Evropska komisija; Foto: EU

Po prvi put od početka pregovora sa EU, Srbija se vraća iz Brisela otvorivši samo jedno od 35 poglavlja. Da li je za usporeni put ka članstvu kriva opšta situacija u Evropi ili nedovoljan napredak Srbije, pre svega konstatovan u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije, pitanje je oko kojeg se ne slažu zvaničnici i analitičari.

Na pitanje EWB-a da li je otvaranje samo jednog poglavlja upozorenje zbog nedostatka pomaka u vladavini prava i zabrinjavajućeg stanja u medijima na koje se osvrnula Evropska komisija, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović odgovorila je da Vlada Srbije prima upozorenja najpre od građana Srbije.

„Srbija se neće žaliti i kukati, iako mislimo da smo zaslužili najmanje dva poglavlja, nego ćemo prihvatiti sugestije (Evropske unije), i s tim u vezi nema nikakvih problema, a svaka vrsta upozorenja pre svega i uvek dolazi od građana“, rekla je Joksimović tokom jučerašnje konferencije za štampu u Briselu.

Prema njenom mišljenju, pristupanje EU je proces koji nekada ide brže a nekada sporije, a značajnu ulogu u otvaranju poglavlja ima politika pojedinih država članica.

„Odluka o broju otvorenih poglavlja nije isključivo zasnovana na tehničkim kriterijumima, već zavisi i od unutrašnje političke situacije u određenim državama, uopšte situaciji u EU kada je ukupna politika proširenja u pitanju“, naglasila je ministarka, prethodno podsetivši da ni vesti iz susednih država koje se tiču proširenja nisu sjajne.

Događaji u poslednjih mesec dana čini se da potvrđuju njen stav – Severna Makedonija i Albanija ostale su, drugu godinu zaredom, bez datuma o početku pregovora, albanski bezvizni režim visi u vazduhu, a Bosna i Hercegovina je vrlo daleko od dobijanja statusa kandidata. U toku kampanje za evropske izbore, ali i neposredno posle nje, moglo se videti da određene vlade država članica nisu raspoložene za prijem novih zemalja, kao ni mnogi građani.

Ovo, međutim, nije prvi put da ministarka smatra da je Srbija zaslužila otvaranje više poglavlja – isto mišljenje iznosila je i prošle godine. Da li je otvaranje manje poglavlja nego što Vlada očekuje sve vreme više do EU nego do Srbije?

Ambasador Nemačke Tomas Šib to ne tumači na taj način. Gostujući u emisiji Pravi ugao, on je izjavio da je odluka o otvaranju poglavlja doneta na osnovu Izveštaja o napretku Srbije, koji je usvojila Evropska komisija u maju, a koji je, prema njegovom mišljenju, sveobuhvatan i izbalansiran.

“Nema tajne da posebno u oblasti vladavine prava jeste označen napredak, ali ograničen, što znači da postoje brojni problemi i izazovi u ovoj oblasti”, izneo je Šib, naglašavajući da napredak na putu ka članstvu u EU zavisi od napretka u oblasti vladavine prava.

Prema jučerašnjoj izjavi ministarke Joksimović, Srbija u ovom trenutku ne može da očekuje ocenu „dobar napredak“ u oblastima borbe protiv korupcije i slobode izražavanja, jer bi to značilo da se naša zemlja već dobrano približila evropskim standardima.

Ipak, postojalo je još kategrija pored„ograničenog napretka“ u vladavini prava, odnosno nedostatka napretka u slobodi izražavanja, u kojima je Srbija mogla da se rangira. Izveštaj EK prepoznaje i „određen napredak“, u koji je borba protiv korupcije bila svrstana prošle godine.

Ovim tempom teško do 2025.

Da otvaranje samo jednog poglavlja treba posmatrati više kao nedostatak napretka Srbije nego kao trenutnu nezainteresovanost EU za proširenje smatra i Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica Centra za evropske politike.

„Kvalitet i brzina napretka su daleko ispod očekivanih, te za ovakav razvoj događaja ne bi ni slučajno trebalo tražiti izgovor u tobož okupiranosti EU drugim prioritetnijim temama“, kaže Marić.

Prema njenom sudu, u pitanju je signal Srbiji da ostvareni rezultati u procesu pristupanja ne odgovaraju očekivanjima od države koja već pet i po godina pregovara članstvo.

„To je praktično ishod kompromisa država članica  koje su spremne da Srbiji progledaju kroz prste i onih koje se drže strogog tumačenja kriterijuma za članstvo – dakle, moglo je i da dođe do toga da nijedno poglavlje ne bude otvoreno“, naglašava Marić.

Traženje izgovora u fokusu Evropske unije je izbegavanje vlasti da se pogledaju u ogledalo i prihvate odgovornost za slabe rezultate, zaključuje ona.

Sudeći po izjavi ministarke, i ona se slaže da su reforme preče od opravdanja. Otvaranjem Poglavlja 9, Srbija je od juče na pola puta od otvaranja svih poglavlja, trenutno 17 od 35, a kako u intervjuu za naš portal primećuje poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon, i tih 17 je veliki zadatak.

„Proširenje nije tačka broj 1 na agendi EU, ali za Srbiju je to uspeh, zato što ima 17 od 35 otvorenih poglavlja“, prokomentarisala je Fajon otvaranje poglavlja 9.

Činjenica da Crna Gora, koja pregovara samo dve godine duže od Srbije, ima gotovo sva otvorena poglavlja, po njenom mišljenju nije stvar za poređenje, jer je u pitanju mnogo manja zemlja koja zbog toga može i brže da napreduje na evropskom putu.

Ipak, i Fajon se slaže da ovaj tempo ne obećava ulazak Srbije u EU 2025, što se još prošle godine smatralo mogućim scenarijom.

„Teško (da će doći do članstva 2025) u ovoj situaciji, nije nemoguće, ali to bi značilo da bi Srbija morala da zatvori sva poglavlja 2023. Da li je spremna za to, to vlasti bolje znaju“, poručuje Fajon.

Vlasti verovatno znaju i kako će protumačiti otvaranje samo jednog poglavlja – da li kao signal da treba da rade bolje, ili da je EU jednostavno nezainteresovana. To će vrlo brzo moći da vide i građani Srbije, zbog kojih se, kako su se juče saglasili svi prisutni otvaranju poglavlja, ceo proces reformi i sprovodi.