Strategija Evropske unije za Zapadni Balkan potvrdila je rešenost Unije da preuzme lidersku poziciju u regionu. Godina 2025. navedena je kao okvirni rok u kojem bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu punopravne članice EU. Iako sam datum nema obavezujuću snagu, postojanje roka moralo bi da bude podstrek za brže sprovođenje neophodnih reformi i okončanje procesa koji traje skoro već dve decenije.
Reformu pravosuđa, vladavinu prava, slobodu medija, normalizaciju odnosa sa Kosovom i sve one teme koje su u dosadašnjim najavama iz Brisela potencirane kao ključne za dalje integracije, Srbija će morati da ostvaruje u što hitnijem roku. Reforme bi trebalo da prati ubrzano otvaranje pregovaračkih poglavlja, s obzirom da bi sva morala da budu zatvorena već 2023. godine, nakon čega sledi potpisivanje pristupnog sporazuma.
Ako se pogleda stanje po poglavljima, realno je u narednih šest meseci očekivati otvaranje tri nova – Poglavlje 33 Finansijske i budžetske odredbe, Poglavlje 9 Finansijske usluge, kao i Poglavlje 13 Ribarstvo. Sudeći po najavama iz vlade, Srbija bi mogla da preda pregovaračke pozicije za još dva poglavlja – Poglavlje 4 Slobodan protok kapitala i 18 Statistika.
Treba imati u vidu da je, nakon što Srbija preda pregovaračku poziciju za konkretno poglavlje, šest meseci minimalan rok koji je Uniji potreban da bi usvojila zajedničku poziciju, neophodnu da bi ono bilo otvoreno.
To znači da bismo do kraja godine ove godine mogli da otvorimo samo ona poglavlja za koju bi pregovaračka pozicija bila predata do leta.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finansira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije.