fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Šta je uradila odlazeća Vlada za evropske integracije Srbije?

Vlada Republike Srbije; Foto: Vlada Republike Srbije

Ovog meseca je okončan mandat druge Vlade Ane Brnabić, čije je trajanje željom predsednika Srbije Aleksandra Vučića od početka bilo oročeno. Sa skraćenim mandatom, vlada je najavljivana kao reformska.  Među ciljevima je bilo sprovođene značajnih reformi u oblasti vladavini prava u skladu sa preporukama EU, ekonomski rast, ulaganje u infrastrukturu, odnosno otvaranje novih radnih mesta. Budući da je Vlada imala ubedljivu većinu u Narodnoj skupštini bez opozicije,  ona je bez poteškoća mogla da ispuni prethodno pomenute ciljeve.

Bar na prvi pogled reklo bi se da pomaka jeste bilo. Posle dve godine pauze, sredinom decembra prošle godine otvorena su četiri nova poglavlja u okviru Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost. Uvedene su promene u strukturi pregovaračkog tima nakon što je 2019. godine Tanja Mišćević napustila poziciju šefa pregovaračkog tima koju je obavljala od 2013. godine. Mesto šefa pregovaračkog tima je ukinuto, pregovaračka strukura Srbije bogatija je za pozicije šest koordinatora klastera.

Za vreme mandata ove vlade rešena je i dugogodišnja boljka procesa evropskih integracija – ustavne promene. Nakon sprovedenog referenduma u januaru ove godine, Skupština je 10. februara proglasila Akt o izmeni Ustava čime su uvedene promene u procesu izbora sudija i tužilaca, koje više neće birati Skupština već Visoki savet sudstva odnosno Visoki savet tužilaštva.

Jelena Pejić Nikić, istraživačića Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka Koalicije prEUgovor, kaže za European Western Balkans kako je odlazeća Vlada u svom startu uhvatila zalet sa željom da se nadoknadi ono što se prethodno odugovlačilo, pre svega promena Ustava.

„Veliki posao je urađen, ali su mnogobrojne aktivnosti sprovođene suviše brzo, neretko i kuso, odjednom, mahom pro forme, i deluje da su bile usmerene na dobijanje zelenog svetla iz Brisela za otvaranje novih klastera pre sledećih izbora, pre nego na postizanje stvarnih rezultata“, smatra Pejić-Nikić.

Ona takođe dodaje kako je Monitoring koalicije prEUgovor pokazao kako nova Vlada sa istom premijerkom i ministrom za evropske integracije zapravo nije promenila stari pristup „štikliranja stavki u procesu evrointegracija“, već je prema njenim rečima cilj prikazivanje a ne ostvarivanje reformi.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) ističe kako se pauza od dve godine u kojima se nije otvorilo nijedno novo poglavlje delimično poklopila i sa mandatom ove vlade i podseća da su četiri nova poglavlja, odnosno klaster 4 otvoreni tek na zalasku njenog mandata.

„Na pripremi svih poglavlja za otvaranje, pa i ovih poslednjih, kao  i na stvaranju odgovarajuće klime podrške za njihovo otvaranje u briselskim institucijama i zemljama članicama moralo se raditi. Mnogi ljudi u administraciji ali i drugim institucijama morali su uložiti trud i vreme da bi sve prethodno navedeno bilo ostvareno i njima hvala. Da li je moglo bolje i brže? Sigurno jeste“, kaže Minić za EWB. 

Jelena Pejić-Nikić ocenjuje pripremu za otvaranje klastera 3 i 4 kao pozitivnu stvar, međutim ukazuje na činjenicu da su u okviru klastera 1 ključne stvari ostale nerešene pošto ne postoji volja za stvarnom borbom protiv korupcije odnosno organizovanog kriminala.

Osim toga ona smatra da ne postoji ni želja da se poboljša stanje u medijima niti da se ukine v.d stanje u javnoj upravi, odnosno ne vidi spremnost da se naše pravosuđe odnosno društvo suoče sa ratnim zločinima i 90-ih.

„U svim ovim oblastima, koje redovno apostrofira i Evropska komisija, nema rezultata, a to je ono što se na koncu računa. Čak su i ustavne promene, iako veoma važna i proceduralno zahtevna, ipak samo jedna stepenica ka dostizanju pravog cilja – jamčenja nezavisnosti pravosuđa u praksi. Tek treba da se usvoje pravosudni zakoni, i videćemo tek za godinu-dve da li će uslediti i rezultati“, smatra Pejić-Nikić.

