Stoltenberg: Važno je da, uprkos neslaganju oko 1999, sarađujemo u budućnosti

Jens Stoltenberg; Foto: Tanjug / AP Photo / Virginia Mayo

BEOGRAD – „Niko ne očekuje da ćemo se složiti sa onim što se dogodilo 1999. godine, ali verujem da je, uprkos tim neslaganjima, dobro za obe strane da mogu da gledaju u budućnost i sarađuju, u cilju stabilnosti, koje su preduslov za investicije“, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

On je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije rekao da Srbija i NATO imaju snažan i dobar partnerski odnos, kao i da su imale priliku da ga ojačaju u prethodnih nekoliko godina, a da to dokazuje i najveća civilna NATO vežba u upravljanju posledicama vanrednih situacija „SRBIJA 2018“, koja je u ponedeljak okupila 2000 učesnika u Mladenovcu.

„Cilj je zaštita ljudi, spasavanje života posle prirodnih nepogoda poput požara, zemljotresa, poplava… Videli smo da srpske i NATO službe za reagovanje u takvim slučajevima mogu da rade zajedno i da jedni drugima pomažu. Ovo je najveća takva vežba koju je NATO ikada organizovao. Srbija je bila zemlja domaćin, i pokazali smo da možemo da radimo zajedno“, rekao je Stoltenberg.

Po njegovim rečima, NATO je sa KFOR-om na Kosovu kako bi zaštitio i osigurao bezbednost za sve zajednice koje žive tamo, kao i da je pažljivo pratio prošlonedeljne događaje na Gazivodama.

“KFOR nas je izvestio da nije bilo nikakvih vojnih aktivnosti, niti hapšenja. Ja sam tog jutra razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i važno je da lideri u regionu i predsednik Vučić mogu da sa mnom stupe u kontakt u sličnim situacijama, kada imaju potrebu da prenesu važne poruke”, naglasio je Stoltenberg.

On je takođe rekao da neuspeh referenduma u Makedoniji ne utiče na politiku NATO-a prema regionu, a odluka o eventualnom članstvu Makedonije u Alijansi je “u rukama građana i demokratski izabranih institucija”.

“Nije na Briselu da odluči šta će Skoplje da radi. Ono što ja mogu da poručim je da je NATO spreman da primi novu članicu ukoliko sprovedu dogovor o imenu. Nema drugog puta – bez dogovora o imenu, neće biti ni članstva. Ali, ponavljam, na njima je da o tome odluče”, naglasio je Stoltenberg.

Naveo je da pozdravlja to što Srbija želi jako partnerstvo sa NATO-om, iako je ova zemlja odlučila da bude neutralna i da ne zatraži članstvo.

“Mi pomažemo srpskim vojnicima u učešću u mirovnim misijama, pomogli smo u uništavanju opasnog zaostalog naoružanja, poput mina, i zajedno radimo u novim tehnologijama, od robotike do biogoriva, postoji program „NATO za nauku“ u kome učestvuju i vaši naučnici, itd. Slično odnos imamo sa Švedskom – ona je neutralna zemlja, okružena članicama NATO-a, i mi to snažno poštujemo, ali i pozdravljamo veoma blisku saradnju Švedske i NATO-a, slično kao što pozdravljamo i saradnju Srbije i NATO-a”.

Komentarišući ratni sukob Srbije i NATO-a 1999. godine, što predstavlja potencijalnu prepreku integracijama Alijansu, Stoltenberg je rekao da smatra da je moguće gledati u budućnost i sarađivati “uprkos razlikama iz prošlosti”.

“Prošlost ne smemo da zaboravimo, treba da budemo iskreni u vezi sa prošlošću i razlikama, ali ne smemo se vraćati u prošlost. Napredak zavisi od naše sposobnosti da gledamo u budućnost i da prevazilazimo razlike. Prihvatam da je bombardovanje iz 1999. godine i dalje nešto što stvara bolna sećanja mnogima u Srbiji. Cilj je bio zaštita i spasavanje života civila, ali sada mislim da je važno da, uprkos razlikama, budemo u stanju da gledamo u budućnost, u interesu i Srbije i NATO-a”, rekao je Stoltenberg i dodao da su stabilnost i saradnja osnova za ekonomski rast.

Takođe je dodao da je na građanima Srbije je da odluče da li želite partnerstvo i saradnju sa NATO-om, ali da veruje da je u interesu obe strane da rade zajedno.

“Verujem da su mir, stabilnost i bezbednost važni za ljude u regionu, ali je važna i ekonomija. Što više ojačamo tu našu saradnju, biće više i investicija, delimično jer je stabilnost preduslov za investicije, ali i zato što je poverenje važno za investicije. Niko ne očekuje da ćemo se složiti sa onim što se dogodilo 1999. godine, ali verujem da je, uprkos tim neslaganjima, dobro za obe strane da mogu da gledaju u budućnost i sarađuju”, kazao je Stoltenberg.

Govoreći o potencijalnim promenama granica na Zapadnom Balkanu, rekao je da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine, koji je okarakterisao kao “jedini način da se na miran način otklone nesporazumi i problemi”.

“NATO je podržao i pomogao u uspostavljanju tog dijaloga, koji se sada vodi pod okriljem EU. NATO i EU ne mogu da reše probleme u regionu, ali možemo da podržimo i pomognemo. Ako bude nekog pomaka u vezi sa granicama, onda ćemo se time pozabaviti”, rekao je Stoltenberg i dodao da će se NATO baviti isključivo ishodom tog dijaloga, bez iznošenja kvalifikacija unapred.