VAŠINGTON / BRISEL – U manje od četiri dana, predstavnici Beograda i Prištine sastali su se sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država u Vašingtonu i Evropske unije u Briselu u okviru nove runde dijaloga.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti obavezali su se na normalizaciju ekonomskih odnosa, 4. septembra kada su u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa potpisali dokument nazvan „Ekonomska normalizacija“.
Međutim, umesto ekonomske saradnje, najviše pažnje privukla je poslednja od 16 tačaka, koja se razlikuje u srpskoj i kosovskoj verziji dokumenta, a tiče se posvećenosti Srbije da svoju ambasadu u Izraelu preseli u Jerusalim do 1. jula 2021, dok su se Kosovo i Izrael dogovorili o međusobnom priznanju, što prethodno nije bilo najavljeno kao tema razgovora u Vašingtonu.
Ovaj potez izazvao je reakciju Evropske unije, a portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano izjavio je da otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu i preseljenje srpske ambasade u taj grad nije u skladu sa spoljnopolitičkim opredeljenjem EU.
Osim odredbe o Izraelu, u navedenom dokumentu nalaze se i druge klazule koje je teško povezati sa procesom normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Takve klazule uključuju zabranu upotrebe 5G opreme koju isporučuju “nepouzdani dobavljači”, diverzifikovanje izvora energije, kao i klasifikovanje Hezbolaha kao terorističke organizacije, međutim ove klauzule mogu se povezati sa političkim aktivnostima članova Trampove administracije.
Kada su u pitanju neposredna pitanja u odnosima Srbije i Kosova, Kosovo je pristalo na jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, dok se Srbija saglasila da takođe godinu dana obustavi kampanju protiv priznanja Kosova, koji su odmah stupili na snagu.
Obe strane složile su se da će implementirati sporazume o pruzi i autoputu, kao i otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare. Takođe, Beograd i Priština će pristupiti “mini-Šengen zoni”, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti. Osim toga, potpisnice će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate. Srbija i Kosovo obavezali da ubrzaju napore na lociranju i identifikacija ostataka nestalih osoba, ali i da utvrde i primene dogoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljenje.
Usaglašena pitanja nestalih i raseljenih u Briselu
Nakon skoro dve godine zastoja, proces dijaloga između Beograda i Prištine obnovljen je u julu pod pokroviteljstvom EU. Dijalog se sprovodi na dva nivoa – visokom, kome prisustvuju čelnici obe strane, i ekspertskom, čiji predstavnici su direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, i prištinski koordinator za dijalog sa Beogradom Skender Hiseni.
Četvrti sastanak Beograda i Prištine na ekspertskom nivou održan je u nedelju, 6. septembra kada su obe strane potvrdile da su približile stavove i usaglasile tekst oko pitanja nestalih i raseljenih lica i ekonomske saradnje.
Šef kosovske delegacije Skender Hiseni potvrdio je da je došlo do pomaka.
“Približili smo se. Rasprava i razmena mišljenja je bila malo konstruktivnija. Ostalo je da se sve zaokruži na najvišem nivou”, izjavio Hiseni po okončanju ekspertskog susreta.
Šef kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je uoči sastanka da će Srbija postupati “odgovorno, ali vrlo ofanzivno”.
Otvorena tema o Zajednici srpskih opština
Nakon trećeg sastanka na visokom nivou, održanog 7. septembra, kojem su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Kosova Avdulah Hoti, šef diplomatije EU Đuzep Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, Vučić je potvrdio da su pitanja nestalih i interno raseljenih osoba i ekonomska pitanja “suštinski usaglašena”, ali i da su otvorene “dve nove teme”, od kojih je jedna Zajednica srpskih opština (ZSO).
“Danas su otvorene dve nove teme: pitanje Zajednice srpskih opština, i tema imovine i finansijskih zahteva koje ističemo jedni prema drugima”, rekao je Vučić nakon sastanka.
Prethodno su Vučić i Hoti izdali zajedničku izjavu u kojoj potvrđuju da su njihovi najviši prioriteti integracija u EU i nastavak rada na dijalogu.
Borelj je istakao da pozdravlja njihovu zajedničku potvrdu i dodao ovi razgovori nisu uvek laki, ali da je srećan zbog toga što vidi posvećenost i poštovanje obe strane.
“Njihovi stavovi se, naravno, razlikuju, ali oni se ovde ponovo vraćaju kako bi pronašli zajednički jezik i radili na sveobuhvatnoj normalizaciji svojih odnosa – baveći se svim otvorenim pitanjima”, istakao je Borelj.
Šefovi ekspertskih pregovaračkih timova Srbije i Kosova, Marko Đurić i Skender Hiseni, nastaviće razgovore o ZSO 17. septembra, a sledeći sastanak na najvišem nivou planiran je za 28. septembar u Briselu.