Šta će biti ako ne uđemo u EU?

*Članak autorke Nataše Latković je izvorno objavljen u dnevnom listu Blic. 

BEOGRAD – Države Zapadnog Balkana neretko se svrstavaju u isti koš. Ipak, kada je u pitanju njihov put ka Evropskoj uniji situacija može da bude i drastično različita – Crna Gora je predvodnik u procesu evrointegracija, Srbija je malo iza nje, dok Makedonija i BiH već godinama se ne odmiču od početka pregovora. Mada nas iz međunarodne zajednice već dugo uveravaju da zemlje regiona imaju evropsku perspektivu, šta će se dogoditi na uvek uzburkanom Balkanu, ukoliko u narednih 10 godina sve pomenute ne postanu članice EU?

Malo ko je verovao da će put ka Evropskoj uniji ovoliko dugo trajati. Građani Srbije mislili da su sa rušenjem Slobodana Miloševića odradili bar pola posla i da će vrlo brzo naša zemlja postati punopravna članica EU. Ni druge države Zapadnog Balkana nisu očekivale da će put do članstva u Uniji trajati duže od decenije.

Iako se u procesu evrointegracija najčešće u globalu govori o državama Zapadnog Balkana, realan razlog za optimizam trenutno mogu da imaju samo Crna Gora i Srbija. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nedavno je najavio izradu stategije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, uz perspektivu da ona bude primenjena 2025. godine.

Iako njegova najava deluje ohrabrujuće, to su za sada samo predviđanja, a punopravno članstvo u Uniji zavisiće koliko od uspešno realizovanih reformi u pomenutim državama, toliko i od same EU, koja se u poslednje vreme suočava sa brojim problemima.

Šta će se desetiti sa državama regiona, ako vrata Brisela, uprkos suprotnim najavama, ostanu zatvorena? To je bila i tema jednog panela ne nedavno održanoj konferenciji Beogradskog bezbednosnog foruma, na kome su učestvovali predstavnici nevladinog sektora iz regiona.

1Srbi, oprezni optimisti

Miloš Đinđić; Foto: BSF 2017 / Aleksandar Andjić

Miloš Đinđić iz Centra za evropske studije je umereni optimista. On podseća da je nedavno jedan visoki evropski zvaničnik, Žan Klod Junker, izneo potencijalni datum ulaska Srbije u EU.

– Ukoliko se ta predviđanja održe, mi u narednih sedam – osam godina imamo dosta toga da uradimo u pregovorima sa EU. Ako se ta predviđanja ne ostvare, mi i dalje treba da ostanemo fokusirani na reforme, jer ulazak u EU ne treba da bude cilj sam po sebi. Cilj treba da bude jačanje institucija i stvaranje boljih uslova za život građana. Ukoliko se toga budemo držali, onda rok ulaska u EU nije ono što prevashodno treba da nas brine – kaže Đinđić za „Blic“. Poznato je da međutim da se reforme u Srbiji, pa i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, neretko sprovode samo pod pritiskom iz Brisela. Šta ako EU digne ruke od nas?

– Ako se perspektiva proširenje EU zatvori, postoje razložni osnov da verujemo da EU neće potpuno nestati iz regiona. Održavaće i dalje svoj uticaj – smatra Đinđić i dodaje da bi i civilno društvo u Srbiji u tom slučaju vršilo pritisak na državu da nastavi sa sprovođenjem reformi.

2Crnogorci, veliki optimisti

Jovana Marović; Foto: BSF 2017 / Aleksandar Andjić

Bez sumnje, u procesu evropskih integracija na Zapadnom Balkanu najviše je napredovala Crna Gora, koja je otvorila čak 28 od ukupno 33 poglavlja. Takođe, ta zemlja je nedavno postala i članica NATO-a i to joj na putu ka EU može biti samo plus. Otuda i optimizam Jovane Marović, izvšne direktorke Politikon mreže iz Podgorice.

– Nisam pesimista kada je u pitanju pridruživanje EU. Čak i ako se članstvo u Uniji ne dogodi, zemlje Zapadnog Balkana i dalje mogu da postupaju po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju – navodi Marović.

Sasvim drugačiji utisak ostavljaju učesnici panela iz Makedonije i BiH.

3Mi u Makedoniji to već živimo

Aleksandar Jovanoski; Foto: BSF 2017 / Aleksandar Andjić

– Šta će da se dogodi ukoliko nikad ne uđemo u EU? Ne treba da predviđamo taj scenario. Mi u Makedoniji ga već živimo – kaže Aleksandar Jovanoski, programski koordinator za demokratiju i vladavinu prava u EPI iz Skoplja.

Makedonija je u odnosu na Srbiju i Crnu Goru dosta ranije ušla u proces evrointegracija. Postala je zemlja kandidat 2005. godine (Crna Gora 2010, a Srbija 2012.), ali do danas nije počela proces pregovaranja, iako je to Evropska komisija u dva navrata najavljivala. Veliki problem je što Grčka ne priznaje Makedoniju pod tim imenom.

– Ukoliko Zapadni Balkan ne postane deo EU, vratiće se 10 godina unazad. Makedoniji se to već dogodilo i u oblasti pravosuđa, u medijima, poštovanju ljudskih prava… EU mora da se otvori za sve zemlje – navodi Jovanoski za „Blic“, koji navodi da ta država već dve godine ne uspeva da se izvuče iz političke krize.

4Najveći pesimisti, Bosanci

Denisa Sarajlić; Foto: BSF 2017 / Aleksandar Andjić16

Najdalje od EU je Bosna i Hercegovina, koja je prošle godine podnela zahtev za članstvo u Uniju, ali još nije dobila status zemlje kandidata. Reforme koje treba da sprovede ugroženi su čestim etničkim i političkim nesuglasicama, a Sarajevu se zamera nedovoljna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i usporene reforme u pravosuđu.

Denisa Sarajlić iz Spoljno-političke inicijative u BiH kaže da su građani 2003. godine verovali da će do sada sve zemlje Zapadnog Balkana ući u EU.

– U BiH nema želje za kompromisom, a Balkan je najveće potencijalno žarište u Evropi, veće od kriza sa kojima se trenutno suočava EU – navela je Sarajlićeva na panelu.