Venecijanska komisija objavila je u ponedeljak Mišljenje o predlogu amandmana na Ustav Republike Srbije, odgovarajući na zahtev koji joj je uputila Narodna skupština. U dokumentu se ističe da je većina amandmana u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, ali je takođe preporučeno da se neki od amandmana dorade.
U junu 2021. Narodna skupština je, na predlog Vlade, formalno pokrenula postupak promene Ustava Republike Srbije. Amandmani na Ustav objavljeni su u septembru, a odnose se na oblast pravosuđa. Izmena Ustava u ovoj oblasti jedna je od obaveza u okviru pristupanja Srbije EU, a vlasti su najavile okončanje ovog procesa, koji podrazumeva usvajanje amandmana dvotrećinskom većinom u parlamentu i obavezan referendum, do kraja 2021. godine.
Venecijanska komisija u svom Mišljenju komentarisala je da je odsustvo opozicije u parlamentu stvorilo potrebu za veoma inkluzivnim pristupom izmene Ustava, kako bi ona dobila što širi legitimitet u društvu. Prema tome, Komisija je pozvala vlast da usvoji ovaj pristup, a opoziciju da učestvuje u ovom procesu.
Kada je reč o samoj sadržini amandmana, Venecijanska komisija pozdravila je što je najfundamentalnija kritika Ustava u domenu pravosuđa – da Narodna skupština bira sudije i tužioce i time utiče na njihovu nezavisnost – ispoštovana i što je izbor sudija i tužilaca u amandmanima poveren isključivo Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca (sadašnjem Državnom veću tužilaca).
Venecijanska komisija napisala je da je većina amandmana u skladu sa njenim prethodnim preporukama.
“Međutim, neka pitanja u nacrtu amandmana i dalje mogu izazvati zabrinutost”, stoji u Mišljenju Venecijanske komisije, koja je pružila nekoliko preporuka za dodatno unapređivanje trenutnih amandmana.
Sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca
Ustavni amandmani predlažu da Visoki savet sudstva (VSS) sadrži 11 članova: šest sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.
Predlagač amandmana ponudio je i alternativno rešenje, da VSS čini pet sudija, pet istaknutih pravnika i predsednik Vrhovnog suda. Venecijanska komisija napisala je u svom mišljenju da je prva alternativa, u kojem nema predsednika Vrhovnog suda, “jasno poželjnija”.
S druge strane, predlog je da Visoki savet tužilaca (VST), nema “simetričan” sastav (šest javnih tužilaca i pet istaknutih pravnika), već da ga čine pet javnih tužilaca koje biraju drugi javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, kao i dva člana po položaju: Vrhovni javni tužilac (sadašnji Republički javni tužilac) i ministar nadležan za pravosuđe.
Venecijanska komisija komentarisala je razlike u sastavu ova dva tela, ocenjujući da sastav Visokog saveta tužilaštva “zabrinjava”, da bi u njemu, po ovom predlogu, bilo manje javnih tužilaca nego ranijem te preporučila da bi sastav dva tela trebalo da bude “simetričan”.
“U idealnom slučaju, rešenje bi bilo ukidanje dva člana VST po službenoj dužnosti i da (Savet sadrži) šest javnih tužilaca koje biraju njihove kolege”, stoji u mišljenju Venecijanske komisije.
Venecijanska komisija predložila je i da bi amandmani trebalo da definišu kriterijume za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz redova istaknutih pravnika, kako bi se ojačala njihova nezavisnost od stranaka koje ih budu birale u Narodnoj skupštini.
“To bi moglo stvoriti određenu distancu između članova koje bira Narodna skupština („istaknuti pravnici“) i stranačke politike, što bi VSS (i VST) moglo da ih učini politički neutralnijim i izbegne sukob interesa, čak i ako će biti teško potpuno izolovati ove članove od svakog političkog uticaja”, stoji u Mišljenju.
Način izbora “istaknutih pravnika”
Amandmani predviđaju da “istaknute pravnike”, članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Narodna skupština bira dvotrećinskom većinom. Ukoliko takve većine nema, amandmani predlažu da članove bira petočlana komisija koju će činiti predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda (sadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda), Vrhovni javni tužilac (sadašnji Republički javni tužilac) i Zaštitnik građana.
Venecijanska komisija je izrazila zabrinutost da bi ovaj alternativni mehanizam, zbog zahteva za dvotrećinskom većinom, mogao da postane pravilo a ne izuzetak, te da bi o izboru članova ovog tela odlučivala mala petočlana grupa, što bi, kako je ocenila VK, moglo dovesti do politizacije izbora. Zbog toga je Komisija predložila da se sastav ove komisije preispita.
“Kako bi se podstakao konsenzus i odstupilo od mehanizma za blokiranje rada petočlane komisije, trebalo bi preispitati njen sastav”, stoji u mišljenju.
Odlučivanje u Visokom savetu sudstva
Kada je reč o odlučivanju Visokog saveta sudstva, amandmani predviđaju da je za svaku odluku neophodna većina od barem osam glasova, od ukupno jedanaest. Ovo praktično znači da nijedna odluka neće moći da bude doneta bez glasova obe “grupe” članova – sudija i istaknutih pravnika koje je izabrala Narodna skupština.
“Po mišljenju Venecijanske komisije, to je prilično visok prag koji bi lako mogao dovesti do situacije u kojoj se odluka ne usvaja. Ovaj prag bi bio dobrodošao u pogledu odluka o razrešenju sudije, ali možda manje u pogledu drugih odluka, poput imenovanja novih sudija”, stoji u dokumentu.
U ovoj oblasti, međutim, Venecijanska komisija nije direktno preporučila da se ovaj prag smanji.
Izbor Vrhovnog javnog tužioca
Amandmani predviđaju da Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca posle javnog konkursa glasovima tri petine svih narodnih poslanika.
Venecijanska komisija predložila je da se amandmani dopune mogućnošću Visokog saveta tužilaca da nominuje samo jednog kandidata za mesto Vrhovnog javnog tužioca u Narodnoj skupštini radi potvrde, kako bi se proces imenovanja što više depolitizovao.
Osim ovih “ključnih” preporuka, kako ih je opisala, Venecijanska komisija dodala još neke, recimo da se kriterijumi za izbor na sudsku funkciju, kao i budžetska autonomija Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, utvrde u tekstu Ustava.
Venecijanska komisija objavila je i Hitno mišljenje o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koje Narodna skupština planira da usvoji pre održavanja referenduma o ustavnim promenama.