Stanje demokratije značajno pogoršano u uslovima bojkota i vanrednog stanja

Izborni dan u Srbiji; Foto: Tanjug

BEOGRAD  – Vanredno stanje i bojkot parlamentarnih izbora uticali su da se stanje demokratije u Srbiji drastično pogorša, uprkos negativnom trendu koji Srbija beleži već godinama unazad, zaključeno je na predstavljanju izveštaja iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2020“, koji je izradio Centar savremene politike (CSP).

Jedan od autora izveštaja i projektni asistent CSP, Aleksandar Ivković istakao je da izveštaj beleži drastično ili bar vidljivije pogoršanje demokratije, u odnosu na trend pogoršanja koji je ranijih godina bio postepen.

Kako se navodi u izveštaju, ovogodišnje izdanje odskače od prethodnih zahvaljujući značajnom broju ozbiljnih problema zbog kojih se opravdano može postaviti pitanje da li je Srbija danas još uvek demokratska država, kao i da li se zbog toga udaljava od članstva u EU.

Kako je istakao Ivković, tokom vanrednog stanja skupština se nije sastajala 44 dana, što nije slučaj sa parlamentima u zemljama EU koji su našli načine da sa radom nastave.

Kada je u pitanju bojkot izbora, Ivković je istakao da je takva odluka opozicije dovela do odgovora vladajuće stranke, pa su tako u Srbiji izborni zakoni izmenjeni samo nekoliko meseci pre održavanja skupštine. Izborni dan sa daleko više neregularnosti nego inače, ali i rekordno poništavanje izbora na čak 234 izborna mesta, što je preko 10 puta više nego na prošlim izborima, uticalo je na to da ovi izbori, kako je istakao, budu najsporniji u poslednjih 20 godina.

On je dodao da je izveštaj ukazao da je vlast donosila određene dokumente, koji su za cilj imali uvođenje proceduralnih promena koje  su samo prvi korak u reformi.

„Vladajuća stranka je uvela proceduralna poboljšanja kada je u pitanju funkcionisanje parlamenta. Tako je budžet bio donet u skladu sa zakonskim rokom, smanjen je broj zakona koji su doneti po hitnoj proceduri… Ali to su proceduralna poboljšanja, koja će izveštaj Evropske komisije zabeležiti, što je pretpostavljam i bio cilj – postizanje jeftinih poena u izveštaju“, naglasio je Ivković.

„Tako su bojkot i vanredno stanje negativno uticali na stanje demokratije. Takvo stanje bilo je direktna posledica odluka vladajuće stranke da tako postupe. U pitanju su bile političke odluke stoga vladajuća stranka za to snosi i posledice“, ocenio je Ivković.

Tara Tepavac ispred CRTA-e istakla je da je ova organizacija praćenjem samog izbornog dana ali i izborne kampanje zaključila da je kvalitet čitavog izbornog procesa upitan, zbog brojnih nepravilnosti tokom dana glasanja, funkcionerske kampanje, neravnomerne medijske zastupljenosti.

„Kroz takav proces mi smo dobili saziv sa najmanje pluralizma i parlament koji se skoro 100 dana od konstitutivne sednice, koja nije završena jer nisu izabrani predsednik i članovi odbora“, rekla je Tepavac.

Ona je ocenila da je ovo posebno problematično, posebno kada se pogleda stanje u regionu, gde su još 3 zemlje pored Srbije imale izborni proces, a u većini njih formirani i parlamenti i vlada, iako su izbori bili održani kasnije nego u Srbiji.

„Odugovlačenje sa formiranjem parlamenta nije nešto što treba da nas iznenadi, to je samo nastavak trenda. Parlamentarna kontrola je dugo godina već na jako niskom nivou, a tokom vanrednog stanja mogli smo u praksi da primetimo kako se Narodna Skupština lako isključila iz proces donošenja odluka i dozvolila da se odluke donose na nekom drugom mestu“, poručila je Tara Tepavac.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) istakao je da je odluka o neotvaranju vrlo jasna poruka koja ukazuje na ove negativne tendencije u stanju demokratije u Srbiji.

„Šest godina nakon pregovora tokom koji bi trebalo da napredujemo, Srbija više nije slobodna zemlja. Ta tendencija se nastavlja, što se može videti i u izveštaju Frido Hausa za Srbiju u kom se navodi da je stanje demokratije u Srbiji najniže od 2001. godine. Srbija je pokazala da je kada su u pitanju pregovori moguće napredovati na papiru, dok se stvarno stanje zapravo pogoršava“, rekao je Međak.

U izveštaju je zaključeno da su kapaciteti sprovođenja procesa evropskih integracija bitno umanjeni s obzirom na to da je pozicija šefa pregovaračkog tima o pristupanju Srbije EU upražnjena već godinu dana.

Ovaj postupak viđen je od strane pojedinih organizacija civilnog društva kao deo trenda napuštanja državne uprave od strane onih kadrova koji se bave evropskim integracijama zbog neadekvatnih uslova rada i političkih pritisaka.

Politikolog Boban Stojanović poručio je da raduje to što su poslanici Evropskog parlamenta zainteresovani za to da razgovori budu nastavljeni, dodajući da EU ima mehanizme i odgovornost prema ljudima koji u Srbiji žive da stanje demokratije popravi.

„Prethodni razgovori posredovani poslanicima Evropskog parlamenta nisu iskorišćeni najbolje od strane opozicije. Ona bi morala da iskoristi poslaničke grupe u EP da probaju da ubede Evropsku narodnu partiju (EPP) i komesare da se u Srbiji angažuju“, rekao je Stojanović, dodajući da se nada ozbiljnijem uključivanju EU kako bi u Srbiji došlo do normalizacije političkih odnosa.

On je dodao da bi neki budući izveštaji koji će posmatrati stanje iz 2020. mogli da Srbiju okarakterišu i kao čisti autoritarizam.

„Situacija je loša, a situacija je bila ista i prošle godine. Pitanje je samo da li postoji neki mehanizam da se negativni trend preokrene u pozitivni. Ako ovaj trend potraje, teško će biti moguće da se Srbija vrati na minimalni nivo demokratije. Rasprava u Srbiji morala bi da se vodi ka tome šta civilni sektor ili pojedinci mogu da pokušaju da urade kako bi se situacija u Srbiji mogla da se zaokrene u suprotnom smeru“, zaključio je Stojanović.