BEOGRAD – Strategija proširenja, pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja na Zapadni Balkan“, biće predstavljena 6. februara tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu.
Nakon što Kolegijum Evropske komisije usvoji zvaničan tekst Strategije, Komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanes Han, predstaviće Strategiju pred članovima Evropskog parlamenta, ali i široj javnosti.
U nacrtu Strategije se navodi da je „Verodostojna perspektiva pristupanja ključni pokretač transformacije u regionu“.
(BalkanInsight, 22. januar 2018. godine)
Stoga, tekst nacrta stavlja naglasak na napore koje sadašnje države kandidati i potencijalni kandidati moraju da ulože u cilju ispunjavanja kriterijuma i već utvrđenih merila.
Komisija smatra da bi do 2025. godine Srbija i Crna Gora mogle postati punopravne članice EU, dok bi u to vreme preostale zemlje regiona trebalo da učine veliki napredak u pretpristupnom procesu.
Dve države mogu u najboljem slučaju da postanu punopravne članice 2025. godine, a za ostvarenje tog ambicioznog cilja će biti prelomna 2019. kada se od obe zemlje očekuje ispunjenje prelaznih mera u poglavljima pravosuđa i unutrašnjih poslova, a u slučaju Srbije i puna normalizacija odnosa s Kosovom, stoji u nacrtu Strategije proširenja na Zapadni Balkan.
(HINA, 21. januar 2018. godine)
“Za trajnu stabilnost u regionu potrebna je puna i sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograd-Priština. Sveobuhvatna normalizacija odnosa u obliku pravno-obavezujućeg sporazuma, hitno je potrebna i ključna je za evropsku perspektivu i Kosova i Srbije kao i regiona u celini”, navodi se u dokumentu.
Pod uslovom da ispune sva merila za zatvaranje u svim poglavljima, zemlje članice EU mogle bi dati pristanak na zatvaranje pregovora s Crnom Gorom i Srbijom na međuvladinoj konferenciji do kraja 2023.
(N1, 21. januar 2018. godine)
Potom, pod uslovom da se pregovori uspešno zaključe, 2024. godine bi sa Srbijom i Crnom Gorom bili potpisani pristupni ugovori.
“Do kraja 2025. godine pristupni ugovor bi trebalo da bude ratifikovan od strane svih zemalja članica, čime se proces pristupanja zemalja kompletira i omogućava njihov ulazak do kraja 2025. godine”, stoji u nacrtu dokumeta.
Za Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i Kosovo, predlaže se formulacija da do 2025. godine “treba da daleko odmaknu na evropskom putu” ili alternativno, da su “pregovori s tim zemljama daleko odmakli”.
(N1, 21. januar 2018. godine)
Albanija uveliko radi na reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, a shodno nacrtu strategije, trebalo bi do 2019. godine postići uverljiv napredak u prioritetnim područjima, dok se od Makedonije očekuje opipljivi rezultati u rešavanju spora oko imena.
Dok bi do 2019. godine Bosna i Hercegovina trebalo da dobije status kandidata, ona mora da postigne napredak u reformama i funkcionalnosti do kraja 2023, kako bi bila pripremljena za otvaranje pristupnih pregovora.
Sa druge strane, Kosovo treba da postigne sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Srbijom, zarad konkretnog napretka na putu ka EU, navodi se u nacrtu Strategije.
U vezi sa postojećim bilateralnim sporovima, zagrebački Jutarnji list prenosi da se nacrtom Strategije ukazuje da EU “ne želi da uveze granične sporove” između država u regionu.
“Oko graničnih sporova koji i dalje nisu rešeni, strane se moraju bezuslovno obratiti pravno-obavezujućoj arbitraži, pre okončanja pristupnih pregovora i u potpunosti moraju ispoštovati konačnu odluku”, navodi se u nacrtu Strategije Evropske komisije.
(Jutarnji list, 5. decembar 2018. godine)
Usvajanje Strategije, uz planirani Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji, povećava očekivanja i čelnika EU i zemalja regiona da bi proces proširenja mogao postati ireverzibilan. Stoga se 2018. godina smatra godinom od velike važnosti za proces proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana i od implikacija pomenutih aktivnosti ali i bilateralnih promena u regionu će zavisiti budući napredak ovih zemalja na evropskom putu.