fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Štrajk i odlaganje odluke o petoj nacionalnoj frekvenciji: Zarobljenost REM-a kao ogledalo zarobljenosti društva

Regulatorno telo za elekotronske medije; Foto: N1

Nedavna odluka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da stupi u štrajk, nakon što su televizije N1 i Nova S prekinule svoj program na 24 sata, podseća na oprobani recept vlasti. A on glasi – na optužbu odgovoriti optužbom i to oštrijom i ličnijom, na miting kontramitingom, a ako je neophodno, na štrajk glađu štrajkom glađu. Tako je pre dve i po godine nekoliko poslanika iz Srpske napredne stranke brže-bolje stupilo u štrajk glađu, jer je to učinilo dan ranije dva poslanika opozicije. Pomenuti Kopi – pejst mnogostruko je praktičan bilo da je reč o preusmeravanje pažnje na sebe, ali i kada se radi o nečem dosta opasnijem po društvo – obesmišljavanju svake kritike i onda kada je ona veoma potkrepljena.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, objavljenom pre nešto više od dva meseca, stoji da u pogledu slobode izražavanja nije postignut napredak. Između ostalog, navodi se da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, sprovođenje medijske strategije sve više kasni što je uticalo i na izmene Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, kao i da se u medijima se često koriste i tolerišu govor mržnje i diskriminacija što je retko praćeno reakcijom regulatornih tela ili tužilaštva.

„Početkom 2022. godine, REM je analizirao dva snimka – jedan sa kablovskog, a drugi sa kanala sa nacionalnom frekvencijom – i javno je osudio samo kablovsku TV koja se smatra kritično nastrojenom prema vlastima“, stoji u izveštaju Evropske komisije.

Zatim se navodi i da je „u julu 2022. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je sve četiri nacionalne frekvencije na period od osam godina istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, tokom kojeg su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza. Poziv za petu licencu je objavljen u avgustu 2022; proces treba da se vodi na transparentan način.“

Predsednica ovog tela, Olivera Zekić, izjavila je da je to nastavak pritiska na ovo telo koje traje već godinama. Kao one koje vrši pritisak navela je, uz Evropsku komisiju i političke partije (opozicione) i deo nevladinog sektora.

U međuvremenu, peta nacionalna frekvencija još nije dodeljena. Kada će se to desiti – ne zna se. REM je u štrajku. Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanog u utorak 20. decembra, prva tačka dnevnog rada bila je upravo obustava rada REM-a. Tu se čulo i da će poslanici opozicije zatražiti smenu članova Saveta REM-a zato što su prekršili zakon. Na istoj sednici Odbora, Olivera Zekić je kazala da je ideja da se stupi u štrajk bila njena, kao i da je jedan od glavnih razloga za to bila medijska hajka koju protiv REM-a prvenstveno vode članice United media grupe, a vezana je za dodelu pete frekvencije.

Sve se završilo tako što je Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije doneo zaključak da daje nedvosmislenu podršku REM-u u obavljanju poslova koji su definisani zakonom. U tom se zaključku, koji je predložio poslanik SNS Nebojša Bakarec, kaže i da Odbor ima razumevanje za odluku Saveta REM-a o obustavi rada.

Interes javnosti, šta to beše

„Više od ičeg,  štrajk REM-a pokazuje jedan od dominantnih simptoma bolesti današnjeg srpskog društva, a to je izostanak svake vrste odgovornosti prema onima zbog kojih ta institucija postoji“, smatra teoretičarka medija Ana Martinoli, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kaže i da kako god i kad god da se štrajk razreši, interes građana ili poboljšanje ukupnog kvaliteta medijskog tržišta u Srbiji neće biti nikakvi faktori u tom procesu.

Za komunikološkinju Jelenu Kleut, vanrednu profesorku na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, štrajk bilo kog tela ili organa koje je zaduženo da svakodnevno štiti prava građana je besmislen i morao bi da bude detaljnije obrazložen, posebno kada je reč o tome kako, recimo, izgleda praćenje medija u kontekstu zaštite maloletnika dok je na snazi obustava rada. Ona dodaje da razume neposredan povod – kukasti krst nacrtan na ulazu u zgradu člana REM-a je za svaku osudu – ali da deo saopštenja u kojem se govori o pritiscima ne shvata.

 „Ako jedno telo trpi pritiske, u interesu je javnosti da saznamo odakle sve dolaze pritisci, a verovatno postoje i druge institucije koje bi na ove pritiske mogle da odgovore“, kaže Kleut.

Ona smatra da u kontekstu REM-a i drugih institucija u Srbiji to deluje iluzorno: „Jasno je da nijedna institucija neće reagovati, te da ni REM ne bi baš da detaljiše o pritiscima. REM im se spremno povinuje, samo ako dolaze sa one strane koja je i izabrala ovakav Savet. Ignorišući sopstvena pravila, REM zanemaruje sve podatke o medijima, vlasništvu, pluralizmu i odluke donosi proizvoljno. A upravo odlukom da ovako posluje REM obezbeđuje nesmetan upliv političko-ekonomskih interesa u svoj rad.“

Malčice je drukčije u praksi…

U teoriji, ističe Ana Martinoli, pozicija REM-a je jasno definisana Zakonom o elektronskim medijima koji navodi da je u pitanju samostalna nezavisna regulatorna organizacija, funkcionalno i finansijski nezavisna od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora. Drugim rečima, on bi trebalo da postupa u interesu građana.

