Zastave; Foto: EU

Dokumentom Strategija EU “Verodostojna perspektiva proširenja i pojačan angažman Evropske unije na Zapadnom Balkanu” potvrđena je evropska budućnost regiona kao geostrateško ulaganje u snažnu i ujedinjenu Evropu, zasnovanu na zajedničkim vrednostima. Strategijom je jasno rečeno da je Zapadni Balkan deo Evrope, te je naglašena otvorena perspektiva članstva u EU za sve zemlje Zapadnog Balkana na osnovu pojedinačnih zasluga, navodi za European Western Balkans Igor Crnadak, ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine, komentarišući poruke koje je “zapadnobalkanskoj šestorki” (Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija, BiH i Kosovo) poslala Evropska komisija nedavnim objavljivanjem Strategije.

Naš sagovornik ocenjuje da je “verodostojna perspektiva pristupanja Evropskoj uniji ključni pokretač transformacija u regionu, posebno u smislu jačanja pomirenja i napretka regiona”.

„Regionalni pristup i podrška Evropske komisije regionalnoj saradnji daje prostora za optimizam, posebno imajući u vidu činjenicu da je Evropska komisija opredeljena da nastavi da daje podršku razvoju ekonomske integracije unutar regiona, te obezbeđivanju regionalne kohezije“, smatra Crnadak.

Upitan da li smatra da je 2025. godina realističan rok za eventualni prijem Srbije i Crne Gore u Uniju, kako je naznačeno u Strategiji, šef diplomatije BiH ukazuje za EWB da “iako Strategija pojašnjava korake koje moraju da preduzmu Srbija i Crna Gora na putu ka EU kako bi proces njihovog pristupanja bio završen do 2025. godine, ističe se i da druge zemlje mogu sustići Srbiju i Crnu Goru, zavisno od zasluga svake ponaosob”.

„Mada je za zemlje koje su već otvorile pregovore i „odmakle“ u procesu pristupanja EU, Crnu Goru i Srbiju, navedena vremenska perspektiva za punopravno članstvo do 2025. godine, Strategija nije dala rokove. BiH se raduje napretku susednih zemalja na putu ka punopravnom članstvu u EU i u potpunosti je opredeljena za regionalnu saradnju Zapadnog Balkana“, poručuje Igor Crnadak.

U konačnoj verziji Strategiji, uz već dobro poznato insistiranje na vladavini prava, regionalnom pomirenju, uključujući prevazilaženje graničnih sporova i rešenje kosovskog pitanja, kao i jačanje ekonomije, navodi se, između ostalog, da će Evropska komisija “početi da priprema mišljenje o kandidaturi Bosne i Hercegove za članstvo u EU nakon što dobije opsežne, celovite odgovore na Upitnik EK”.

“Stalnim ulaganjem napora i angažovanjem, BiH može da ostane kandidat za članstvo u EU u narednih nekoliko godina”, ističe se u dokumentu, uz poruku da će Evropska komisija “nastaviti da pomaže BiH i Srbiji u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Podsetimo, bez članstva u STO nije moguće zatvoriti pregovaračko poglavlje 30, koje se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Ministar spoljnih poslova Letonije Edgars Rinkevičs navodi za EWB da sa “tačke gledišta Letonije, Strategija predstavlja blagovremeni i pozitivan signal za Zapadni Balkan jer potvrđuje jasnu i snažnu podršku EU za njihovu evropsku perspektivu”.

„Zajednička budućnost sa državama Zapadnog Balkana u snažnoj i ujedinjenoj Evropi, baziranoj na zajedničkim vrednostima, u našem je sopstvenom interesu. Vrata EU ostaju otvorena. EU ostaje spremna da podrži proces preobražaja regiona. Strategija ukazuje na konkretne korake koje treba preduzeti kako bismo zajedničkim naporima i posvećenošću mogli da ubrzamo proces evropske integracije“, poručuje naš sagovornik.

Rinkevičs podseća da je 2025. godina “indikativni vremenski okvir za članstvo onih kandidata koji ispune kriterijume o pristupanju EU”. “Potrebno je da države Zapadnog Balkana ostvare konkretne rezultate u ispunjavanju nužnih uslova da bi napredovali na evropskom putu. Srbija ima šansu da ostvari takav cilj. Pozdravljamo napredak Srbije u pregovorima o pristupanju EU i ohrabrujemo je da se fokusira na sprovođenje reformi i ostvarivanje standarda potrebnih da bi se napredovalo na putu ka EU”, zaključuje šef letonske diplomatije.

U Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke za EWB ukazuju da “pozdravljaju objavljivanje Strategije Evropske komisije za Zapadni Balkan i evropsku perspektivu ovog regiona”.

„Proširenje Evropske unije temelji se na nizu kriterijuma koje države kandidati za članstvo moraju da ispune. Imajući to u vidu, proširenje predstavlja stratešku investiciju u  bezbednu, stabilnu i ujedinjenu Evropsku uniju, baziranu na zajedničkim vrednostima. Uvereni smo da Strategija predstavlja konkretne podstreke da države kandidati i potencijalni kandidati za članstvo delotvornije sprovedu neophodne reforme, kao i da intenziviraju napore kako bi prevazišli i regionalne i bilateralne izazove“, navode u ministarstvu koje predvodi Miroslav Lajčak.

