukupno četiri kategorije usklađenosti koje se primenjuju na 33 oblasti. Najnižu ocenu predstavlja „rana faza“, koja označava da je pred državom još dug put, dok je najviša „dobar nivo pripremljenosti“, koja podrazumeva da je većina reformi uspešno sprovedena.

Ukoliko se svakoj od ovih kategorija dodeli ocena od 1 do 4, dobija se prosek od 3,03 za Crnu Goru i 3,02 za Srbiju. Jedine dve države sa Zapadnog Balkana koje su u fazi pregovora za članstvo, prva od 2012. a druga od 2014. godine, trenutno su na „srednjem nivou usklađenosti“ sa politikama EU.

Za Srbiju ovogišnja ocena predstavlja napredak – većina oblasti je na „srednjem nivou usklađenosti“, a nijedna nije u „ranoj fazi“.

Međutim, nije došlo do značajnog poboljšanja – prema Izveštaju iz 2018. godine, prosečna ocena je bila 2,97. Dodatno, iako su oblasti uglavnom ocenjene „trojkom“, odnosno „srednjim nivoom pripremljenosti“, one najbitnije – vladavina prava – dobile su „dvojku“.

Što se tiče ostatka regiona, Severna Makedonija je, takođe, vrlo blizu ocene 3, dok je Albanija na 2,5. Ove dve države nadaju se da će im trenutni nivo pripremljenosti biti dovoljan za otvaranje pregovora krajem juna.

Bosna i Hercegovina, sa druge strane, na ovoj skali imala bi ocenu 1,64 – njena usklađenost sa EU u većini oblasti ocenjena je kao „početna faza“. Rezultat Kosova ne može se porediti sa drugim kandidatima i potencijalnim kandidatima, jer je u njegovom slučaju Komisija izostavila mnoge oblasti iz godišnjeg Izveštaja.

Brzina napretka: Najvažnije oblasti slabije ocenjene

Kada se pogleda drugi aspekt koji Evropska komisija ocenjuje, a to je napredak u proteklih godinu dana, najbolju ocenu dobila je Albanija. I ovde postoje kategorije – od „nazadovanja“ i „bez napretka“ do „određenog napretka“ i „dobrog napretka“.

Rezultat Albanije, doduše, nije mnogo bolji od Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije. Sve ove zemlje su, u proseku, postigle „određen nivo napretka“, drugu najbolju kategoriju. Zbog specifične situacije Bosne i Hercegovine i Kosova, i dalje samo potencijalnih kandidata za članstvo u Uniji, Komisija ove godine nije pružila ocenu njihovog napretka po datim oblastima.

Na dan objavljivanja Izveštaja, ministarka za Evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović primetila je da ni u jednoj oblasti Srbija nije zabeležila nazadovanje. Međutim, u tri oblasti – sloboda pružanja usluga, javne nabavke i konkurencija – nije zabeležen nikakav napredak.

Bez napretka je ocenjena i sloboda izražavanja, koja spada u političke kriterijume.

Sa druge strane, uvedena je nova kategorija – ograničen napredak, koji analitičari vode kao ocenu 2,5. Nju je dobila oblast o nezavisnosti pravosuđa i osnovnim pravima, kao i zaštita životne sredine. Objašnjenje ove kategorije, s obzirom na to da se prvi put javlja, nije u potpunosti jasno, ali čini se da se pod njom podrazumeva tek nešto malo bolja situacija od ocene „bez napretka“.

Uz donekle brži napredak u odnosu na prošlu godinu, kao i uporedive rezultate sa država iz regiona, Srbija može da se fokusira na negativno ocenjene političke kriterijume kao prioritet do objavljivanja Izveštaja 2020. godine.