Evropska komisija je u martu objavila novi dokument o reformama i reviziji politika, kao doprinos raspravi o pripremi Evropske unije za proširenje. Prema dokumentu, ovim korakom počinje rad na detaljnim revizijama politika koje će biti sprovedene početkom 2025.
„Proširenje je u sopstvenom strateškom interesu Unije“, navodi se u dokumentu. Dodaje se, međutim, da se njegove koristi mogu ostvariti samo kada i EU i buduće države članice budu dobro pripremljene.
Dokument razmatra implikacije proširene EU u četiri glavne oblasti – vrednostima, politikama, budžetu i upravljanju. Takođe doprinosi raspravi o mapi puta za budući rad na proširenju i reformama, za koju se očekuje da će je lideri EU usvojiti ovog leta.
Evropska komisija je objavila ove predloge u kontekstu obnovljene rasprave o proširenju koja je započela nakon izbijanja rata u Ukrajini i otvaranja pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, kao i Bosnom i Hercegovinom.
Od tada se sve češće postavlja pitanje da li postoji više političke volje nego ranije za proširenje EU u doglednoj budućnosti. Činjenica da su države članice krenule da razmišljaju o tome kako pripremiti Uniju za buduće proširenje je snažan signal, kaže Milena Mihajlović, programska direktorka Centra za evropske politike u Beogradu.
„Ovo pokazuje da je dug period stagnacije završen i da je EU ozbiljna u pripremama za naredne runde proširenja“, kaže ona.
Mihajlović takođe ističe da je ovo prvi zvanični dokument koji je objavljen na tu temu, što znači da će mnogo zavisiti od predstojećih aktinvosti država članica koje će dovesti do usvajanja pomenute mape puta o reformama kasnije ove godine.
„Generalno gledano, ceo proces revizije politike u svetlu proširenja može mnogo da učini da promeni široko zastupljenu pretpostavku koja je uspostavljena u regionu Zapadnog Balkana u poslednje dve decenije – da nas EU ne želi u svojim redovima – sa mogućim pozitivnim posledicama po politički entuzijazam i tempo reformi“, kaže Mihajlović.
Prema Pjeru Mirelu, bivšem direktoru Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji, ovaj dokument je jasan pokazatelj da će proširenje biti visoko na dnevnom redu EU.
„Kako se približavamo evropskim izborima, on izgleda kao interna mapa puta za sledeću Komisiju“, kaže on za European Western Balkans.
Reviziju politika koja bi trebalo da pripremi EU za buduće proširenje najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru o stanju Unije u septembru 2023.
Šta u dokumentu piše o reformama?
Dokument se fokusira na četiri oblasti. Navodi se da će, u smislu vrednosti, EU morati da razmisli o tome kako da dodatno ojača svoje instrumente kako bi osigurala da se vladavina prava održava u celoj EU i nakon prijema novih članica.
U oblasti koja se fokusira na politike, dokument predlaže načine za dalje postepeno uključivanje država kandidata u Jedinstveno evropsko tržište pre formalnog pristupanja, što će biti uslovljeno reformama.
Kada je reč o budžetu, u dokumentu se navodi da se prilikom prlaniranja sledećeg dugoročnog budžeta EU treba uzeti u obzir proširenje. Trenutni višegodišnji budžet ističe 2027. godine, a sledeći će se odnositi na period od 2028. do 2034. godine. Instrumente za pretpristupnu pomoć (IPA) treba fino podesiti kako bi se kandidati bolje pripremili za pristupanje, dodaje se.
Konačno, u oblasti upravljanja, Komisija se zalaže da se donošenje odluka može brzo poboljšati korišćenjem punog potencijala sadašnjih osnivačkih ugovora EU. Kako se naglašava, ugovori već predviđaju klauzule koje omogućavaju prelazak sa jednoglasnog na glasanje kvalifikovanom većinom unutar Saveta u ključnim oblastima. Takođe, sadašnji ugovori dozvoljavaju „integraciju različitim brzinama“, što bi trebalo da bude deo jednačine unutar veće Unije sa 30+ država članica.
Milena Mihajlović ocenjuje da se u dokumentu s pravom predlaže da se postojećim mehanizmima podrži postepena integracija zemalja kandidata u različitim oblastima. Ali, dodaje ona, Komisija istovremeno prepoznaje da će budžet proširene Unije biti još veći izazov od sadašnjeg, što će podstaći reforme najvećih programa potrošnje, kao što su Koheziona politika ili Zajednička poljoprivredna politika .
„Očekuje se da će revizije politika koje Komisija navodi u dokumentu odražavati uticaj proširenja i dovesti do određenih reformi tih politika. Ovaj dokument bih okarakterisala kao ‘predjelo’ na mnogo većem meniju političkih predloga koji se odnose na uticaj proširenja koje možemo očekivati u narednom periodu“, kaže Mihajlović.
Ocenjujući dokument, Stiven Blokmans, viši naučni saradnik u Centru za evropske političke studije iz Brisela, kaže da Komisija, u iščekivanju detaljnih revizija politike, želi da zrači samopouzdanjem i „slika ružičastiju sliku“ nego što će reforme zapravo sadržati.
„Pogledajte, na primer, ohrabrujući jezik o potrebi za ’jačom‘ Zajedničkom poljoprivrednom politikom, pre nego oprez u pogledu, kako se čini, bolnih reformi politike koja čini skoro 40 odsto budžeta EU. Uoči izbora za Evropski parlament u 27 država članica, Komisija ne želi da doliva ulje na vatru koju su zapalili farmeri u zemljama poput Poljske, koje krajnje desničarski populisti zavaravaju da treba da usmere svoj gnev protiv uvoza ukrajinskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“, ističe Blokmans.
U istom duhu, dodaje on, „pozitivna poruka“ Komisije da se proširenje može desiti korišćenjem punog potencijala koji nude Ugovori poriče činjenicu da je potrebna jednoglasnost pre nego što države članice mogu da uspostave efikasnije aranžmane upravljanja. Ovu jednoglasnost će biti teže postići kako se Uniji budu dodavali novi članovi.
„Ukratko, dokument daje ružičastiju sliku od reforme koja će biti potrebna da se Evropska unija pripremi za proširenje sa zapadnobalkanskom šestorkom i istočnim triom, a kamoli Turskom. Pretpostavljam da će, kada budu objavljeni detaljni pregledi politike, oni doprineti trezvenijem čitanju“, zaključuje Blokmans.