BEOGRAD – Uprkos političkim promenama unutar pojedinih članica Evropske unije, njeno prisustvo u regionu Zapadnog Balkana i dalje je jedan od strateških ciljeva Unije, zaključak je panel diskusije „Nova era – isti strateški ciljevi: Zapadni Balkan u Evropskoj Uniji“.
Panel diskusija, organizovana od strane Foruma za strateške studije (FORST) i Fondacije Fridrih Ebert u okviru projekta „Strateški tokovi 2021“ imala je za cilj da odgovori na pitanje kako će promene na političkoj sceni u Nemačkoj usled odlaska Angele Merkel u novembru 2021. godine uticati na države Zapadnog Balkana i njihov proces evropskih integracija.
Maks Brendl, direktor Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu naglasio je da Fondacija pruža podršku evropskom putu 6 država regiona, kao i reformama u koje se sprovode kao deo procesa njihove integracije.
„Naša misija je podrška daljem demokratskom razvoju Zapadnog Balkana, kao i evropske integracije regiona. Naša vizija je puno članstvo u Uniji svih 6 država“, rekao je on.
Brendl je objasnio da se radi o procesu koji traje već duži niz godina, i procesu koji je ispunjen uspesima, ali i stagnacijom i nazadovanjem. Ipak, podrška Nemačke tokom prethodnih godina državama regiona nije izostajala, o čemu između ostalog svedoči i iniciranje Berlinskog procesa.
Mihael Rot, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke za Evropu, istakao je da postoji dug kontinuitet angažovanja Nemačke na i za Zapadni Balkan.
„Veze regiona i Nemačke su veoma bliske i iz tog razloga, države Zapadnog Balkana uvek su uživale i uživaće našu pažnju i posvećenost“, rekao je on.
Državni sekretar objasnio je da Nemačka nije jedina članica Evropske unije koja pruža podršku proširenju na Zapadni Balkan, već su po tom pitanju radi o zajedničkom stavu svih članica. Iz tog razloga postoji finansijska posvećenost regionu, kao i komplementarne inicijative poput Berlinskog procesa.
„Zapadni Balkan je važan deo Evrope. Zbog toga, uspešna integracija regiona je neophodna radi ostvarivanja strateških interesa EU. Strateški ciljevi EU u regionu ostaju nepromenjeni“, naveo je Rot i dodao da dalja odlaganja proširenja treba izbegavati zarad postizanja kredibilnosti EU.
Zorka Kordić, glavna pregovaračica Vlade Crne Gore sa EU, nadovezala se na reči državnog sekretara o evropskoj budućnosti država Zapadnog Balkana i istakla da iako proces pristupanja Crne Gore i drugih država kandidata traje veći dug niz godina, nema mesta pesimizmu.
Kako je objasnila u strateškom cilju stabilnosti cele Evrope koji ostaje uprkos promenama unutar Unije, Crna Gora učestvuje svojim opredeljenjem u spoljnoj politici koje se ne menja, te time što deli viziju evropske budućnosti sa EU, ona želi da bude primer drugim državama.
„Crna Gora želi da bude primer time što je naša jedinstvena vizija evropske budućnosti garant stabilnosti za celi evropski kontinent. Ono što je važno to je jasna geopolitička orijentacija Crne Gore. Mi delimo i usaglašavamo se sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, između ostalog i kao punopravna članica NATO“, rekla je ona.
Kordić dodaje da kako bi dokazala svoje opredeljenje, Vlada Crne Gore fokusirala se najpre na oblast vladavine prava.
„Da bi dokazali naše geopolitčko opredeljenje, usmereni smo na to da u oblasti vladavine prava ostvarimo opipljive rezultate, naravno pre svega radi poboljšanja kvaliteta života naših građana, ali i zbog toga što je to konkretan indikator i pokazatelj te geopolitičke opredeljenosti“, objasnila je ona.
Kalinka Gaber, državna sekretarka za evropske poslove u Vladi Severne Makedonije, sa druge strane objasnila je da put ka Evropskoj uniji nije lak.
Ona navodi da iako se od strane Evropske unije često može čuti da kada zemlja ispuni sva očekivanja i merila za početak pregovora, otvaranje pregovora onda predstavlja samo tehnički trenutak koji će brzo uslediti, tu ipak nije kraj. Često na put pristupanja stanu pitanja koja se potegnu od strane članica koja nemaju veze sa procesom i vrednostima EU.
„Zato je teško naći put između tehničkog i političkog dela procesa pristupanja, a usled toga je teško i održati motivaciju i entuzijazam“, istakla je ona i dodala da članstvo međutim i dalje ostaje cilj na kojem će Severna Makedonija vredno nastaviti da rad.
Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, objasnio je da danas geopolitika najviše utiče na sudbinu u međunarodnim odnosima. Dodaje da Zapadni Balkan, iako često izgleda drugačije nije u primarnom fokusu niti Evrope, niti drugih velikih sila, poput SAD, Kine i Rusije.
Objasnio je kako je trenutni prioritet Evropske unije da se pozicionira u odnosu na velike sile i da u tom pogledu ona sa Srbijom deli strateške nedoumice.
„Sada će Evropa doći bliže toj potrebi da balansira svoju spoljnu politiku, što smo mi već iskusili i u tom smislu vidim moguću konvergenciju naših i interesa EU“, objasnio je on.
Cvetićanin dodaje da bi Srbija u svojoj spoljnoj politici trebalo da se drži univerzalnih vrednosti, a ne sebičnih interesa koji su karakteristični za velike sile.
Žan-Mari Bokel, bivši ministar u Vladi Francuske, istakao je da u oblasti spoljne i bezbednosne politike, EU treba da bude jača i odlučnija. U svom delovanju ona ne bi trebalo da se oslanja isključivo na američke saveznike, sa kojima od dolaska nove Bajdenove administracije, ponovo ima dobre odnose, jer njihov fokus nije Evropa.
On je objasnio da je usled različitih događaja na Zapadnom Balkanu došlo do nastanka određene praznine, te da bi Evropska unija trebalo da deluje adekvatno.
„Danas je neophodno da se razgovara više o produbljenju članstva, ali istovremeno ne sme doći do blokade procesa proširenja. To je bitno jer u suprotnom će praznina biti popunjena delovanjem trećih aktera koji će zauzeti opredeljenja građana ovog regiona, među kojima podrška EU svakako opada“, zaključio je on.