fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Šta će doneti dugoočekivani izbor novog Saveta REM-a?

Regulatorno telo za elekotronske medije; Foto: N1

Novi članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trebalo bi da budu izabrani do 4. novembra. Taj rok određen je dogovorom, koji je prošle godine postignut između predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, tadašnje premijerke Ane Brnabić i predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija, uz posredovanje OEBS-a, Delegacije EU u Srbiji i Ambasade Norveške. Nije izvesno  da li će promene u sastavu Saveta označiti i novu fazu u radu REM-a, odnosno voditi  depolitizaciji ovog tela, koje stručnjaci za medije često navode kao primer pristrasnosti i neispunjavanja zakonskih obaveza.

Prema novom Zakonu o elektronskim medijima, Savet REM-a ima devet članova koji se biraju “iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora”. Članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlača. Mandat članova Saveta traje šest godina i oni ne mogu ponovo da budu izabrani na istu funkciju.

Mogućnost da predlažu po dva člana Saveta imaju: zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; univerziteti akreditovani u Republici Srbiji; udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva; udruženja novinara u Republici Srbiji, od kojih svako udruženje ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva; udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva; udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine; udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine; nacionalni saveti nacionalnih manjina; crkve i verske zajednice.

Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kaže za European Western Balkans da je prerano govoriti o eventualnim promenama u radu ovog tela nakon izbora novog Saveta REM-a, “pošto još uvek ne znamo kako će od novembra izgledati njegov sastav”.

“Novi kriterijumi ne mogu da spreče moguća neprijatna iznenađenja u okviru budućih personalnih rešenja u Savetu regulatora. Uostalom, obratite pažnju kako izgledaju sastavi novih devet komisija za projektno sufinansiranje Ministarstva informisanja i telekomunikacija zasnovanih na novom Zakonu o javnom informisanju i medijima i  pravilniku pomenutog ministarstva”, ističe Mirković, koji je bio član Radne grupe za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, u ime ANEM-a.

Upitan hoće li se REM, konačno, “probuditi iz zimskog sna”, Saša Mirković ukazuje: “Mislim da će zimski san trajati sve do smene postojećeg i izbora novog saziva po osnovu odredbi Zakona o elektronskim medijima. Plašim se da ni novi saziv neće doneti promenu ako i nadalje ne bude bilo političke volje za implementaciju zakona. Zimski san Regulatora nedavno je nakratko prekinut tokom javne rasprave o čak 15 podzakonskih akata od kojih neka usvojena rešenja predstavljaju vidljiv korak unazad. To je ujedno bila i jedina javno vidljiva aktivnost nove direktorke REM-a od njenog imenovanja krajem prošle godine”.

Podsetimo, Regulatorno telo za elektronske medije zamišljeno je kao “funkcionalno i finansijski nezavisno od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora”.

Na “listi” zadataka REM-a nalaze se obaveze sprovođenja kontrole i nadzora nad radom pružalaca medijskih usluga, izdavanje dozvola za nacionalne frekvencije televizijama, staranje o doslednoj primeni medijskih zakona, izricanje mera pružaocima medijskih usluga, analiza medijskog tržišta, kako bi se dao doprinos “očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, i slobodnog protoka informacija”.

Krajem decembra 2023. članovi Saveta REM-a izabrali su za direktorku tog tela Rajku Galić Ćertić. Funkcija direktora uvedena je na osnovu novog Zakona o elektronskim medijima, koji je stupio na snagu dva meseca ranije. Direktorka odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u REM-u, priprema i sprovodi odluke Saveta i radi druge poslove određene zakonom i Statutom.

Godinama unazad stručnjaci za medije upozoravaju da REM da ne ispunjava svoje obaveze, uključujući one koje se odnose na regulisanje izborne komunikacije u elektronskim medijima tokom izbornih kampanja, što podrazumeva i mogućnost izricanja sankcijama onima koji krše svoje zakonske obaveze.

