BEOGRAD – Na najskorijem samitu NATO-a, lideri Alijanse su se složili da pozovu Makedoniju da otpočne pregovore o pristupanju ovom savezu, nakon istorijskog dogovora sa Grčkom o imenu države.
Lideri NATO-a, na julskom samitu u Briselu, pozdravili su istorijski sporazum Atine i Skoplja o rešavanju pitanja imena i, u skladu sa svojom politikom, odlučili su da pozovu vladu Makedonije da otpočne pristupne pregovore sa Alijansom.
Ukoliko proces promene imena, kao što se očekuje, bude uspešan, protokol o pristupanju će verovatno biti potpisan već u januaru 2019. Po svemu sudeći, Republika Severna Makedonija postaće trideseta članica NATO-a do kraja naredne godine, kada se završi proces ratifikacije u svakoj zemlji članici.
Makedonija je već deo Akcionog plana o članstvu (Membership Action Plan – MAP), NATO programa za savetovanje, pomoć i praktičnu podršku “skorojenog prema individualnim potrebama država koje žele da se priključe Alijansi”. Trenutno ovom Akcionom planu pripadaju Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Vojni analitičar Aleksandar Radić podseća da se Makedonija dokazala kao dosledan partner NATO-a, učestvujući u operacijama u Iraku i Avganistanu daleko više od drugih članova Alijanse.
Prema Radiću, ako Makedonija postane trideseta članica Alijanse, Bosna i Hercegovina će se skoro sigurno takođe priključiti, što će naterati Srbiju da redefiniše svoju politiku vojne neutralnosti.
“Iz perspektive javnog mnjenja u Srbiji, vojna neutralnost se prečesto tumači kao poruka ‘ne u NATO'”, ocenjuje Radić.
On dodaje da bi bezbednosna situacija u regionu bila “predvidljivija” zbog efikasnih mehanizama NATO-a, koji bi potencijalni konflikt u Makedoniji učinili nemogućim.
Bosna i Hercegovina – sledeća članica NATO-a?
Nakon pristupanja Makedonije, jedine države na Balkanu izvan NATO-a biće Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija.
Bosna i Hercegovina već se priključila Akcionom planu o članstvu (MAP-u). Iako su se članovi njenog Predsedništva jednoglasno odlučili za ovaj korak, i dalje nisu ispunjeni svi uslovi koje je postavila Alijansa. Oni podrazumevaju registrovanje sve nepokretne odbrambene imovine kao državnog vlasništva, kako bi mogle da je koriste državne odbrambene snage.
Ovo je u praksi vođstvu Republike Srpske pružilo izgovor da odugovlači sa pitanjem članstva u NATO-u. Pored toga, decembra prošle godine Narodna skupština Republike Srpske usvojila je rezoluciju o zaštiti vojne neutralnosti, navodeći Srbiju kao partnera sa kojim će biti raspravljan svaki vid koordinacije oko ovog pitanja.
NATO integracije su prvi prioritet Bosne i Hercegovine pored integracija u EU, rekla je ministarka odbrane Bosne i Hercegovine Marina Pendeš za regionalnu televiziju N1. Prema njenom mišljenju, MAP za Bosnu može da bude aktiviran do kraja godine.
“Pokazali smo verodostojan trud, uzimajući u obzir činjenicu da nijedno državno vlasništvo nije bilo registrovano pre 2015. godine. Sada je 31 od 57 lokacija stavljeno u registar”, naglasila je.
Perspektiva NATO članstva za Srbiju i Kosovo?
Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost prepoznao je tri glavne koristi pozitivnog ishoda makedonskog referenduma o promeni imena, kako za samu državu, tako i za region.
Prema njegovom mišljenju, priključivanje NATO-u doneće Makedoniji sigurne granice. “Ne dovodim u pitanje jedinstvo države, ali na ovaj način njeni integritet i državnost biće zagarantovani”, rekao je Savković.
Kao drugu korist on vidi intenziviranje bezbednosne saradnje u regionu i nastavak reforme sektora bezbednosti.
“Treći argument je rešavanje jedne od ‘neuralgičnih’ tačaka, pod čime podrazumevam probleme i ograničenja izazvane spoljnim uticajem u regionu”, rekao je Savković, dodajući da bi makedonsko pristupanje NATO-u smanjilo mogućnost ruskog i, u određenom smislu, turskog uticaja u regionu.
Savković je ocenio da negativno iskustvo vojne intervencije NATO- 1999. godine u Srbiji održavaju tabloidi, te da civilne žrtve ovog konflikta ne treba potcenjivati, ali i da Srbija dobro sarađuje sa NATO-om po pitanju Kosova, a KFOR je “neposredan primer koji se konstantno ističe kao dobra posledica saradnje sa Alijansom”, dodao je on.
“Vreme je za elite i građane da shvate kako pristupanje NATO-u, a kasnije i EU, dovodi do boljeg standarda i ekonomskog rasta. Treba da se povedemo za primerima baltičkih država, centralne i istočne Evrope. Zapadni Balkan će inače ostati neka vrsta periferije, što je neodrživo s obzirom na njegov geografski položaj”, zaključio je Savković.
Ovo takođe znači da bi za par preostalih teritorija u regionu van NATO-a, isključujući Makedoniju u kojoj postoji širok politički konsenzus za priključivanje Alijansi, Srbija bila element koji bi mogao i da ubrza i da uspori proširenje NATO-a na Zapadnom Balkanu.
Protivljenje građana tom članstvu čini se jačim nego ikad, i oni su izabrali lidere koji su obećali da će očuvati vojnu neutralnost države, podseća Savković. Sa druge strane, Srbija je potpisala Akcioni plan o individualnom partnerstvu (IPAP) sa NATO-om i nastavlja saradnju u tom okviru.
IPAP predstavlja najintenzivniji oblik bilateralne saradnje NATO-a i država koje nisu njegove članice. U praksi, taj sporazum je još jedan dokaz da je Alijansa više od vojno-bezbednosne organizacije, kao što je najčešće percipirana u javnosti, i da saradnja sa njom može da uključi različite oblasti.
Što se tiče NATO perspektive Kosova, Savković smatra da bi Priština odmah krenula ka članstvu, ali da se Srbija i politički predstavnici Srba na Kosovu protive njenoj dugogodišnjoj ambiciji da transformiše Bezbednosne snage Kosova u vojsku, a “pristanak svih manjina je neophodan” za takav potez.