fbpx
European Western Balkans
Politika

Stopa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU pala na 48% u 2022.

Putin i Vučić; Foto: Tanjug / Tanja Valić

BEOGRAD – Zbog povećanja deklaracija koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije u 2022. godini je bila samo 48 odsto, navodi se u Analizi usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU za 2022. godinu koju je objavio ISAC Fond. Dodaje se da je zbog održavanja pozicije neusklađivanja sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, Srbija praktično poništila napredak koji je ostvarila u usklađivanju iz 2021. godine, kada je stopa usklađenosti bila 62 odsto.

“Kao što je to bio slučaj i ranije, Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, njihove državljane ili interese. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje računa na podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima”, navodi se u analizi ISAC Fonda.

Analiza podseća da se Srbija  prvi put u poslednjih dvanaest godina uskladila sa nekim od deklaracija i mera usmerenih protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Srbija se uskladila sa tri „političke“ deklaracije: prvom protiv ruskih sajber-napada na Ukrajinu, drugom u podršci pružanja usluga diplomatskog prisustva EU u glavnom gradu Ukrajine Kijevu i konačno, samo par dana pre invazije, protiv gomilanja ruske vojske na granicama sa Ukrajinom.

Igor Novaković jedan od autora analize kaže za European Western Balkans da je opseg tema kojom se EU bavila u spoljnoj politici tokom prethodne godine bio veći, ali da je glavni fokus bio na Rusiji, sa čim se Srbija nije usaglašavala.

“Političke deklaracije i restriktivne mere koje se odnose na Rusiju bile su dominantna tema. Ni sa jednim od 9 paketa sankcija EU Srbija se nije usaglasila”, objašnjava Novaković. On dodaje da ipak postoji nekoliko elemenata koji su vredni pažnje kada je u pitanju spoljnopolitčko delovanje Srbije prema Rusiji u prethodnom periodu, pre svega kada je u pitanju uvođenje sankcija Viktoru Janukoviču, koji je ruski državljanin.

Neusaglašavanje sa sankcijama Rusiji nije jedino

Osim Rusije, najvažnija tema EU deklaracija sa kojima se Srbija uglavnom nije usklađivala bila je Belorusija. Istraživači ISAC Fonda ističu da je situacija sa usklađivanjem Srbije sa deklaracijama oko Belorusije je čudna, jer se Srbija nije uskladila sa šest deklaracija koje su bile revizije ili proširenja restriktivnih mera koje su, kao i u slučaju Rusije, od ciljanih postale kaznene.

“Međutim, Srbija je uskladila sa prvom revizijom restriktivnih mera koje su objavljene deklaracijom 12. januara. Potom je Srbija propustila da se uskladi sa četiri deklaracije koje su proširile restriktivne mere, da bi se uskladila sa deklaracijom objavljenom 22. aprila o dodatnim restriktivnim merama usmerenim ka beloruskom finansijskom i transportnom sektoru. Ovo poslednje usaglašavanje bi trebalo da znači da se Srbija uskladila sa svim prethodnim proširenjima i dopunama. Nakon ove, Srbija se ponovo nije uskladila sa dve deklaracije koje su objavljene 10. juna”, pokazala je analiza ISAC Fonda.

Zbog toga su istraživači ISAC-a zaključili da Srbija pokušava da “igra na dva koloseka” i šalje poruke i Briselu i Moskvi i Minsku da “odmerava svoje korake”.

Novaković smatra da je su srpske vlasti tokom prethodne godine u svom spoljnopolitičkom delovanju upućivale signale na šta su spremni, a na šta ne.

„Sa Belorusijom je tu bilo interesantno prethodnih par godina. Mi smo se uskladili sa političkim deklaracijama, na kraju i sa sankcijama u 2021. Tokom 2022. smo ponovo lavirali negde između. Jer tu je čini mi se do percepcije kako oficijelna Moskva shvata naš pristup prema Belorusiji“, kaže Novaković.

U drugoj polovini godine, Srbija se nije uskladila sa političkom deklaracijom povodom obeležavanja druge godišnjice „lažnih predsedničkih izbora“ u Belorusiji, kako ih je EU nazvala u dokumentu.

“Ovo je takođe zanimljiv slučaj, jer se Srbija uskladila sa originalnim političkim deklaracijama izdatim u znak protesta protiv sprovođenja izbornog proces u Belorusiji i krivičnog gonjenja opozicije 2020. godine. Takođe, Srbija se 2021. godine uskladila sa deklaracijom izdatom na prvu godišnjicu izbora, osuđujući „lažne“ izbore”, naveli su istraživači ISAC Fonda.

Kako se navodi u izveštaju, pored tih koraka napred u vezi sa Rusijom, “ali zbog ozbiljnosti situacije u Ukrajini i EU oni nisu na odgovarajući način primećeni od strane šire javnosti”.  “Ipak, većina deklaracija i mera sa kojima se Srbija nije uskladila bila je na ovaj ili onaj način povezana sa Ruskom Federacijom i ratom u Ukrajini, dok su ostale teme činile samo mali deo ukupnog broja”.

Igor Novaković ocenjuje da je broj deklaracija i rešenost EU da stegne obruč oko Ruske Federacije u smislu ograničavanja resursa za vođenje rata, pokazuje da je u stvari taj procep između EU i Rusije.

“Veliko je pitanje kada će taj procep biti popunjen. Čini mi se da bi on mogao da ostane  dugo vremena nepremostiv.  Zbog toga se Srbija nalazi u ugodnoj poziciji. Moj je utisak da će ubuduće biti jako izazovno voditi takvu politiku, posebno ukoliko se oslanjamo na EU”, objašnjava Novaković.

Pored odbijanja da se uskladi sa sankcijama Rusiji, Srbija se nije uskladila sa četiri obnove odnosno dopune sankcije protiv Irana. Tokom 2022. godine Srbije se nije uskladila sa jedinom deklaracijom EU u ovom periodu čija je tema bila Kina.

Povezani članci

Sednica Parlamentarnog odbora EU i Srbije 28. januara

EWB

Bilčik: Ako nema rada i rezultata, poglavlja se ne otvaraju

FoNet

Proevropska opozicija poziva ministarku Joksimović da podnese ostavku

EWB