Evropski parlament; Foto: Evropska unija

Samo je pet političkih organizacija iz Srbije, nakon gotovo dve decenije od početka evropskih integracija, trenutno učlanjeno u neki od evropskih partijskih saveza. Ovaj broj daleko je ispod proseka država članica EU, a čak i neke od država u regionu zastupljenije su u ovim partijskim porodicama.

Uz Srpsku naprednu stranku, koja je pridružena članica Evropske narodne partije (EPP) i Demokratsku stranku, koja ima isti status u Partiji evropskih socijalista (PES), evropskim partijskim porodicama pripadaju i Liga socijaldemokrata Vojvodine, članica Evropskog slobodnog saveza, Savez vojvođanskih Mađara, takođe u EPP-u, i pokret Dosta je bilo, od ove godine deo Saveza konzervativaca i reformista u Evropi (ACRE).

Kako je našem portalu potvrdio Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), Liberalno demokratska partija bila je članica ove evropske koalicije od 2008, ali je novembra prošle godine isključena zbog neplaćanja članarine dve godine uzastopno. Sa druge strane, Demokratska stranka Srbije nekada je bila član EPP-a, ali je odlučila da je napusti 2012. zbog politike neutralnosti. Ova odluka je i dalje na snazi, potvrđuju nam iz DSS-a.

U međuvremenu su na političkoj sceni osnovane dve nove organizacije, Narodna stranka i Stranka slobode i pravde. Obe stranke potvrdile su za naš portal orijentaciju ka evropskim savezima, ali rokovi ostaju nepoznati. Naši sagovornici iz ovih organizacija potvrđuju nam da „NS u bliskoj budućnosti namerava da aplicira za članstvo u EPP“ a da „SSP radi na pridruživanju kroz uspostavljanje kontakata sa evropskom grupacijom Socijalističkih i demokratskih partija“.

Značaj uloge koju evropske partije igraju u Briselu retko kad je očigledniji nego ovih dana, dok teku pregovori oko formiranja nove Evropske komisije i budućem političkom pravcu Evrope. Iako partije iz država kandidata ne mogu da učestvuju u vlasti na evropskom nivou, „pripremanje terena“ koje omogućava pridruženo članstvo nisu propuštale da koriste države iz prethodnih krugova proširenja. U Srbiji se to, izgleda, uglavnom ne smatra bitnim.

„U suštini, mislim da su partije u Srbiji manje-više nezainteresovane za evropski nivo i generalno međunarodnu saradnju. One u ovom trenutku ne vide neku posebnu korist toga“, kaže za naš portal Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Ova ocena, naglašava, važi i za novoformirane stranke.

„Ako se one (NS i SSP) budu pridružile evropskim partijama, to će uraditi samo da bi se reklo da su deo neke šire priče, ali tome neće dati na značaju“, smatra Spasojević.

Prema njegovom mišljenju, situacija u Srbiji, koju karakteriše slabljenje demokratije, donekle objašnjava zašto stranke trenutno imaju preča posla. Sa druge strane, ponavlja da ove organizacije ne vide da to članstvo mogu da kapitalizuju na određeni način, odnosno da to iskoriste u nacionalnoj političkoj borbi.

Isplativo samo dok traje vlast?

U poslednjih dvadeset godina uočljiva je samo jedna razlika, a to je da su ponekad velike stranke koje su na vlasti zainteresuju za evropski nivo, i to više kao neku vrstu dodatka međunarodnim ili spoljnopolitičkim odnosima koje grade.

Spremnost za korišćenje međunarodnih kanala, dakle, javlja se samo kada se poklope dve stvari – vlast i kadrovski resursi, naglašava Spasojević, navodeći da se to vidi na slučaju Srpske napredne stranke, a pre nje Demokratske stranke i donekle Demokratske stranke Srbije.

Da ovaj šablon nije sveobuhvatan primećuje se na primeru Socijalističke partije Srbije, koja uprkos članstvu u vladi i podršci evropskim integracijama nikada nije pokušala da se učlani ni u jednu evropsku partiju, ali i Demokratske stranke, koja je i posle gubitka vlasti ostala članica Partije evropskih socijalista.

Da demokrate nisu spremne da se potpuno odreknu potencijalnih koristi ovog članstva pokazuju i nedavni poziv ženskom ogranku PES-a da prisustvuje protestu „1 od 5 miliona“ u Novom Sadu, kao i podrška upućena ovoj stranci tokom evropskih izbora.

„DS kontinuirano sarađuje i sa PES-om u Briselu i sa svim evropskim partijama članicama PES-a. Saradnja se odvija kroz razmenu poseta i učešće na važnim događajima. Izuzetno je važna saradnja  sa parlamentarcima u parlamentima zemalja clanica EU, u Evropskom parlamentu, i u Savetu Evrope“, kaže za EWB poslanica DS-a u Narodnoj skupštini Nataša Vučković.

