BEOGRAD – Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je studiju na temu javnog viđenja srpske spoljne politike. Glavni cilj ove studije bio je da se ispita stav javnosti o ličnoj i nacionalnoj bezbednosti, međunarodnoj politici i važnim pitanjima o problemima bezbednosti, pretnjama i potencijalnim savezima. Istrazivanje je pokrilo i percepciju o velikim silama, Rusiji, Evropskoj uniji, NATO, zajedno sa stavovima o politici neutralnosti.

Glavni rezultati pokazuju da većina građana nastavlja da podržava članstvo u EU iako je percepcija o EU narušena. U isto vreme, najveći broj ispitanika je protiv NATO članstva i zadovoljni su trenutnim stanjem u odnosima sa Rusijom.

Ako pogledamo uporedno viđenje velikih sila, Rusija je prvenstveno viđena kao vojna sila, dok su SAD viđene kao ekonomski i tehnološki jaka država. EU i Nemačka su pozitivno ocenjene u odnosu na nivo demokratije i vladavine prava. Interesantno je da najveći broj građana ne ocenju Nemačku kao državu u poziciji da ostvari značajnu političku moć.

Izveštaj ističe da su uticaji Nemačke, Kine i Rusije ocenjeni kao pozitivni, dok su uticaji EU i SAD ocenjeni uglavnom negativno. Dalje, ispitanici veruju da bi članstvo u EU privuklo strane investicije i povećalo zaposlenost, dok bi savez sa Rusijom povećao bezbednost.

Većina je zadovoljna nivoom saradnje sa Rusijom i u isto vreme nema stav o problemu Krima. Upitani kako bi glasali na referendumu o članstvu Srbije u Evroazijskoj uniji predvođenoj Rusijom, ispitanici su odgovorili da bi glasali u korist takvog saveza.

S druge strane, većina ostaje i dalje protiv NATO članstva. Broj onih koji bi glasali za “NE“ na referendumu o NATO članstvu je opao, ali je opao i procenat onih koji bi glasali “ZA“ NATO članstvo. Trećina građana podržava saradnju sa ovim vojnim savezom kroz Partnerstvo za mir.

Ipak, anketa pokazuje da iako je više građana za članstvo u EU nego protiv, ukoliko bi priznanje Kosova bilo jedan od uslova, većina bi odustala od pristupanja EU. Šta više, dug proces pristupanja već ima uticaj na percepciju javnosti, te većina veruje da Srbija nikada neće postati član EU i nezainteresovana je za potencijalnu dezintegraciju EU.

Većina ispitanika podržava politiku neutralnosti ali u isto vreme zahteva bolje razjašnjenje pojma neutralnosti. Takođe, postoji mala razlika između onih koji podržavaju učešće Srbije van njenih granica u rešavanju bezbednosnih pitanja i onih koji joj se protive.