Šta donose amandmani na izveštaj Evropskog Parlamenta o Srbiji?

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

BRISEL – Poslanici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) dogovorili su 27 kompromisnih amandmana na nacrt teksta rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je ranije podneo izvestilac Dejvid Mekalister.

Prvobitno je podneto 239 amandmana, a nakon pregovora poslaničkih grupa je broj sveden na 27. O amandmanima će se raspravljati na sednici Odbora za spoljne poslove, u četvrtak 27. septembra u Briselu.

Amandmani se u najvećoj meri odnose na vladavinu prava u Srbiji, odnose sa Rusijom i dijalog sa Kosovom, a s obzirom da je Evropski parlament političko telo, očekivalo se da ocene budu oštrije i konkretnije.

Uprkos tome, diplomatski izvori u Briselu su za novinsku agenciju Tanjug naveli da je „opšta ocena da su ove godine kritike poslanika na nacrt izveštaja o Srbiji umerenije“ i „da daju konstruktivan doprinos tekstu Dejvida Mekalistera“.

Uprkos tome, prvi utisak koji se nameće u izmenama jeste da su ocene oštre, a da EU parlamentarci pažljivo čitaju izveštaje organizacija civilnog društva i medija, koji upozoravaju na veliki broj problema koji se našao u dopunama izveštaja.

Odbor bi finalni tekst rezolucije o Srbiji trebalo da usvoji između 8. i 9. oktobra, a završno glasanje očekuje se na plenarnom zasedanju Evropskog pralmenta koje se održava 28. i 29. novembra u Briselu.

POZITIVNO

EP je pozdravio usvajanje treće revizije Nacionalnog programa za usvajanje EU acqui-ja, ali je upozorio na posledice neadekvatnog prenošenja važnih zakona EU po uskladjivanje sa acqui-jem.

Pozdravljena je i procena Evropske Komisije u svojoj komunikaciji iz februara 2018. godine „Verodostojna perspektiva proširenja i unaprijeđeni angažman EU sa zapadnim Balkanom“, koja bi, po njihovim rečima, „uz snažnu političku volju, pružala realne i održive reforme i definitivna rešenja bilateralnih sporova sa susedima“, Srbija mogla da postane član Evropske unije.

Apeluje se na Savet i Evropsku komisiju da podrže otvaranje tehnički pripremljenih poglavlja i da ubrza ukupni proces pregovaračkog procesa, „pod uslovom da neophodan napredak to opravdava, posebno u osnovnoj oblasti vladavine prava“.

Parlamentarci su pozdravili uspešan završetak programskog procesa IPA 2018 i potpisivanje Sporazuma o finansiranju IPARD II, kao i pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

Pozdravlja se učešće Vojske Srbije u međunarodnim mirovnim misijama, kao i u upravljanju efektima izbegličke krize, u značajnim naporima koje je država učinila da obezbedi smeštaj i humanitarno snabdevanje centara.

Aktivna uloga Srbije u međunarodnoj i regionalnoj policijskoj i pravosudnoj saradnji je takođe pohvaljena, ali se poziva da „pokaže dodatnu posvećenost i pruže opipljive rezultate u ovoj borbi“.

Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, poslanici su kroz amandmane insistirali na sporazumu koji je u skladu sa međunarodnim pravom i obezbeđuje stabilnost u regionu. Više poslanika je kroz zajednički amandman poručilo da se „svaka promena postojećih, međunarodno priznatih granica, može voditi samo kroz sveobuhvatnu debatu u okviru procesa rada na pravno obavezujućem sprazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz punu podršku svih učesnika“.

„(EP) smatra da dijalog olakšan od strane EEAS-a, da nudi okvir za postizanje sporazuma između Srbije i Kosova i da bi bilo koji sporazum mogao biti prihvatljiv samo ako se uzajamno usaglasi, uzimajući u obzir ukupnu stabilnost u regionu i međunarodno pravo“, navodi se u amandmanima.

NEGATIVNO

Prvi problem na koji se ukazuje u amandmanima tiče se ekonomskih tema, poput nezaposlenosti, odliva mozgova i ekonomske neaktivnosti, koje su po njima i dalje visoki.

