fbpx
European Western Balkans
Evropa

Šta piše u koalicionom sporazumu nove nemačke vlade?

Nemačka zastava; Foto: Pixabay

BERLIN – Hrišćansko-demokratska unija nemačke kancelarke Angele Merkel (CDU/CSU) i Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca postigle su dogovor oko koalicionog sporazuma u kojem se između ostalog navodi da nova nemačka vlada podržava evropsku perspektivu država Zapadnog Balkan i zalaže se za blisku saradnju s Rusijom u cilju obezbeđivanja mira.

Sporazum je postignut posle četiri meseca političkog zastoja, čime je otvoren put ka formiranju treće uzastopne, a četvrte u istoriji Nemačke tzv. velike koalicije.

Merkel je izjavila da su njeni konzervativci pristali na “bolne ustupke” SPD-u da bi se obezbedila koalicija.

Prema sporazumu, SPD će preuzeti ministarstvo finansija, za koje je bio zadužen Volfgang Šojble. Rojters ocenjuje da je ovo pokazatelj visoke cene koju su konzervatici morali da plate da bi obnovili “veliku koaliciju”.

“Posle toliko godina tokom kojih je Šojble držao ministarstvo finansija, on je sam postao institucija i teško je za mnoge od nas što nismo mogli da zadržimo to ministarstvo”, kazala je Merkel, prenosi Rojters.

Za lidera SPD Martina Šulca ovaj sporazum predstavlja “fundamentalnu promenu smera Evrope.

“Nemačka će ponovo preuzeti aktivnu i vodeću ulogu u EU”, poručio je Šulc.

Šulc je, takođe, najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika stranke i da će ga zameniti Andrea Nahles, šefica poslanika SPD u nemačkom parlamentu.

Šulc je rekao da je partija, koja je osvojila od rata najniže rezultate na septembarskim izborima, u nezgodnoj situaciji i da će moći da “oživi” uz novo lice na njenom čelu.

Nemački mediji su javili da će Šulc podneti ostavku na mestu lidera stranke da bi postao ministar spoljnih poslova u budućoj nemačkoj vladi na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel.

Učesnici sastanka su saopštili da će do promene na čelu stranke doći posle glasanja članova SPD, kojih ima 464.000, o koalicionom sporazumu sa konzervativcima na unutarstranačkom referendumu.

Glasanje će biti održano, kako se očekuje, između 20. februara i 2. marta, a rezultati se očekuju 4. marta.

U nacrtu koalicionog sporazuma od 178 strana navodi se da nova nemačka vlada snažno podržava evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana smatrajući da je politika proširenja EU važna kako bi se podstakli mir, stabilnost i saradnja.

List Velt napominje da ovo još uvek nije definitivni tekst dokumenta i da se detalji utvrđuju.

“Politika proširenja EU ostaje važna kako bi se podstakli mir, stabilnost i saradnja. Istovremeno, EU mora kroz unutrašnje reforme da osigura svoju sposobnost delovanja. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu pristupanja. Mi podržavamo njihovo približavanje EU a naročitu pažnju posvećujemo razvoju demokratije i pravne države”, navodi se u tekstu sporazuma.

Dodaje se da je pretpostavka za napredak u približavanju da države regiona ispune za to predviđene kriterijume.

“Zalažemo se za evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana. Pretpostavka za početak pristupnih pregovora odnosno za pristupanje EU je da države regiona ispune za to predviđene kriterijume u potpunosti. Tu spadaju, naročito sveobuhvatne, trajne i nepovratne reforme u izgradnji pravne države i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije”, kaže se u sporazumu.

Navodi se i da se nova nemačka vlada zalaže za to da podrži reformske napore država Zapadnog Balkana još snažnije nego dosad. “Osim toga, nemačka vlada odlučno će i ubudućnosti podržati saradnju u okivru regiona, a naročio u okviru “Berlinskog procesa”, napominje se u tekstu.

Kada je u pitanju pristupni proces Turske kaže se da ne treba zatvarati poglavlja i otvarati nova. Nema vizne liberalizacije za Tursku dok se ne ispune pretpostavke.

Nemačka je veoma zainteresovana za dobre odnose i blisku saradnju s Rusijom u cilju obezbeđivanja mira i rešavanja međunarodnih izazova, navodi se u nacrtu koalicionog sporazuma CDU/CSU i SPD.

“Rusija je naš najveći evropski sused, sa kojim želimo da garantujemo mir u Evropi, integritet nacionalnih granica i suverenost svih država na temeljima principa OEBS-a”, navodi se u dokumentu objavljenog na sajtu CDU.

Istovremeno se konstatuje da postiji veliki potencijal za ekonomsku razmenu i u civilnom sektoru.

“Zbog toga žalimo što je ruska politika, uključujući stanje ljudskih prava, napravila veliko korak unazad. Rusija krši evropski mirovni poredak nezakonitom aneksijom i intervencijom u istočnoj Ukrajini. Aktuelna spoljna politika Rusije zahteva od nas posebnu obazrivost”, poručuje se u koalicionom sporazumu.

Dodaje se da će Nemačka, zajedno s Francuskom, nastaviti da ulaže napore da se reši sukob u istočnoj Ukrajini i primene sporazumi iz Minska.

U sporazumu se navodi da je plan da se investira 5,95 milijardi evra u obrazovanje, istraživanje i digitalizaciju do 2021. godine, kao i da se obezbedi da svi regioni imaju brži internet do 2025.

Ističe se da Nemačku treba načiniti atraktivnijom za finansijske institucije, imajući u vidu izlazak Britanije iz EU, kao i povećati investicije u Evropi.

Predviđeno je i dalje smanjenje izvoza oružja, kao i zabrana prodaje pušaka i drugog sitnog naoružanja zemljama koje nisu članice EU ili NATO ili imaju sličan status.

Navodi se da bi trebalo intenzivirati dijalog sa američkom federalnom vladom, Kongresom i američkim državama, kao i javnošću u SAD, da bi pozicije Nemačke i Evrope bile vidljivije.

U sporazumu se navodi da je potrebno pojačati saradnju između EU i NATO.

Jedan deo sporazuma posvećen je migrantima i on ne podrazumeva migrante koji dolaze zbog posla. Predviđeno je da se na 1.000 ograniči broj ljudi kojima će se dozvoliti da se sjedine sa članovima porodice koja kao migrantska živi u Nemačkoj.

Koalicioni ugovor sada moraju da odobre članovi SPD, njih oko 450.000, na unutarstranačkom referendumu, koji će, najverovatnije biti održan za tri nedelje.

Izbori u Nemačkoj održani su 24. septembra prošle godine i na njima je CDU osvojila 32,9 odsto glasova, što nije bilo dovoljno da samostalno formira vladu, pa se krenulo u koalicione dogovore.

Povezani članci

Cerar traži od EU da izvrši pritisak na Hrvatsku

EWB

Britanski parlament danas glasa o sporazumu o Bregzitu

EWB

Makron: S Tuskom odmah počinjem rad na obnovi EU

EWB