Jelica Minić ukazuje na činjenicu kako je tokom mandata ove Vlade Skupština bila bez opozicije, dogodilo se sužavanje medijskih sloboda, nazadovanje u oblasti vladavine prava odnosno nezavisnosti sudstva.

Pored toga ona dodaje kako je u takvom okruženju porastao nivo nasilja prema neistomišljenicima, kriminal i vlast su se povezale odnosno dogodio se rast sistemske korupcije.

„Ukratko, sve manje demokratije, sve veće socijalne razlike, sve nemilosrdniji strani investitori i sve diskriminisaniji domaći, sve duže kolone radno sposobnog stanovništva koje napušta zemlju“, zaključuje Minić.

Vlada namerno zaobišla reforme vladavine prava

Iako je formalan korak napravljen, nova poglavlja posle 2 godine pregovora otvorena, sagovornice EWB-a ocenjuju da je propušteno da se napravi pomak u ključnim oblastima za napredak – vladavini prava.

Koordinatorka Koalicije prEUgovor kaže da je Vlada radila na reformama značajno više u poređenju sa ranijim periodom, međutim napominje da su promene izostale u ključnim, prethodno pomenutim oblastima u okviru Klastera 1, koji se odnosi na vladavinu prava, a koje je prema njenom mišljenju Vlada namerno zaobišla ili izbegla.

Ona još dodaje da Vlada jeste nagrađena za svoj učinak, ali samo delimično pošto je od dva očekivana klastera , otvoren samo jedan a i taj napredak se delimično dogodio usled pritiska zbog dvogodišnjeg zastoja koji je „bio vidan i u Srbiji i u EU.“

“Postoji frustracija procesom i potreba da se nešto najzad kreće. Komesar za proširenje uporno je isticao posvećenost Srbije reformama, ali godišnji izveštaj iz oktobra 2021. pokazao je da je u više oblasti nego ikad do sada ostvaren tek ograničen napredak”, zaključuje Pejić-Nikić.

Minić smatra je otvaranje klastera u decembru važan korak čime je napravljen zadatak za novu Vladu i taj napredak treba iskoristi za definisanje uslova za domaća i strana ulaganja čime bi se omogućilo maksimalno korišćenje Evropskog ekonomskog i investicionog plana za region.

“Neke neophodne reforme su sprovedene, ali velika slika ne zadovoljava. Zato će primena onoga što je inicirano i za šta su stvorene osnovne zakonske i institucionalne  pretpostavke biti bitna. Da reforme ne budu samo reči na papiru”, ističe Minić.

Pejić Nikić smatra da će se reforme ubrzati, odnosno dobiti pun smisao i zamah tek kada za tim bude volje. Prema njenim rečima brojna pitanja u pravosuđu poput sastava Visokog saveta tužilaštva odnosno ponovnog biranja kadrova na ključne pozicije u sudstvu tek ostaju da se reše čime se promene potencijalno usporavaju.

Jelica Minić kaže da su ocene o sprovedenim reformama protivrečne. Prema njenim rečima sa jedne strane imate stav da će sudske reforme koje su izglasane nakon referenduma otvoriti prostor za još zloupotreba a sa druge strane stoji mišljenje da je određeni pomak, ma koliko mali bio, ipak učinjen.

Shodno njenom reformskom karakteru ova Vlada jeste učinila određene pozitivne pomake napred. Posle pauze od dve godine otvoren je novi klaster, nakon sprovedenog referenduma uvedene su promene u postupku izbora sudija i tužilaca odnosno izvršena je reorganizacija pregovaračkog tima. Konačna ocena je da  je više moglo biti urađeno, naročito u okviru klastera 1 odnosno u oblasti borbe protiv korupcije i organizavnog kriminala, reforme javne uprave odnosno poboljšanja stanja u medijima.

Povezani članci

Nove strategije nacionalne bezbednosti i odbrane: Malo NATO, malo ODKB

Nikola Cuckić

Han: Regionalna saradnja ključna za evropski put Zapadnog Balkana

EWB

Sem Fabrici – diplomata kog je zvanični Beograd “stavio u džep”

Sofija Popović