Ministarstvo spoljnih poslova Slovačke naglašava da što se tiče budućeg članstva u Evropskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana, “Slovačka podržava vremenski horizont (2025. godinu), koji je dat državama kandidatima da ispune kriterijume potrebne za članstvo u Uniji”.

„U skladu sa našom dugoročnom politikom, nastavićemo da podržavamo sprovođenje reformi i proces evropske integracije zemalja regiona, što podrazumeva i davanje stručnih saveta iz naše prakse u sprovođenju reformi“, ističu u Bratislavi.

U nedavnom autorskom tekstu za EWB Ekaterina Zaharieva, ministarka spoljnih poslova Bugarske, države koja trenutno predsedava EU, ocenila je povodom objavljivanja Strategije da “politički lideri i građani sa Zapadnog Balkana sada imaju važan zadatak da prevaziđu prepreke i izgrade most ka svojoj uspešnoj budućnosti, koja je u Evropskoj uniji”.

“Ne postoji druga alternativa. Ovo je budućnost Unije, jer bez Zapadnog Balkana naš zajednički projekat neće biti u potpunosti celovit, a Evropa neće biti kontinent koji je dovoljno stabilan i bezbedan. Trajna ekonomska i politička stabilnost i zagarantovan demokratski razvoj država regiona predstavljaju dugoročne ciljeve koje smo mi u EU zacrtali sebi i ja verujem da je to cilj i balkanskih političkih lidera. Bugarska investira u bezbednu, prosperitetnu, održivu Evropu, sa socijalnom pravdom. Zato je evropska perspektiva Zapadnog Balkana ne samo glavni prioritet bugarskog predsedavanja Savetom EU, već i naše trajno spoljnopolitičko opredeljenje. Radili smo veoma predano tokom proteklih osam meseci da vratimo ovu temu na evropsku agendu – i uspeli smo u tome. Petnaest godina nakon sastanka u Solunu, lideri EU, kao i lideri država zemalja regiona, sastaće se u maju u Sofiji, kako bismo zajedničkim snagama ubrzali ostvarenje našeg zajedničkog cilja”, konstatovala je šefica bugarske diplomatije.

Samit EU-Zapadni Balkan, koji će biti održan 17. maja u Sofiji, uz učešće šest lidera Zapadnog Balkana, smatra se značajnim simboličkim gestom i jasnim “signalom” da je Bugarska veoma zainteresovana za promovisanje evropskih integracija zemalja poput Srbije.

Strategiju podržava i Austrija, koja će 1. jula od Bugarske preuzeti predsedavanje Savetom EU. Šefica austrijske diplomatije Karin Knajsl poručila je da je “u našem interesu da zemlje Zapadnog Balkana imaju konkretnu i verodostojnu perspetivu pristupanja EU i da se približavanje svake pojedinačne  zemlje odvija u skladu s njenim napredovanjem, stoga smo mi poslednjih godina zahtevali jasno opredeljenje  Evropske unije za podršku ovim zemljama”.

Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je prilikom nedavne posete Srbiji ocenio da “lično misli da ne sme da se čeka do 2025, već sada moramo da počnemo radimo da pokažemo da se isplati krenuti ka EU”. On je istakao da je Srbija ključna zemlja na Zapadnom Balkanu, mada „ne može Srbija sama da stabilizuje region, ali je sigurno da bez Srbije nema stabilnosti regiona“.

“Ova zemlja i susedne zemlje se mogu razviti u blagostanju i mogu da postanu članice EU“, rekao je Gabrijel, koji je izazvao burne reakcije ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića konstatacijom da “Srbija treba da prihvati nezavisnost Kosova”.

Ministarstvo spoljnih poslova Švedske ocenilo je nakon objavljivanja Strategije da je “budućnost Zapadnog Balkana kao sastavnog dela EU  u interesu političke bezbednosti i ekonomskog interesa Unije, a postizanje članstva u EU je u rukama zemalja regiona”.

“Nova strategija Evropske komisije o proširenju na Zapadni Balkan iznova potvrđuje evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana i stvara platformu za snažnije delovanje u pravcu uključivanja u EU. Švedska pozdravlja strategiju, kao i fokus Bugarske kao predsedavajuće EU, na Zapadni Balkan, koji će biti tema samita Zapadnog Balkana i EU u Sofiji u maju ove godine“, poručeno je iz Stokholma.

Donedavni ministar evropskih poslova Crne Gore Aleksandar Andrija Pejović izjavio je da veruje da države regiona, pre svega Crna Gora i Srbija koje trenutno jedine pregovoraju o članstvu u Uniji, mogu da pristupe EU i pre 2025. godine.

“Ukoliko EU i u narednom periodu ostane snažno posvećena pristupanju država Zapadnog Balkana, brzina napretka prema članstvu će zavisiti isključivo od individualnih postignuća svake od država, odnosno od toga koliko uspešno i efikasno sprovodimo reforme”, kazao  je Pejović za list Danas.

U sličnom tonu, ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović ocenila je da Strategijom “Srbija nesumnjivo prepoznata kao lider” u procesu evropske integracije.

„U dokumentu se regeneriše politika i strategija proširenja. Srbija je istureno mesto. To je snažan politički signal uz sve prepreke na evropskom putu”, rekla je Joksimović prilikom  gostovanja na RTS-u.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.