Pasivnost REM-a primetili su ODIHR i druge organizacije koje su posmatrale parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u Srbiji u decembru 2023. Između ostalog, REM nikada nije objavio izveštaj o nadzoru komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom – Pinka, Hepija, Prve i B92 tokom izborne kampanje.

Govoreći o radu Regulatornog tela za elektronske medije, Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i narodni poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar  navodi za European Western Balkans: “U novembru 2024. godine biće promenjen sastav Saveta REM-a, u skladu sa nedavnom izmenom seta medijskih zakona. Ova okolnost ne bi trebalo da stvara iluziju kod građana, medijskih poslenika i političara da će doći do značajne izmene u radu ovog tela”.

“Iako po novom zakonu političke organizacije i institucije imaju manju ulogu u izboru članova saveta REM-a, svedoci smo totalne politike SNS i Aleksandra Vučića koja podrazumeva penetraciju u različite društvene institucije i organizacije, udruženja i neformalne grupe, kao i politizaciju gotovo svih aspekata društvenog života. Zbog toga ne treba imati sumnju da će Vučićev režim imati diskretnu kontrolu nad procesom izbora članova Saveta REM-a i pritiscima postići njegov sastav koji omogućuje kontinuitet poslušničke politike u ovom telu i samim tim njegovu produženu disfunkcionalnost i urušavanje”, smatra Slobodan Cvejić, koji je krajem 2020. podneo ostavku na mesto člana Saveta REM-a zbog, kako je objasnio za N1, načina na koji je Olivera Zekić izabrana za predsednicu Saveta REM-a.

Prema Cvejićevom mišljenju, glavni oslonac u daljem radu “takvog REM-a će biti ponovno izabrana direktorka ovog tela koja već godinama zapravo predstavlja njegovu sivu eminenciju”.

“Glavni oslonac u daljem radu takvog REM-a će biti ponovno izabrana direktorka ovog tela koja već godinama zapravo predstavlja njegovu sivu eminenciju. Neformalnim umrežavanjem sa centrom političke moći i preterano slobodnim tumačenjem relevantnog zakonodavstva ona već godinama podupire fasadu Regulatornog tela za elektronske medije iza koje, što se tiče sprovođenja ovlašćenja ovog važnog tela, stoji jedno veliko ništa.  Sve u svemu, ono što možemo da očekujemo od REM-a nakon promene sastava njegovog saveta je takođe jedno veliko ništa: rutinsko obavljanje redovnih administrativnih poslova, skrivanje od stvarnih problema u sektoru elektronskih medija i nesuvisla objašnjenja i kvazi-pravna tumačenja kada su isterani pred svetlo javnosti”, zaključuje Slobodan Cvejić.

Zoran Gavrilović, sociolog i izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ocenjuje za naš portal da zakonski okvir daje mogućnost da dobijemo bolji sastav Saveta REM-a, “ali to nije garancija”.

Značaj REM-a za ovu vlast je veliki da bi ga prepustila bez borbe. Značajan deo odgovornosti će biti i na samim zakonskim predlagačima u kakvoj proceduri, odnosno postupku će izabrati kandidate za članove Saveta REM-a. Zakon je tu ostao nedovoljno precizan i ostavio mogućnost da predlagači u netransparentnoj proceduri bez jasnih kriterijuma predlože kandidate za REM. Na potezu je javnost koja treba procesu izbora članova Saveta REM-a da pokloni dužnu pažnju, ne manju od one koja se tiče aktuelnih lokalnih izbora”,  konstatuje Gavrilović.

Povezani članci

[EWB intervju] Borzan: EU mora održati perspektivu proširenja živom

N. T. Štiplija

[EWB Intervju] Pribe: Slični problemi postoje u svim zemljama Zapadnog Balkana

Nikola Burazer

Tri godine nakon poplava, poljoprivreda ponovo cveta

Đorđo Frušone