Srbiji treba plan za Kosovo koga će se svi držati

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

BEOGRAD – Buducnost Srbija na Kosovu i Metohiji, njihova bezbednost i ostvarivanje njihovih prava su pregovarački imperativ za Srbiju u traženju resenja za kosovski problem, a to rešenje nije zamrznuti konflikt i status kvo, kako zbog Srba na Kim, tako i zbog budućnosti Srbije, pojašnjavaju za Tanjug većinske stavove članovi Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u razgovoru sa predsednikom Vučićem.

Tako koordinatorka Konventa Nataša Dragojlović kaže za Tanjug da se nada da će kosovsko pitanje biti rešeno u nekom razumnom vremenskom roku.

“Tada da bismo mogli da se posvetimo drugim reformama i politikama koje su za svakodnevni život naših građana jako važne, od životne sredine, preko transporta, zdravstva, policije, sudstva…svega što je u senci Briselskog dijaloga i rešavanja kosovskog pitanja“.

Međutim, ona smatra da Srbija mora da ima plan po pitanju budućnosti KiM, a čini joj se, kako kaže, da ga nema i da ga nikad nije ni imala.

„Sada zaista nešto mora da se stavi na papir, zaokruži i obavežu svi akteri u srpskom društvu da se prema tom planu ponašaju. Inače će nas stvari prestizati, stizaće nas tuđa rešenja, koja su deo tuđih planova, a mi ćemo samo biti u prilici da ih prihvatamo ili odbijamo i nisam sigurna koliko u tim tuđim planovima ima mesta za ono što su naši dugoročni interesi“, kaže Dragojlović.

Ona podseća da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine koja podrazumeva normalan život ljudi koji žive na KiM, interes Srbije, a da on on yavisi od toga kako će izgledati Zajednica srpskih opština kada se formira, od toga šta će raditi, koje će nadležnosti imati.

Zato je, naglašava, Nacionalni konvent i prihvatio poziv predsednika Srbije da učestvuje u unutrašnjem dijalogu, jer je to pitanje odgovornosti i prilika da se da „svoj analitički i istraživački doprinos izradi buduće platforme normalizacije odnosa između srpskog i albanskog naroda“.

Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv smatra da Vlada Srbije mora pre svega da insistira na rešavanju svih problema vezanih za prava Srba na Kim i da se sva ta pitanja reše pre nego što se uopšte uđe u rešavanje statusa Kosova i Metohije.

„Treba da se utvrde rokovi za njihovo rešavanje i da to bude početna tačka za pronalaženje sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohija, kaže on i dodaje da se to pre svega odnosi na povratak raseljenih i ostvarivanje njihovih punih imovinskih prava, kao i integraciju u zajednicu, odnosno kosovsko društvo

On smatra da je o ovome „neophodno inicirati dijalog u povratničkim sredinama“ i dodaje da se veliki broj otvorenim pitanjima iymeđu ostalog i o upotrebi srpskog jezika u zvaničnim institucijama.

„Pričamo o upotrebi jezika kao sredstvu refleksije poštovanja srpske zajednice na KiM, i to nije samo puko tehničko pitanje i na kojem se godinama insistira i neophodan je niz mera kojima bi se napravile određene izmene u institucijama sistema“, ispričao je.

Dodao je da su problemi sa kojima se Srbi na KiM suočavaju i pitanja bezbednosti, međuetnički incidenti, koji su najveći razlog, kaže, za zabrinutost srpske zajednice kada je u pitanju egzistencija Srba na KiM.

„Veoma je jednostavno rešiti sva ta pitanja, ali je problem u tome što kosovska vlada u svojim službama ima neodobravajući mali broj Srba koji su uključeni u njihov rad, pa kao posledicu imamo nedovoljno dobro prevedene zakone na srpski jezik, što je mnogo važnije nego što se čini, je se to odražava i na pravosudni sistem i na tekući život građana“, objasnio je Milićević.

Zbog svih ovih pitanja, kako zaključuje, na svim nivoima u državi, trebalo bi organizovati organizovati tematske radne grupe, kao na primer radna grupa o jeziku, za povratak. . ,u okviru kojih, navodi, u ograničenom vremenskom roku od godinu dana, trebalo pronaći rešenje za sva otvorena pitanja.