BEOGRAD – Ove godine obeležena je šezdeseta godišnjica NATO Programa “Nauka za mir i bezbednost” koji nudi finansiranje, ekspertsko savetovanje i podršku aktivnostima relevantnim za bezbednost koje su u skladu strateškim ciljevima NATO-a.
Cilj Programa je da promoviše praktičnu saradnju NATO-a sa državama članicama i državama partnerima, zasnovanu na naučnom istraživanju, tehnološkim inovacijama i razmeni znanja.
Tokom proteklih godina, Srbija je postala sve aktivnija u okviru Programa “Nauka za mir i bezbednost” i identifikovala je brojne oblasti za praktičnu saradnju sa NATO-om. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije je nadležno za koordinaciju i primenu Programa.
Srbija je imala koristi od nekoliko aktivnosti od kad se pridružila Programu 2007. godine, uključujući projekte o odbrani od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih agenata i borbe protiv terorizma, uključujući i podizanje profila žena u oblasti mira i bezbednosti.
Projekti NATO Programa doprineli su mnogim naučnim oblastima u Srbiji i regionu i, na primer, pomogli proizvodnji seizmičkih karti za zemlje Zapadnog Balkana, poboljšanju zaštite vodenih resursa reke Save, a srpski i nemački naučnici rade na razvoju robota za dekontaminaciju i razminiranje.
Trenutni projekti takođe uključuju sajber-odbranu, zaštitu životne sredine i energetsku bezbednost.
Osam srpskih naučnika predvode trogodišnji istraživački projekat kako bi razvili komercijalnu proizvodnju bio-gorica iz algi. Ovaj projekat sprovodi Beogradski institut za multidisciplinarna istraživanja u saradnji sa Univerzitetom u Mančesteru u Ujedinjenom Kraljevstvu i Univerzitetom Bejlor iz SAD.
Od 2007. godine, Srbija se uključila više od 35 aktivnosti Programa “Nauka za mir i bezbednost”, koji se sastoji od tri različita dela – višegodišnji projekti, trening, kao i napredne istraživačke radionice.
Svaka od ovih oblasti primenjuje se u nekoliko prioritetnih oblasti ovog programa, kao što su sajber-odbrana, energetska bezbednost i mnoge druge. Tokom prošlih pet godina, Program je pokrenuo više od 450 zajedničkih globalnih aktivnosti u preko 40 država.
Tokom najskorije NATO vežbe održane u Srbiji, koja je bila najveća simulacija pomoći u slučaju prirodnih katastrofa, predstavljena su dva sistema razvijena u okviru Programa “Nauka za mir i bezbednost”.
Tokom ovog događaja predstavljen je Komandni sistem nove generacije, moderno sredstvo komunikacije koje obezbeđuje praćenje situacije za široko pozicionirane pružaoce pomoći i omogućava saradnju među njima, kao i projekat zasnovan na NATO-ovoj multinacionalnoj sposobnosti telemedicine, koji stavlja pružaoce pomoći u direktan kontakt sa medicinskim specijalistima koji mogu da ocene pacijente i pruže preporuke uživo.
S obzirom na činjenicu da je Srbija od 2007. učestvovala u brojnim aktivnostima u okviru ovog Programa, može se zaključiti da je naučna zajednica Srbije adekvatno informisana o mogućnostima koje Program pruža, izjavila je istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević, ali je javni diskurs o odnosima Srbije i NATO-a sveden na zvanične izjave i teme koje uglavnom ostaju u domenu visoke politike.
“Zbog ovoga šira javnost u Srbiji ostaje uskraćena za informacije o konkretnim oblicima saradnje, kao što su one koje se odvijaju u okviru Programa “Nauka za mir i bezbednost”, naglasila je Ignjatijević.
Ona je takođe ocenila da dostupnost informacijama koje izvode naučno-istraživački instituti u Srbiji u okviru ovog Programa doprinela boljem razumevanju civilnih aspekata saradnje sa NATO-om i njene koristi kako za profesionalnu zajednicu, tako i za građane.
“Program je veoma koristan jer omogućava povezivanje i saradnju sa stručnjacima i povezanim institucijama iz različitih država i njihov zajednički rad na projektima putem kojih se omogućava razmena znanja i iskustva, kao i veća vidljivost naučno-istraživačkih institucija u Srbiji na međunarodnoj sceni”, zaključuje Ignjatijević.