BEOGRAD – Srbija je ispunila kriterijume za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), ali da bi država mogla da ubrza rad na postizanju ciljeva u pregovorima o pristupanju EU potrebni su snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljna ljudska i finansijska sredstva za pristupanje Uniji u svim relevenatnim institucijama, navodi se u godišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Kako se konstatuje, Vlada Srbije nastavlja da proglašava članstvo u EU svojim strateškim ciljem, ali “prevremeni izbori, koji su doveli do pauze u radu Vlade i parlamenta usporili su tok reformi”.
“Vlasti u Srbiji treba da preuzmu mnogo veću odgovornost za aktivno i objektivno informisanje o procesu pristupanja Srbije EU i kao i o Uniji, koja ostaje glavni politički i ekonomski partner Srbije, te za borbu protiv dezinformacija u nacionalnim medijima”, zaključuje EK, koja je danas objavila godišnje izveštaje o napretku u sprovođenju reforma za sve države koje teže da postanu članice Unije.
Srbija je u Izveštaju kritikovana, između ostalog, zbog izbornog procesa, rada Narodne skupštine, uključujući nedovoljan nadzor parlamenta nad izvršnom vlašću, kao i zbog nepovoljnog položaja civilnog društva, te stanja u domenu slobode izražavanja i medija. Istovremeno, konstatovano je da je potrebno dodatno ojačati pravosuđe, odnosno obezbediti veću efikasnost i nezavisnost sudskog sistema, ali i postići napredak u pregovorima s Prištinom o rešavanju kosovskog pitanja i usklađivanju sa spoljnom politikom Unije, uključujući uvođenje sankcija Rusiji.
Prema računici potala European Western Balkans, prosečna ocena pripremljenosti Srbije za članstvo je, prema ovom izveštaju, 3,11, što je povećanje od 0,06 u odnosu na prošlu godinu, kada je bio 3,05. Način na koji je izračunata prosečna ocena objašnjen je u posebnom tekstu.
Neophodna “opipljiva” poboljšanja izbornog procesa, civilno društvo na udaru “prljavih kampanja”
Što se tiče političkih kriterijuma za pristupanje Uniji, u Izveštaju se ocenjuje da izborni proces “zahteva opipljiva poboljšanja i dalje reforme”. Kako napominje EK, od “vitalnog je značaja” da se sve neispunjene i nedavne preporuke koje su uputuli OEBS/ODIHR i Savet Evrope u potpunosti ispune, “u okviru transparentnog i inkluzivnog procesa i mnogo pre bilo kakvih novih izbora”.
Navodi se da su nadzorna tela tokom izbora bila u najvećoj meri neefikasna u odvraćanju od kršenja izbornih pravila, a da je medijsko izveštavanje bilo neuravnoteženo.
Istovremeno, konstatuje se da postoje ograničenja u radu Narodne skupštine, koja se odnose na probleme “efikasnosti, autonomije i transparentnosti”, uključujući nadzor nad izvršnom vlašću i proces donošenja zakona.
“Novi saziv parlamenta je pluralističkiji od prethodnog. Debatu i dalje prate napeti odnosi između vladajuće koalicije i opozicije. Neophodno je preispitati pravila parlamentarne procedure i uvesti Kodeks ponašanja, koji predviđa kaznu za kršenje pravila od strane poslanika. Institucije odgovorne za proces integracije u EU su dobro uspostavljene i rade efikasno. Međutim, prekid u radu zakonodavnog tela, koji je bio povezan sa raspisivanjem prevremenih izbora, doveo je do usporavanja procesa reformi i ugrozio funkcionisanje administrativnih struktura odgovornih za pregovore o pristupanju EU”, ukazuje Evropska komisija.
U Izveštaju se napominje i da organizacije civilnog društva u Srbiji nastavljaju da rade u teškim uslovima.
“Nastavljeni su verbalni napadi i prljave kampanje protiv pojedinih organizacija civilnog društva, uključujući i od strane visokih zvaničnika”, ističe EK.
Postignut ograničen napredak u pravosuđu, korupcija ostaje povod za zabrinutost
Kada je reč o stanju pravosuđa u Srbiji, izveštaj ocenjuje da je postignut određeni nivo pripremljenosti, i da je ostvaren ograničen napredak, što je najniži oblik napretka prema metodologiji Evropske komisije. Između ostalog, ukazuje se da je potrebno ojačati “nezavisnost, nepristranost i efikasnost” pravosudnog sistema.
“Funkcionisanje sudskog sistema Srbije je na nivou od određenog do umerenog… Postignut je ograničen napredak, naročito u donošenju podzakonskih akata zakonima koji sprovode ustavne amandmane. Postojeći sistem regrutovanja, premeštanja i unapređenja sudija i tužilaca nije sveobuhvatno revidiran kako bi se osiguralo da napredovanje u karijeri bude u potpunosti zasnovano na zaslugama”, navodi se u Izveštaju.