Posebnu težinu, prema njenom mišljenju, ima saradnja sa nacionalnim i evropskim poslanicima.

„Mi ovde ponekad ne razumemo da poslanici imaju važnu ulogu u kreiranju partijske spoljne politike, pa ako je partija na vlasti, i na kreiranje državne spoljne politike. Ova saradnja dolazi do izražaja kad se na primer u EP-u pripremaju dokumenti od značaja za Srbiju“, ističe Vučković.

Tokom prošlogodišnje rasprave o rezoluciji o Srbiji u Evropskom parlamentu, pažnju je privukla slovenačka poslanica Tanja Fajon, takođe članica PES-a, koja je na primeru kontroverzne naslovne strane Ilustrovane politke „Psi su pušteni“ ukazivala na nazadujuće stanje slobode medija u Srbiji.

Rezoluciju je, sa druge strane, sastavio Dejvid Mekalister, a njegov primetno blaži stav prema vlastima u Srbiji mnogi su videli kao posledicu članstva u istoj partijskoj porodici sa Srpskom naprednom strankom – Evropskoj narodnoj partiji.

U SNS-u, kako se čini, ne postoji nikakva sumnja u korisnost njihovog pridruženog članstva u EPP-u, koje traje od 2016. godine.

„Jednom kada postanete deo svojevrsne platforme kakva je porodica EPP i nađete se skupa sa liderima stranaka koje su uglavnom na vlasti, imate jedinstvenu priliku da iz prve ruke čujete stavove po brojnim aktuelnim pitanjima u EU i šire, ali i da upoznate  zvaničnike EU, poslanike Evropskog parlamenta (EP) i lidere iz regiona sa stavovima vladajuće stranke u našoj zemlji o brojnim pitanjima“, kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Kao posebno bliske partnere ministarka ističe nemačku Hrišćansko-demokratsku uniju, austrijsku Narodnu partiju i mađarski Fides. Suspendovanje partije Viktora Orbana iz EPP-a očigledno ne predstavlja prepreku za saradnju vladajućih partija Srbije i Mađarske, što potvrđuju i česte posete ministra spoljnih poslova Petera Sijarta i njegovo obraćanje tokom kampanje „Budućnost Srbije“ u aprilu.

Da li je korist zaista mala?

Još jedna stranka koja je, navodno, bila pred isključenjem iz EPP-a bila je makedonska VMRO-DPMNE, do pre dve godine vladajuća partija Nikole Gruevskog. Upravo je razrešenje političke krize u koju je Makedonija upala 2015. godine primer korisnosti članstva u evropskim partijskim porodicama, naglašava glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

„Početak razrešenja krize u Makedoniji krenuo je sveobuhvatnim konsezusom tri najveće evropske političke grupacije – EPP-a, PES-a, ALDE-a. Njihovi predstavnici, poslanici u evropskom parlamentu, bili su posrednici u razgovorima VMRO-DPMNE i SDSM, koji su doveli do Pržinskog sporazuma, koji je omogućio otvaranje medija i raspisivanje fer izbora“, podseća Štiplija.

I danas se na sajtu Partije evropskih socijalista mogu pronaći izjave podrške tada opozicionom SDSM-u Zorana Zaeva, a ova organizacija pažljivo je ispratila najvažnije faze razrešenja političke krize u Skoplju koja je rezultirala smenom vlasti.

Štiplija se slaže da kadrovski i drugi resursi predstavljaju problem čak i kod onih stranaka koje uviđaju korist od ovog članstva. Isključivanje LDP-a iz ALDE-a zbog nemogućnosti plaćanja članarine dobro ilustruje ovaj problem.

„Kapaciteti za međunarodnu saradnju jednog dela stranaka sprske opozicije su na izuzetno niskom nivou. Sekretarijati za međunarodnu saradnju ili ne postoje ili postoje samo formalno“, zaključuje Štiplija, dodajući da čak ni Demokratska stranka ne koristi sve kapacitete koji proističu iz članstva u PES-u.

Za slab angažman srpskih partija na evropskom nivou odgovorna su, kako se čini, dva faktora. S jedne strane, u pitanju je nezainteresovanost političkih aktera za ove oblike saradnje, dok je sa druge nepostojanje dovoljnih kapaciteta nosilaca političkih procesa da se uopšte uključe u dijalog sa ideološki bliskim opcijama u EU, a koji kasnije, kao što se videlo na primeru Makedonije, može da se iskoristi za „spoljni pritisak“.

Ne treba ići dalje od komšiluka da bi se pokazalo da angažovanost može biti i na višem nivou. I u Crnoj Gori i u Severnoj Makedoniji četiri većinske partije pridružene su različitim grupama, a potonja zemlja ima članice i u ALDE-u i u Evropskim zelenim. U Hrvatskoj, kao najmlađoj članici EU, trenutno postoji trinaest što punopravnih što pridruženih partija koje pokrivaju gotovo sve evropske saveze.