Šta se traži od Srbije u Poglavlju 35?

Tanja Miščević; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Nije u Poglavlju 35 tema Kosovo i mi kroz pregovore o članstvu u Evropskoj uniji ne pregovaramo o statusu Kosova, kaže za Tanjug šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, ali naglašava da je precizno dato da je konačni cilj tog poglavlja sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Dodaje, međutim, da se takvo poglavlje prvi put i na taj način pojavljuje u pregovorima o članstvu, odnosno da ga nije imala nijedna druga država.

Nijedna država nije na taj način pregovarala poslednje poglavlje koje je u našem slučaju i političko poglavlje, kaže Miščević i objašnjava:

„Dakle, nije ovde tema Kosovo, mi kroz pregovore o članstvu ne pregovaramo o statusu Kosova, za proces normalizacije postoji dijalog i on nikako nije zamenjen Poglavljem 35, ali u dijalogu o normalizaciji ne učestvuju države članice, i ovaj način da prate šta se u dijalogu i implementaciji događa jeste upravo kreiranje čitave strukture kroz Poglavlje 35“.

Drugim rečima, objašnjava Miščević, dijalog o normalizaciji se odvija pod pokroviteljstvom evropske spoljnopolitičke službe, i ta je služba, odnosno šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, zadužena da članice informiše o napretku i problemima u dijalogu, kao i o implementaciji , a onda, dodaje, kroz Poglavlje 35 države članice kažu – ovo je dovoljno da Srbija nastavi dalje u pregovorima o svim ostalim poglavljima.

Na pitanje kako objasniti da se Poglavlje 35 od početak pregovora pominje kao najteže i nama najkomplikovanije, te da će ono biti poslednje zatvoreno a da će sve prete biti prisutno, Miščević kaže da nijedno drugo poglavlje nismo mogli otvoriti dok za 35 nismo postigli dovoljnu meru implementacije Briselskog sporazuma.

Podseća da je to bilo decembra 2015, da smo dve godine na to čekali i da nećemo moći da završimo pregovore ako ono što je uslov iz pregovaračkog okvira zaista ne ispunimo.

„U samom Pregovaračkom okviru, u okviru koji smo dobili kad smo dobili pregovore, piše da je ovo poglavlje kontrolno, i nije jedino takvo, isto važi i za Poglavlje 23 o vladavini prava i 24. Dakle ništa se ne otvara pre toga, ništa se ne zatvara posle toga, a ako tu ima problema zaustavljaju se pregovori“, navodi Miščević.

Naglašava, međutim, da je u Poglavlju 35 veoma precizno dato šta je konačni cilj, a to je, ponavlja, dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

„A sad šta je sveobuhvatna normalizacija nije definisano, ostavljeno je da kroz tok dijalog bude definisano i to je jedno od otvorenih pitanja“, primećuje šefica pregovaračkog tima Beograda.

Na opasku da je normalno da dve strane strane različito tumače šta znači sveobuhvatna normalizacija, a da nije jasno kakav je tu stav EU, Miščević kaže da je, naprotiv, sasvim jasan stav Unije, a to je da nema razgovora o statusu.

Podseća pri tome da pet država članica i dalje ne priznaje proglašenje nezavisnosti i da su u tome vrlo čvrsteo, zbog čega, kako kaže, EU i ne može to da traži ili da na takav način ispostavlja račune.

„Ali traži sveobuhvatnu normalizaciju zarad normalnog života i tu ima puno naše razumevanje, mi to mislimo od samog početka, ali ne postoji isto tako razumevanje Prištine“, primećuje Miščević.

U tom smislu i poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu shvata kao pokušaj definisanja našeg stava o tome šta je sveobuhvatna normalizacija i podseća da smo u okviru pregovora, kad smo predstavljali planove za Poglavlje 35 i kako će ono izgledati, januara 2014, predstavili šta vidimo kao teme za nastavak dijaloga

„U tom momentu smo imali gotovu priču o briselskom dijalogu, on je već bio potpisan i počela je lagano implementacija, a mi smo onda predstavili teme poput imovine, nestalih, zaštite kulturnog i crkvenog nasleđa, o čemu nikad nije postignuta saglasnost s Prištinom, ali smo zato mogli videti jednostrane poteze Prištine kao što je bilo jednostrano proglašenje da je sva imovina na teritoriji KiM zapravo kosovska imovina“, navodi Miščević i dodaje da je to dijametralno suprotno od naše ideje da se sedne i razgovara.

Upitana da li smo „neravnopravni“ s obzirom da Priština nema poglavlje 35 i zahteve slične onima ispostavljenim u njemu, Miščević kaže da to nije tačno, te da je Priština dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je sasvim drugačiji od našeg, ali da on ima istu takvu klauzulu, samo je pitanje koliko je Priština zainteresovana za svoje evropske integracije.

„To je već pitanje za Prištinu“, zaključuje Miščević.

Konačno, na pitanje može li se desiti da nam, kad sve što se traži u Poglavlju 35 ispunimo, kažu da ipak nismo „dorasli“ članstvu, Miščević podseća da paralelno s ovim teškim političkim pitanjem normalizacije ide i podjednako teško pitanje reforme vladavine prava, koje nije jednostavno, ali, što je važno, zavisi samo od nas, za razliku od 35 koje zavisi i od drugih strana.

„Ima tu puno oblasti koje zahtevaju ogroman napredak i svesni smo da su to ozbiljna pitanja. Trenutno završavamo elemente za novi izveštaj koji će biti predstavljen u novembru, ali ima puno važnih pitanja za unutrašnju reformu Srbije – i za poslovno okruženje, napredak regiona, saradnju u regionu, za priznavanje kvalifikacija, kretanje radne snage…“

U svim tim se oblastima mora postići napredak, napominje Miščević, ali, primećuje, za razliku od političkih pitanja ovde je merljiv napredak.

„Kad dostignete standard i možete da ga implementirate, onda možete da procenjujete domete, a to može i EU“, zaključuje Miščević.