EK konstatuje da je postignut određeni napredak u sprovođenju dosadašnjih preporuka u domenu borbe protiv korupcije, te ukazuje da je Vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, ali da se čeka usvajanje pratećeg Akcionog plana koji bi trebalo da počne da se primenjuje.
“Generalno, korupcija je uobičajena u mnogim oblastima i nastavlja da bude povod za zabrinutost. Za efikasno rešavanje problema korupcije potrebna je snažna politička volja, kao i jake mere pravosuđa kada je reč o korupciji na visokom nivou”, ističe se u Izveštaju.
Kada je reč o reformi državne uprave, ocenjuje se da je Srbija “umereno pripremljena”, i da, “uopšteno govoreći, nikakav napredak nije postignut”.
“Preporuke EK iz prošle godine nisu primenjene i ostaju na snazi. U narednoj godini Srbija naročito treba da smanji preveliki broj rukovodilaca i uspostavi jedinstven, sveobuhvatan i transparentan sistem za planiranje i rukovođenje kapitalnim investicijama”, ukazuje se u Izveštaju.
Bez napretka u slobodi izražavanja i medija, obezbediti veću zaštitu novinara
EK konstatuje da u Srbiji nije ostvaren napredak u slobodi izražavanja i medija u proteklih godinu dana, te da preporuke iz prethodnog Izveštaja nisu primenjene. Kako bi se situacija u tom domenu poboljšala, u Izveštaju se, između ostalog, navodi da je potrebno sprovesti u delo nove zakone u medijima, “uključujući one koji se odnose na nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM)”, izabrati novi Savet REM-a, kao i izmeniti zakone kako bi se rešila preostala pitanja u skladu sa evropskim standardima. Istovremeno, napominje se da je nužno ojačati “zaštitu i bezbednost novinara”.
“Treba obezbediti da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja novinara ili verbalnih napada na njih, da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja operativno suzbijaju i, ako je potrebno, javno da se osude, istražuju ili procesuiraju u sudskom postupku… Potrebno je obezbediti transparentno i pravično sufinansiranje medijskog sadržaja u javnom interesu i potpunu transparentnost vlasništva i oglašavanja u medijima”, poručuje se u Izveštaju.
“Čvrsta” monetarna i fiskalna politika, ali privatni sektor trpi zbog slabosti u vladavini prava
Srbija je u Izveštaju uglavnom dobila pozitivne ocene kada je reč o segmentima koji se odnose na stanje ekonomije. Kako se konstatuje: “Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i postigla je određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Odgovarajuća čvrsta monetarna i fiskalna politika pomogla je obaranju inflacije, dok je ekonomski rast na putu oporavka”.
Ipak, napominje se da “reforma sistema plata u javnom sektoru nastavila da napreduje sporim tempom”, te da “i dalje postoje strukturni problemi u oblasti državne pomoći, konkurencije i javnih nabavki, a državna preduzeća zauzimaju značajno mesto u ekonomiji”.
Takođe, EK konstatuje da “privatni sektor trpi zbog slabosti u oblasti vladavine prava, posebno u borbi protiv korupcije i povećanju efikasnosti sudskog sistema”.
Poziv Beogradu da privede pravdi odgovorne za napad u Banjskoj prošle godine
Značajan segment Izveštaja odnosi se na dijalog o rešavanju kosovskog pitanja. U tom kontekstu, Beograd i Priština se pozivaju da u potpunosti primene Ohridski sporazum, postignut prošle godine, uz podsećanje da je “konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa takođe jedan od preduslova” za dobijanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
“EU očekuje da će Srbija u potpunosti sarađivati i preduzeti sve neophodne mere za zatvaranje i brzo procesuiranje osoba odgovornih za napade koji su se desili 2023. na severu Kosova”, navodi se u Izveštaju.
Takođe, od Prištine je iznova zatraženo da započne proces koji vodi formiranju Zajednice srpskih opština, a od Beograda da prizna “dokumenta, simbole i institucije Kosova”.
“Odnosi sa Rusijom i Kinom dovode u pitanje strateško opredeljenje Srbije”
Kada je reč o spoljnoj politici, u Izveštaju se ukazuje da je Srbija “zadržala visok nivo odnosa sa Ruskom Federacijom i intenzivirala veze sa Kinom, što pokreće pitanja u vezi sa strateškom orijentacijom Srbije”.
“Nakon početka agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine, Srbija se pridružila nekim pozicijama EU na međunarodnim forumima (uključujući Generalnu skupštinu UN). Srbija nastavlja da sarađuje sa EU po pitanju pružanja finansijske i humanitarne podrške Ukrajini. Međutim, to i dalje u skladu sa bilo kakvim restriktivnim merama prema Ruskoj Federaciji i nije u skladu sa većinom izjava visokog predstavnika o ovom pitanju”, napominje EK.
Istovremeno, u Izveštaju se podseća da se od Srbije očekuje da “progresivno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikom i stavovima koje je usvojila EU, uključujući restriktivne mere”.