Iako je prošlo gotovo pet godina od kako su pristupni pregovori započeti, Srbija je uspela da otvori samo 16 od 35 poglavlja, a privremeno je zatvorila samo dva. S obzirom na spor tempo kojim se otvaraju i zatvaraju poglavlja, malo je verovatno da će Srbija biti spremna za ulazak u EU 2025. godine, kao što je to bilo pomenuto u tzv. Strategiji proširenja Evropske komisije. Imajući u vidu da se pristupni proces neće okončati u doglednoj budućnosti, pitanje je koliko dugo će EU perspektiva ostati od značaja građanima Srbije.

Rezultati dosadašnjih istraživanja javnog mnjenja – sprovedenih od strane Kancelarije za evropske integracije/Ministarstva za evropske integracije – otkrivaju da je podrška pristupnom procesu u periodu 2002-09., u proseku iznosila 68.12%, dosežući svoj vrhunac 2009. godine, kada je Srbija ostvarila viznu liberalizaciju. Od tog trenutka, međutim, podrška je značajno opala, u proseku iznosivši 49,55% u periodu 2010-18. Ovaj pad od skoro 19 procentnih poena tokom prethodne decenije dovodi u pitanje šanse za uspeh evropskih integracija.

CEP-ovo ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je podrška članstvu 46.80%, dok se 25,38% građana protivi pristupanju Srbije. Značajno je naglasiti da je čak 27.82% neodlučnih građana, što predstavlja značajan procenat srpskog stanovništva kojem je neophodno posvetiti dodatnu pažnju ukoliko je cilj da se poveća ukupan broj onih koji podržavaju Srbiju na njenom putu ka EU (videti grafikon 1).

Radi kvantifikacije rezultata prikupljenih putem upitnika, CEP je sproveo statističku analizu u okviru koje su testirani faktori poput ‘ekonomije’, ’ličnih vrednosti’, ’nivoa informisanosti’ i ’socijalnog kapitala’. Iako su se svi faktori pokazali kao značajni, pitanje ekonomije se istaklo kao najznačajniji pokazatelj. Drugim rečima, percepcija građana Srbije o stanju ekonomije najviše utiče na njihove stavove prema članstvu u EU.

Uz to, ovo istraživanje ukazuje da postoji korelacija između starosne dobi i podrške članstvu. Pripadnici starije populacije (65+) pokazuju najviši stepen podrške za članstvo, sa 59,92%, dok se najniži stepen podrške registruje kod mlađe populacije (18-29), sa samo 33,81%. Takođe, bitno je naglasiti da isti procenat mladih ostaje neodlučen po ovom pitanju (videti grafikon 2).

Na osnovu ovih nalaza, CEP je razvio listu preporuka koja bi mogla da posluži kao platforma za dalji razvoj komunikacione strategije, koja bi težila povećanju podrške javnosti za članstvo Srbije u EU. Naime, buduće strategije ovog tipa bi trebalo da se posebno fokusiraju na projekte koji imaju sveobuhvatan ekonomski uticaj, potencijalno u oblastima kao što su infrastruktura, urbani i ruralni razvoj, i podsticanje investicija u Srbiji. Osim toga, poseban naglasak treba staviti na mlade, kao konkretnu ciljnu grupu, s obzirom na veliku podeljenost koja vlada u ovoj starosnoj grupi. Konačno, neophodno je ojačati ulogu organizacija civilnog društva u Srbiji, prvenstveno kroz finansiranje projekata namenjenih mladima, pre svega onih koji imaju za cilj podizanje njihovog znanja o EU temama. Sve u svemu, s obzirom na složenost analiziranog pitanja, ono će zahtevati veću posvećenost kreatora javnih politika. Za više informacija, uključujući i dodatne preporuke, pročitajte CEP-ov siže.

Dušan Pjevović i Strahinja Subotić, istraživači Centra za evropske politike