„Međutim, nezavisnost REM-a u praksi se možda najbolje meri njegovim rezultatima, načinom rada i ispunjavanjem zadataka na koje ga obavezuju zakoni“, naglašava Martinoli.

U tom kontekstu, poziva se objektivne parametre poput jednog od zaključaka aktuelne Strategije razvoja sistema javnog informisanja RS za period 2020-2025. u kojoj se navodi da nezavisnost regulatora, iako formalno proklamovana, u praksi nije u potpunosti obezbeđena, delom zbog nedostataka u regulativi, a delom zbog neadekvatne primene ili izostanka primene postojećeg regulatornog okvira, što je vidljivo u postupku izbora članova Saveta REM-a, višegodišnjeg rada Saveta REM-a u nepotpunom sastavu, nedavanja saglasnosti na Statut i neblagovremenog davanja saglasnosti na finansijski plan REM-a.

Po rečima Kleut, REM je zarobljeni organ koji nema autonomiju unutar zarobljene medijske scene: „U teoriji, to jest zakonu, telo je dobro koncipirano, po ugledu na slična tela, čak sa visokim učešćem različitih aktera, poput profesionalnih udruženja, univerziteta, civilnog društva. Ali, u praksi, svaki dodir sa politikom čini REM ranjivim, bilo da je reč o uplitanju skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, glasanju za članove u parlamentu, državi kao predlagaču.  Sve to je dovelo do toga da nijedna vlast nije odolela tome da utiče na rad REM-a. A tek ova vlast je REM u celini podredila svojim interesima“.

Obe sagovornice se slažu da je REM ogledalo ovdašnje stvarnosti, društva odnosno medijske scene koju živimo. Kako očekivati, pita se Martinoli, da REM bude bolji, snažniji i nezavisniji od celokupnog sistema zaštite prava i interesa društva i građana, oličenog u instrumentalizovanim, kontrolisanim, neretko i potpuno pasivizovanim javnim institucijama.

Postoji nada da će se kroz Medijsku strategiju, u kojoj se navode svi problemi u funkcionisanju REM-a, odnosno nove zakonske predloge nešto popraviti u pravcu veće nezavisnosti ovog tela. Prva provera će, kako ističe Jelena Kleut, biti da li će zakonskim rešenjima biti smanjen upliv politike, recimo promenom odnosa ovlašćenih predlagača tako da politika učestvuje sa manje, a ostali akteri u društvu sa više predstavnika.

Čekajući petu frekvenciju

Kada je reč o dodeli pete frekvencije, sve je i dalje neizvesno. Jasno je da se sa tim odugovlači, a poznato je da je ovdašnja granica bola odnosno trpljenja na razna odugovlačenja poprilična. Priča se da se možda čekaju određene televizije u nastajanju, sudbina vlasništva nekih drugih, te da je sama mogućnost dodele mamac kojim bi se trebala značajno smanjiti kritičnost pojedinih TV kuća.

Jelena Kleut kaže da nije optimista u pogledu toga da će REM žuriti sa odlukom i da je s obzirom na nepredvidivost rada medijskog regulatora, teško reći šta će biti epilog konkursa.  Navodi i da je to uopšte ne čudi: „REM je u svojim odlukama retko bio konzistentan, sopstvene analize retko uzima kao merilo za donošenje odluke, reaguje saopštenjima potpuno zanemarujući delikatnu ulogu nezavisnog regulatora, u stanju je godinama da radi na ivici kvoruma.“ Kleut sumira da umesto da REM bude noseću stub medijskog sistema, on je pre voda koja urušava temelje.

Slično smatra i Ana Martinoli: „Nisam sigurna šta je smisao i cilj prolongiranja donošenja odluke u okviru konkursa za dodelu pete nacionalne TV frekvencije, osim ako to nije pokušaj da se dodatno vreme iskoristi za diskreditovanje i napade na neke od televizija koje su aplicirale za tu dozvolu, ali i da se neka buduća, potencijalno neočekivana odluka, donese u trenutku kada je javnost već potpuno izmorena i pasivizovana svakodnevnim tenzijama i brojnim društveno-političkim problemima sa kojima se suočavamo dnevno.“ Dodaje i da idu praznici, pa je možda cilj da od buke slavlja, petardi i vatrometa najveći deo srpske publike i ne čuje tu odluku, kakva god ona bila.

Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

 

Povezani članci

Partije u Srbiji za saradnju sa NATO-om, ali bez članstva

Aleksandar Ivković

Mesto šefa pregovaračkog tima upražnjeno već tri meseca

Jovana Georgievski

Gde si bio 1999: Ukrajina među prvima osudila NATO bombardovanje

N. T. Štiplija