Štiplija za Danas: Do izbora velika izvesnost, nakon njih velika neizvesnost

Nemanja Todorović Štiplija; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Građane Srbije očekuju izbori u atmosferi potpune izvesnosti – što takođe ne bi trebalo da se dešava u demokratskim državama. Jedino je neizvesno ko će od manjih stranaka uspeti da se, prvo, uopšte kandiduje, a onda i da pređe cenzus koji je tako naprasno spušten, izjavio je glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija u razgovoru za Danas.

“Čini mi se da je to sa cenzusom nekako prošlo ispod radara većini građana. Cenzus nije bio izborni uslov, neg mnogo više od toga – promena izbornog sistema pred same izbore. Takođe, ispod radara građana prošlo je i prebrzo skupljanje potpisa od strane pojedinih izbornih lista”, rekao je je Štiplija.

On je naglasio da dokle god ne postoji jednako vreme posvećeno vlasti i opozciji makar u predizbornom programu na nacionalnim frekvencijama, dokle god ima pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima da sakupe kapilarne glasove, dokle god vlast zloupotrebljava javne resurse u kampanji, izbori neće biti slobodni.

“Iako se vlast obavezala da sve ovo neće raditi u dijalogu kojim su posredovali evropski parlamentarci, ne vide se pomaci u praksi. I ne smemo da zaboravimo da ovi izbori i ne mogu biti pravi lakmus papir za fer i slobodnu utakmicu, jer najstarija proevropska stranka zajedno sa najvećom opozicionom koalicijom ni ne učestvuje na njima”, ukazao je Štiplija.

Prema njegovom mišljenju, dok nas do izbora očekuje velika izvesnost, nakon izbora nas očekuje velika neizvesnost.

“Očekujem da će opozicija nastaviti da insistira na izbornim uslovima, takođe očekujem povećan fokus Evropske unije na stanje demokratije u Srbiji, povećane pritiske na rešavanje statusa Kosova i pripreme za predsedničke izbore. Do čega će sve to dovesti, ne bih prognozirao. Sačekaćemo reakcije EU, OEBS-a, šestomesečni izveštaj za poglavlja 23 i 24, izveštaj Evropske komisije na jesen, pa ćemo moći da se upustimo u dalje prognoze”, navodi Štiplija.

Komentarišući analize koje je EWB objavio o odgovoru Vladi na izveštaj Fridom hausa, Štiplija je podsetio da izveštaji na koje se poziva sama Vlada daju još goru sliku o demokratiji u Srbiji.

“Kada pogledate Vladin odgovor, vidite da u njemu piše da je Bertelsman fondacija, koja za razliku od Fridom hausa Srbiju još nije spustila u nižu kategoriju,„nezavisni i nepristrasni tink tenk“, odnosno istraživački centar. A zatim, u izveštaju tog „nezavisnog i nepristransnog tink tenka“, možete pročitati izrazito oštre ocene stanja demokratije u Srbiji. I to ne ocene napisane diplomatskim jezikom, kakve recimo imamo u izveštajima institucija Evropske unije. Ovde crno na belo piše da predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti, što ugrožava institucije i vladavinu prava, da na izborima postoji medijska neravnoteža i pritisci na glasače, da su „nezavisnost i politički pluralizam medijskog sistema opali poslednjih godina”, podsetio je on.

Kako dodaje, demokratija i vladavina prava u Srbiji su znatno opali od dolaska na vlast SNS-a.

“Ni ranije situacija nije bila savršena, ali prema tom istom Fridom hausu, Srbija je 2012. godine imala prosečnu ocenu 4,36, na skali od 1 do 7 – dakle bila je sigurno iznad granice koja razdvaja „polukonsolidovane demokratije“ i „hibridne režime“, koja se nalazi na 4. Opadanje se dešavalo postepeno – Firdom haus prati sedam različitih oblasti, i u poslednjih osam godina deset puta su ocene Srbije revidirane naniže, i ni u jednoj oblasti nije registrovan napredak. Otuda smo 2019. završili tačno na granici, odnosno imali smo prosečnu ocenu 4, a ove smo tu granicu probili”, ukazao je Štiplija.