„EP poziva Srbiju da razvije održivi plan za budućnost državnih preduzeća … i poziva na transparentnije i manje opterećujuće poslovno okruženje. Takođe se izražava zabrinutost zbog trajne nezaposlenosti i naglašava važnost obuke i razvijanja preduzetničkih veština među mladima“, navodi se u stekstu.

Amandmani skreću pažnju i na položaj žena na tržištu rada, tripartitni dijalog i diskriminaciju malih poljoprivrednih proizvođača zakonima o socijalnom i zdravstvenom osiguranju.

Iako EP pozdravlja sprovođenje predsedničkih izbora 2017. godine, pozivaju se vlasti u Srbiji da osiguraju primenu međunarodnih standarda, da sprovedu preporuke Misije OEBS za posmatranje izbora, da se osiguraju jednaki uslovi za vreme kampanje i da se uključe u dijalog sa nezavisnim domaćim izborima misije posmatranja.

„EP poziva vlasti da istraže tvrdnje o nepravilnostima, nasilju i zastrašivanju koje su nastale tokom prošlih izbornih procesa i sa zabrinutošću konstatuje nedostatak transparentnosti finansiranja političkih partija i izbornih kampanja“, navodi se u amandmanu.

Naglašen je značaj rada opozicije u demokratskom sistemu i ponovljeno da opozicioni političari „ne smeju da budu predmet kleveta“. Izražava se i zabrinutost da se javni nastupi nekih političara zloupotrebljavaju kako bi podstakli radikalizam, zbog čega se pozivaju na dodatne mere za obezbeđivanje međusobnog dijaloga i efikasnog uključivanja civilnog društva u javni život.

Među amandamnima su se našli i oni koji ukazuju na zabrinutosti zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijiom i Belorusijom, ali i amandmani u kojima se navodi da Srbija u procesu usklađivanja spoljne politike sa EU ima pravo da održava odnose sa Rusijom koji su diktirani političkim, istorijskim i kulturnim identitetom.

„Pored toga, tržište  treba da se liberalizuje… kako bi se smanjila zavisnost od uvoza ruskog gasa“.

Po rečima poslanika EP, opseg političkog uticaja na sudstvo i dalje predstavlja problem.

„Pozivamo Srbiju da ojača odgovornost, nepristrasnost, profesionalizam i ukupnu efikasnost pravosuđa, kao i da uspostavi sistem besplatne pravne pomoći koji osigurava širok spektar pružaoca besplatne pravne pomoći, poziva na primenu svih presuda Evropskog suda za ljudska prava“, navodi se u amandmanima.

Poslanici AFET-a u svojim amandmanima ukazali su na neophodnost jačanja vladavine prava u Srbiji kao fundamentalne vrednosti EU, uključujući nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja i nezavisnost medija u Srbiji, jačanje ekonomske politike, bolju zaštitu prava radnika – prevashodno žena i mladih, kao i zaštitu opštih prava žena, dece, pripadnika romske populacije i ugroženih manjinskih grupa.

U amandmanima se takođe osuđuje ubistvo političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića i naglašava „potrebu za stvarnom saradnjom kosovskih i srpskih istražitelja i za međunarodnu podršku, kako bi počinioci bili izvedeni pred lice pravde“.

Srbija se poziva da istraži sve slučajeve ratnih zločina, naročito onih koji su od velike važnosti i da sarađuju sa svojim regionalnim partnerima u ovim slučajevima, dok se Evropska komisija i države članice pozivaju da nastave sa naporima u rešavanju tih pitanja.

„Srbija treba da ponovo u potpunosti sarađuje sa trenutnim mehanizmom za međunarodne krivične tribunale; apeluje na srpske vlasti da nastave raditi na pitanju sudbine nestalih lica… (EP) ponavlja svoju podršku inicijativi osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim kršenjima ljudskih prava na teritoriji bivše Jugoslavije (REKOM).“, navodi se u amandmanu.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.