Jadranka Joksimović i Aleksandar Vučić; Foto: Twitter / Ministarstvo za EI

I dalje se ne zna ko će biti ministar za evropske integracije u novoj Vladi, ali se zna da će ga, u trenutku kada ona bude izabrana, sačekati veliki broj pitanja na dnevnom redu. To što nekima od njih Srbija mora da se bavi nakon šest i po godina nakon početka pregovora dovoljno govori o stanju procesa evropskih integracija, koji se ove godine dodatno usporio.

Činjenica da nova Vlada još nije izabrana, kao i da preko tri meseca od izbora nije do kraja formirana Narodna skupština, između ostalog, štetno utiče i na evropske integracije. Za sada nema signala da će ovaj proces biti veći prioritet za novu Vladu nego što je to bio prethodnih godina.

Sve ovo su unapred otežavajući faktori za ministra za evropske integracije. Ukoliko se ozbiljno prihvati posla, međutim, moraće da se pozabavi najvažnijim otvorenim pitanjima u svojoj oblasti. U većini slučajeva, o njima ne odlučuje ministar samostalno, već Vlada, ali i Narodna skupština i druge institucije. Ono što ostaje na narednom ministru jeste da insistira i zalaže se da se ona što pre reše, ukoliko želi da se Srbija makar osetno približi članstvu u EU za vreme njenog ili njegovog mandata.

Nova metodologija

Iako je predsednik Aleksandar Vučić najavio još u julu da će Srbija prihvatiti novu metodologiju pristupanja EU, prilikom sastanka sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, on nije nadležan da donese ovu odluku – to je ovlašćenje Vlade. Po prirodi stvari, Srbija mora prvo da odluči na koji će način nastaviti da pregovara sa EU, kako bi mogla da se posveti sadržini tih pregovora.

Novu metodologiju pregovora o pristupanju Evropska komisija je predložila u februaru, a države članice su je usvojile u martu. Iako je pre svega namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji, opšti zaključak je glasio da Crna Gora i Srbija, koje već pregovaraju, treba da se usklade sa novim načinom pregovaranja kako bi poslale signal svoje posvećenosti evropskom putu.

Pročitajte još: Nova metodologija otkrila bi ko je zaista odgovoran za spor napredak Srbije ka EU

Dosadašnja pregovaračka poglavlja će biti grupisana u klastere, a takođe se uvode i novi mehanizmi za praćenje reformi u oblasti vladavine prava i demokratije, koji bi trebalo da stave dodatan pritisak na kandidate da ih ozbiljno sprovedu – ovo su najvažniji aspekti nove metodologije. Kako su ocenili stručnjaci, međutim, ni najbolja metodologija neće biti dovoljna ukoliko nema političke volje za reformama u državi kandidatu.

Vladavina prava

Srbija otvara sve manje pregovaračkih poglavlja, a polugodišnji izveštaji Evropske komisije nastavljaju da registruju višestruka kašnjenja kada je reč o sprovođenju reformi o ključnim oblastima. Za posmatrače, ova dva trenda su nedvosmisleno povezana.

Vladavina prava je ključna oblast u evropskim integracijama, od koje zavisi brzina celokupnog procesa – ovo je bila situacija i pre i nakon usvajanja nove metodologije. Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za naš portal da prioritet novog ministra ili ministarke evropskih integracija mora biti insistiranje na napretku u ovim oblastima.

„One koče celokupan napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji, a o tome ovo Ministarstvo najviše mora da brine. Uporno se govori o spremnim poglavljima, ali se ne ulažu napori da se zapravo unapredi ono što koči proces“, kaže Spremo za European Western Balkans.

Kako ocenjuje, u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) očekuje nas burna godina borbe za nezavisnost pravosuđa – od izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, koje i samo kasni više godina, preko usvajanja zakona koji će dalje uređivati sva pitanja koja se tiču ove grane vlasti, uspostavljanje mehanizma pravosudnih saveta koji će se baviti smanjenjem političkog uticaja.

„Borba protiv korupcije je u tolikom zaostatku da je skoro nemoguće prioritizovati aktivnosti, jer na svim treba insistirati“, kaže Spremo, dodajući da je ministar evropskih integracija onaj ko mora da insistira da odgovorna ministarstava otklone postojeći zastoj kako bi naša pozicija u pregovorima bila pogodnija i kako ne bi dalje kočilo poglavlja koja su spremna za otvaranje.

Nedavno je ministarka Jadranka Joksimović, kao uspehe u ovim oblastima, navela usvajanje revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, kao i novu Medijsku strategiju – usvajanje je, ipak, tek prvi korak, a tek se očekuje njihova primena.

Usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom

Naš portal je u januaru ove godine pisao da je, od početka 2018. godine, zaključno sa trećim tromesečjem 2019. godine, ispunjeno svega 49% planiranog usklađivanja zakona i propisa Srbije sa pravilima koja važe u EU. Nakon septembra 2019, nema novih izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA). Podaci takođe ne postoje za 2016. i 2017. godinu.

Skupštinski saziv 2008-2012. usvojio je 83% planiranih zakona, što znači da su se prioriteti jednostavno promenili, objasnio je u januaru za naš portal potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, dok je predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović dodao da je usvajanje ovih zakona od interesa za građane bez obzira na sam proces evropskih integracija.

Pročitajte još: Srbija za dve godine uskladila manje od polovine planiranih propisa sa EU

„Toliko puta je ponovljeno da je pomalo izgubilo na težini obzirom na skromne rezultate – ovaj proces usklađivanja propisa bi Vlada trebalo da sprovodi zbog svojih građana, a ne zbog EU. Podsećanja radi, ovo je deo procesa koji nema konkretne veze sa složenim političkim pitanjima poput normalizacije odnosa sa Kosovom, već gotovo isključivo zavise od političke volje da se domaći propisi usklade sa najboljim modelima evropskog zakonodavstva“, rekao je tada Majstorović.

Na ministru za evropske integracije je da preuzme inicijativu da se u parlamentu usvaja više zakona usklađenih sa EU. Nova skupštinska većina ne ostavlja nikakvo opravdanje za nastavak usporavanja u ovoj oblasti – doduše, nije ostavljala ni prethodna.

Pregovarački tim

Prošle nedelje navršilo se godinu dana kako je Tanja Miščević napustila mesto šefa Pregovaračkog tima Vlade Srbije za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, a ovo mesto nije popunjeno, niti je odlazeća Vlada ikada pokazala nameru da to uradi.

Pregovarački tim formiran je 2013. godine, sa zadatkom da učestvovuje u izradi pozicija za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, po svim poglavljima i u svim fazama pregovora.

Odlazak Tanje Miščević svojevremeno je u javnosti pokrenuo još jednu temu – osipanje samog Pregovaračkog tima, koji je tokom godina napustio veći broj članova sa dugodišnjim iskustvom u sprovođenju evropskih integracija Srbije.

Odugovlačenje prilikom formiranja nove Vlade dodatno usporava izbor novog šefa Pregovaračkog tima, ili makar spajanje ove funkcije sa pozicijom ministra za evropske integracije, što je pominjano kao mogućnost. Ministar u novoj Vladi moraće da se pozabavi i ovim pitanjem ukoliko želi da država ima maksimalne kapactete za sprovođenje neophodnih reformi.

Izveštaj Evropske komisije

Bez obzira na to da li će nova Vlada biti formirana pre ili nakon 6. oktobra, za kada je najavljeno objavljivanje novog godišnjeg izveštaja Evropske komisije, ovaj dokument morao bi da se prvog dana nove Vlade nađe na stolu ministra za evropske integracije. Izveštaj će sadržati sveobuhvatan pregled stanja u pregovaračkim poglavljima, koliko je Srbija spremna da preuzme obaveze članstva u svakoj od ovih oblasti, ali i kakvo je stanje političkih kriterijuma – demokratije, izbora, rada parlamenta, kao i ekonomskih.

Prethodnih godina, Izveštaj je uglavnom ponavljao da je Srbija tek „donekle spremna“ u većini analiziranih oblasti, i da je napredak u proteklom izveštajnom periodu bio „određen“ ili „ograničen“. Ukoliko navedene ocene nastave da se preovlađuju i za vreme mandata novog ministra, biće to jasan znak da evropske integracije i dalje nisko na listi prioriteta.

Kada je reč o političkim kriterijumima, ako je suditi po preovlađujućim ocenama civilnog društva, nema sumnje da će Evropska komisija zabeležiti ozbiljne probleme, pre svega oko  bojkotovanih izbora, a zatim i činjenice da Narodna skupština praktično nije radila skoro šest meseci ove godine. Prošli put kada je Izveštaj objavljen, u maju 2019, premijerka je ove ocene opisala kao „neobjektivne“, što nije promenilo činjenicu da je od tada proces integracija Srbije dodatno usporen.

Deo izveštaja odnosiće se, kako je najavljeno, i na dijalog Beograda i Prištine, a postizanje normalizacije odnosa jeste jedan od uslova za pristupanje Srbije EU. Koliko je takav sporazum daleko teško je oceniti, ali ministarka za evropske integracije do sada nije igrala najznačajniju ulogu u ovoj oblasti.

Uz Izveštaj Evropske komisije, najavljen je i Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, a Srbija bi trebalo da dobije i sredstva iz Fonda solidarnosti EU za posledice pandemije COVID-19. Očekuje se da će se ministar u novoj Vladi baviti i ovim pitanjima, ali ona, iako dobrodošla, neće uticati na brzinu pristupanja Srbije EU.