Strategija proširenja EU – pogledi iz Brisela

*Studijska poseta Briselu organizovana je u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koju sprovodi Beogradska otvorena škola uz podršku Švedske

Strategija proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan vratila je u fokus ovaj  region. Iako su pojedine članice skeptične prema proširenju, kao i prema 2025. kao eventualnom roku za prijem Srbije i Crne Gore, zvaničnici u Briselu ističu kako je dokument važan jer se pažnja vratila nakon mnogo godina. Međutim, nisu sve članice EU podjednako zainteresovane za proširenje, imajući u vidu da se trenutno bave unutrašnjim problemima poput Bregzita.

„Nemačka i Francuska nisu bile zadovoljne zbog 2025. godine, dok zemlje Beneluksa nisu bile oduševljene celokupnom Strategijom. Sličan stav dele i Baltičke zemlje, zajedno sa Poljskom koje su poprilično skeptične zbog stava prema Rusiji“, objašnjava izvestilac RTS-a iz Brisela, Dušan Gajić. Što se tiče okvirnog roka pristupanja, Gajić kaže da 2025. godina nije nerealna i da Srbija ima šansu. Međutim, ceo proces pristupanja zavisi od brzine i uspešnosti sprovedenih reformi.

Sličan stav dele i u Savetu Evropske unije, gde smatraju da datum sam po sebi ne treba da bude fokus – on je ambiciozan, predstavlja dobar signal, izvodljiv je, ali takođe zahteva izuzetnu posvećenost reformama. Objašnjeno je i da pristupanje Uniji ne treba da bude proces koji će biti isključivo u rukama vlasti, već je potrebno da bude vođen i od strane građana.

Sa ovakvim stavom saglasan je i poslanik Evropskog parlamenta Andor Deli. On smatra da treba raditi i u državama članicama i kandidatima kako bi politika proširenja stalno bila u fokusu. „Treba promovisat i teme proširenja Evropske unije i iznutra, na nivou članica, kako bi se stvarno istakle sve prednosti članstva, jer mislim da građani nisu dovoljno upoznati sa tim“, kaže Deli.

Emilian Pavel, poslanik Evropskog parlamenta iz Rumunije, ističe da njegova država ima interes da ceo region postane deo EU, ali, kako smatra, ne bez prethodnog ispunjavanja uslova.

„Region mora usvojiti vrednosti na kojima počiva Unija i sprovesti neophodne reforme, ali ovo treba zajedno da uradimo, stoga mislim da je posao koji obavljaju organizacije civilnog društva i mediji veoma važan“, ističe Pavel i dodaje da Unija pažljivo prati probleme koji se tiču slobode medija regionu. On objašnjava da vrednosti Unije moraju da se približe građanima regiona, kako bi lakše razumeli šta Unija zapravo želi da postigne zahtevanim reformama.

Jedno od pitanja koje se često javlja među organizacijama civilnog društva u regionu je kako kritikovati rad vlasti a ne ugroziti time put države ka EU, jer se dešavaju slučajevi da visoki zvaničnici EU daju političku podršku vladama koje krše same principe Unije i direktno ugrožavaju proces pristupanja.

Deli smatra da je ovo pitanje izuzetno kompleksno i da je poslanik EP Eduard Kukan jednom prilikom postavio odgovarajuće pitanje – da li mislite da bi trebalo da spakujemo naše kofere i odemo iz regiona i vratimo se samo u slučaju da je region napreduje u svim aspektima, ili pak smatrate da bi trebalo da ostanemo u regionu i radimo na problemima?

„Teško je naći pravi balans između ove dve stvari – ako ste previše kritički nastrojeni, onda usporavate put ka procesu proširenja i demotivišete već demotivisane članice. To je začaran krug“, kaže Deli.

Sa druge strane, glavni i odgovorni urednik briselskog medija Euractiva Georgi Gotev kaže da je prava šteta što je nakon samita EU-Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine posvećenost regonu prestala.

„Proširenje Unije više nije ’moderno’. Bugarsko predsedavanje Savetu Evropske unije pokušava da vrati ovu temu u fokus, mada je Bugarska kao članica je vrlo loš primer – stanje slobode medija je problematično, ali postoji mnogo primera uspešnog proširenja“, kaže Gotev.

Srbija i Crna Gora su često pominjane kao predvodnici procesa proširenja, ali postoje određeni problemi koji komplikuju stvar – poput Kosova, koje ne priznaju neke članice. Gotev misli da je zbog toga ali i brojnih problema u regionu Komisija na neki način zadovoljna, jer to usporava proces proširenja, zbog čega briselska administracija ne mora da žuri. Što se tiče Srbije, Gotev objašnjava da Srbija može da stoji rame uz rame sa Crnom Gorom,“ budući da je uspela da zadrži administrativne kapacitete uprkos ratovima, čak smatram da je u boljem položaju o odnosu na Bugarsku po ovom pitanju.“

Sa druge strane, u briselskom dnevnom listu Politico veruju da postoji mnogo oklevanja po pitanju proširenja EU. „Članice preživljavaju ’traumu’ nastalu nakon iznenadnog istupanja Ujedinjenog Kraljevstva iz Unije, tako da je razumljivo što postoji oklevanje po pitanju primanja novih članica.“

Na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan, koji će biti održan u Sofiji 17. maja, 15 godina nakon samita u Solunu, biće važno videti da li će države članice pozdraviti Strategiju ili će ostati razjedinjene po pitanju daljeg proširenja. Imajući u vidu reforme koje su predviđene Strategijom, kao i brojne probleme sa kojima se Zapadni Balkan suočava, ostaje da se vidi da li će početni entuzijazam opasti ili će se region zaista prihvatiti posla.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.