fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Šta je dovelo do bolje ocene Srbije za Poglavlje 24 u novom izveštaju Evropske komisije?

Kontrola na graničnom prelazu Horgoš; Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Srbija je u nedavno objavljenom Izveštaju Evropske komisije dobila nešto bolju ocenu za Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost, nego prethodne godine. U izveštaju za 2023, Srbija je dobila ocenu “određeni nivo pripremljenosti” za ovo poglavlje, koja je ekvivalentna oceni 2 na skali od 1 do 5, dok je ove godine ocena povećana na 2,5. Kako objašnjavaju sagovornice našeg portala, EK je primetila pozitivne pomake u segmentu upravljanja migracijama, te pravosudnoj i policijskoj saradnji sa evropskim institucijama i telima.

Sa druge strane, jasno je sugerisano da je potrebno veće usklađivanje sa pravilima i propisima Evropske unije u domenima kao što su azil, borba protiv terorizma, vizna politika, a naročito je važno postići znatno bolje rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala.

Poglavlje 24, zajedno sa Poglavljem 23, pokrivaju oblasti koje se neformalno označavaju kao “vladavina prava”. Pregovori sa EU su organizovani tako da nije moguće napredovati u evropskim integracijama bez napretka u ova dva poglavlja.

Jelena Pejić Nikić: Za napredak zaslužni ugovor sa Fronteksom i usvajanje strateških dokumenata za borbu protiv trgovine ljudima

Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ukazuje za European Western Balkans da je Poglavlje 24 bolje ocenjeno i u odnosu na prošlu godinu i u odnosu na njemu blisko Poglavlje 23.

Skok od pola ocene  – sa 2 na 2,5 od ukupno 5, stepena spremnosti za članstvo i izvestan napredak u ovom poglavlju Srbija može da zahvali zaključenju novog sporazuma sa Fronteksom i usvajanju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. To su opet stvari koje se vide samo na papiru i čija se primena tek očekuje. Pored toga, pozitivno su ocenjeni i pravosudna i policijska saradnja sa evropskim telima, upravljanje migracijama, saradnja u oblasti droga i suzbijanja falsifikovanja evra“, precizira Jelena Pejić Nikić, koja je i koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o EU.

Pejić Nikić napominje da  oblasti u kojima je potrebno ubrzati reforme jesu azil, borba protiv terorizma, vizna politika, „a najviše od svih borba protiv organizovanog kriminala“.

„Za borbu protiv organizovanog kriminala Evropska komisija daje zasebne ocene i one su niže u odnosu na celo Poglavlje 24 – dve dvojke (izvestan stepen spremnosti i ograničeni napredak)”, kaže ona.

Pejić Nikić dodaje da se, u odnosu na druge države kandidate, Srbija u Poglavlju 24 ponovo ne može pohvaliti dobrim rezultatima.

“Ne samo da je niže ocenjena u odnosu na Crnu Goru, već i u odnosu na Albaniju i Severnu Makedoniju s kojima su pregovori otvoreni pre dve godine. Albanija je nedavno tek otvorila Klaster 1. U odnosu na Ukrajinu, Srbija je nešto bolje ocenjena u Poglavlju 24, ali ne i u borbi protiv organizovanog kriminala, gde, prema oceni Komisije, Ukrajina brže napreduje uprkos ratnom stanju“, napominje sagovornica EWB.

Pejić Nikić konstatuje da su statistički podaci u Izveštaju EK, koji su sada i grafički prikazani, „veoma bitni“ jer su često jedini izvor podataka koje javnost na kraju dobije od institucija, „pogotovo u poslednje dve godine, koliko MUP ne objavljuje svoje izveštaje o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 24“.

Govoreći o prioritetima koji se odnose na Poglavlje 24, naša sagovornica navodi osiguranje operativne autonomije policije u odnosu na politiku i organizovani kriminal.

„To je mera koju su predstavnici MUP-a redovno ignorisali prilikom naših retkih rasprava o strateškim i zakonskim aktima. Zbog toga je vrlo važno što je ovaj cilj uvršten i u Reformsku agendu (za Plan rasta za Zapadni Balkan). U njoj se, međutim, odnosi samo na odredbe budućeg Zakona o unutrašnjim poslovima, čija su prethodna dva nacrta bila skandalozna. Ako se ovaj cilj svede samo na normu na papiru, ništa nismo postigli“, smatra Pejić Nikić.

Ona ukazuje da se pre svega operativna autonomija policije u odnosu na resorno ministarstvo ogleda u praksi, u konkretnim akcijama i merama, a naročito u suzbijanju korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala“.

Evropska komesarka Ilva Johanson i ministar Ivica Dačić potpisuju sporazum o Fronteksu, jun 2024; Foto: Facebook / MUP Republike Srbije

Miroslava Jelačić Kojić: EU traži unapređenje sistema azila i vizne politike

U osvrtu na segment Izveštaja EK koji se odnosi na zakonite i nezakonite migracije, azil, vize, Šengen i spoljne granice, Miroslava Jelačić Kojić, programska direktorka Grupe 484, navodi za European Western Balkans da nema većih promena u odnosu na prethodnu godinu.

“Za pojedine oblasti konstatuje se blago unapređenje ili blago usporavanje procesa reformi, ali izostaje detaljnija konstatacija konkretnih aktivnosti koje je potrebno preuzeti da bi se stanje unapredilo. Napredak u oblasti zakonitih i nezakonitih migracija ocenjen je kao zadovoljavajući, iako se u samom Izveštaju konstatuje da i dalje postoji potreba za daljim unapređenjem implementacije propisa u delu koji će omogućiti fer i efikasan sistem azila”, objašnjava Miroslava Jelačić Kojić.

Taj uslov, kako kaže, podrazumeva potrebu za uspostavljanjem sistema diferencijacije različitih kategorija migranata i regulisanja pravnih statusa migranata koji se identifikuju u mešovitom migracijskom toku.

Naša sagovornica dodaje da je konstatovan napor uložen u sprečavanje iregularnih migracija i borbe protiv krijumčarenja migranata kroz pojačane policijske aktivnosti, “bez ocene održivosti takvih aktivnosti,  detaljnije ocene o načinu na koje su sprovedene, ali i efekata koje su akcije donele posebno u delu postupanja pravosudnih organa”.

“Pohvalno je da se konstatuju reformski procesi u oblasti izmena propisa u delu zakonitih migracija i omogućavanja liberalizacije pristupa tržištu radne snage, ali izostaje kvalitativna ocena sprovedenog procesa i efekat šestomesečne implementacije”, napominje Jelačić Kojić.

Ona ukazuje da se, za razliku od prethodnog Izveštaja EK, ukazuje potreba za unapređenjem oblasti azila.

“Pohvalno je da se Izveštajem konstatuje potreba za uspostavljanjem sistema besplatne pravne pomoći, koja će biti finansirana od strane države, kao i unapređenjem integracijskih mehanizama za lica kojima je priznat azil”, precizira Jelačić Kojić.

Kada je reč o segmentu viza, sagovornica EWB ukazuje da postoji potreba za izmenama bezviznog režima za 16 zemalja kako bi se postigla puna usklađenost sa EU, kao i da EK očekuje da Srbija ukine bezvizni režim za najmanje tri zemlje do kraja 2024.

Povezani članci

LGBTI prava u Srbiji devalvirala, retorika nove vlade uteruje strah u kosti zajednici

Sofija Popović

Hronologija odnosa Srbije i NATO-a

EWB

Reformski put ka EU deklarativno prioritet, usklađivanje sa evropskim propisima pokazuje drugačije

Sofija Popović