Šta je “Pribe izveštaj”, koji Pokret slobodnih građana zahteva od EU?

Rajnhard Pribe; Foto: Flickr / Security & Defence Agenda

BEOGRAD – Na današnjoj konferenciji za štampu, lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović objavio je da taj pokret neće učestvovati na izborima dok se ne uspostave fer uslovi, koji sada ne postoje. On je pozvao EU da sačini izveštaj o vladavini prava u Srbiji, po modelu “Pribe izveštaja”. U pitanju je izveštaj nezavisnih eksperata o sistemskim problemima sa vladavinom prava u Severnoj Makedoniji, sastavljen u proleće 2015. godine, na vrhuncu političke krize u toj zemlji.

Motiv za ovakav izveštaj bio je objavljivanje telefonskih razgovora, koji su nezakonito prisluškivani, a koji su razotkrili brojne korupcione prakse tadašnje vladajuće partije VMRO-DPMNE, uključujući mešanje u rad pravosuđa, manipulacije izbornog procesa, kontrolu nad medijima i potpuno odsustvo nadzora nad bezbednosnim službama.

Evropska komisija je u tom trenutku, uporedo sa posredovanjem između političkih aktera u Makedoniji, okupila i grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava u ovoj zemlji. Ishod ovog poduhvata bio je tzv. Pribe izveštaj, nastao nakon višestrukih poseta stručnjaka Makedoniji, sastancima sa vladinim i nevladinim akterima, i pristupu relevantnoj dokumentaciji koji je omogućila EK.

Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom. Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.

Nedugo nakon objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Knuta Flekenštajna i Iva Vajgla, došlo je do sklapanja Pržinskog sporazuma između lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i uslova za fer izbore, koji su se održali godinu i po dana kasnije.

Ovakav izveštaj izrađen je i za još jednu zemlju Zapadnog Balkana – Bosnu i Hercegovinu, a objavljen je u decembru 2019. godine. I u ovom slučaju prepoznato je “zabrinjavajuće nazadovanje” u oblasti vladavine prava. Naglašeno je da pravosudni sistem ne uspeva da se izbori sa ozbiljnim slučajevima kriminala i korupcije.

Prema Sergeju Trifunoviću, Srbiji su potrebni izveštaji o vladavini prava i stanju u medijima po modelu Pribeovog izveštaja.

„Pozivamo Evropsku komisiju da formira nezavisnu grupu pravnih stručnjaka koja bi analizirala zarobljenost države i stanje institucija i da ukaže na konkretne probleme koje je potrebno rešavati tokom reformskih procesa. Kao model za ovakve izveštaje mogao bi da posluži takozvani “Pribe” izveštaj, koji je Evropska komisija uradila za potrebe sagledavanja stanja u Severnoj Makedoniji tokom političke krize 2015. godine“, rekao je Trifunović danas.

Koalicija PrEUgovor je još u novembru 2018. objavila predlog politike u kojem poziva na izrađivanje Pribe izveštaja za Srbiju.

“Redovni izveštaji o napretku koje Komisija objavljuje često su uvijeni u ustaljene fraze diplomatskog jezika, koje odišu konstruktivnom dvoznačnošću, a njihov sadržaj pročešljan je na nekoliko nivoa, tako da u konačnoj verziji izgubi oštrinu prilikom dijagnostifikovanja problema. Najzad, većina izveštaja organizovana je tako da odvojeno prikazuje napredak u svakoj oblasti”, stoji u ovom predlogu.