Stoltenberg, Vučić: Stabilnost na Zapadnom Balkanu zahteva jaču ekonomsku saradnju

Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – NATO je počeo da se prilagođava hibridnim prijetnjama, ali ne može rešiti postojeća pitanja između nacija u regionu – jer to moraju učiniti sami narodi, glavne su poruke posebnog događaja uoči Beogradskog bezbednosnog foruma, koji je predstavljao razgovor generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Panel pod nazivom „Liderstvo za sigurno budućnost“, koju je moderilala predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, pokušao je da ponudi odgovore na pitanja kako će se razvijati odnosi između NATO-a i Srbije, ali je bio posvećen i odnosima u regionu i tekućoj civilnoj vežbi za vanredne situacije NATO-a i Srbije „Srbija 2018“.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg započeo je svoje obraćanje naglašavajući važnost današnje vežbe, navodeći da je važno okupiti različite zemlje i spojiti civile i vojsku u zajedničkom zadatku borbe protiv prirodnih katastrofa.

On je napomenuo da je važno naglastiti da je budućnost teško predvideti i da je NATO prihvatio tu novu stvarnost.

Prema njegovim rečima, u sadašnjem svetu je teško razlučiti mir od rata ili stabilnosti od sukoba, i da je neophodno biti spreman za nepredviđene i nepredvidive događaje.

„NATO se sve više fokusira na globalnu neizvesnost – hibridne pretnje i hibridno ratovanje … Veoma mali broj ljudi je uspeo da predvidi neke od najvažnijih svetskih događaja, poput Arapskog proleća, ruske aneksije Krima ili nastanka Islamske države. Budite spremni za nepredvidljive događaje, to je jedini način da se pripreme za budućnost“, rekao je Stoltenberg.

On je dodao da je NATO podigao svoj nivo borbene gotovosti, kao i spremnost obaveštajnih službi i ostalih visokotehnoloških aspekata bezbednosti, kao i da je ravnoteža između demokratske kontrole oružanih snaga i efikasne borbe protiv hibridnih pretnji „apsolutno moguća“.

Stoltenberg je takođe naglasio da je zapadni Balkan prošao dugačak put, da ima jači ekonomski rast, da se implementiraju važne reforme i da su budžeti uravnoteženi, ali je nazvao regionalnu trgovinu, ekonomsku saradnju i povezanost kao preduslove za iskorenjivanje nepoverenja i nacionalističkih retorika u regionu.

Upotreba nauke i tehonologije za spasavanje civila i dopremanje pomoći je ono što Srbiji treba a saradnja kroz NATO programe može pomoći da se postigne cilj spasavanja većeg broja života, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je takođe izjavio da je izbegavanje regionalnih sukoba preduslov za ekonomski napredak, ali da u budućnosti po tom pitanju vidi „puno izazova“.

„Voleo bih grešim, ali mogu samo da garantujem da ćemo se mi (Srbija) potruditi … Ulazimo u novu eru rasplamsavanja političkih strasti i pogoršanja situacije.“

„Bolji odnosi sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i vlastima u Prištini su neki od načina na koje Srbija doprinela stabilnosti Zapadnog Balkana“, rekao je Vučić.

Panel je bio poseban događaj koji se održava pre zvaničnog početka 8. Beogradskog bezbednosnog foruma, koji će se održati od 17. do 19. oktobra pod nazivom „Zajedničko pronalaženje odgovora na novu normalnost“.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otvorio je u ponedeljak (8. oktobra) civilnu vežbu za delovanje u vanrednim situacijama „Srbija 2018“ zajedno sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. Ovo je najveća vežba organizovana od strane NATO NATO agencija Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije, a prva je koja se održava u Srbiji. U toj vežbi učestvuje oko 2.000 ljudi iz skoro 40 zemalja.