Pandemija izazvana virusom COVID-19 samo privremeno je stavila u drugi plan postojeće  međunarodne probleme. Već u jeku pandemije počele su da se prave projekcije kako će izgledati svet nakon što virus nestane ili utihne.

S tim u vezi francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan je pesimistički izjavio da će „svet nakon pandemije jako ličiti pređašnjem, s time da će biti lošiji“. Prema njegovom mišljenju pandemija će samo pojačati postojeća suparništva i podele. Da li se već sada može naslutiti kako će se pandemija odraziti na odnose između velikih sila, posebno SAD, Evropske unije i Kine?

Uspešnim zauzdavanjem epidemije u Vuhanu i stavljanjem na raspolaganje velikih količina potrebne medicinske opreme drugim državama, Kina se stavila na čelo borbe protiv pandemije. Tome je u velikoj meri doprinela početna nespremnost mnogih evropskih država, kao i spora reakcija institucija Evropske unije. Slična je situacija i u SAD koje su postale najveće žarište pandemije u svetu. U takvoj situaciji mnoge zemlje, uključujući i članice EU, obratile su se za pomoć Kini radi nabavke medicinske opreme.

Koliki je značaj kineske pomoći govori podatak da se u toj zemlji trenutno proizvodi gotovo polovina zaštitne medicinske opreme u svetu. Mnogi su skloni da u ovoj pandemiji vide prelomni momenat u narastajućem uticaju Kine i početak trajnog pomeranja centra moći na Daleki Istok. Međutim, takva predviđanja su u najmanju ruku preuranjena. Možda to u ovom trenutku zvuči nelogično ali upravo bi Kina mogla dugoročno najviše da izgubi ovom pandemijom.

Na Zapadu, pogotovo u SAD, virus COVID-19 se već u žargonu naziva kineskim virusom. Naglašavanje kineskog porekla virusa ima očiglednu negativnu političku konotaciju u okolnostima već zategnutih trgovinskih odnosa između SAD i Kine. Sa druge strane, ostaje činjenica da je u poslednjih dvadesetak godina Kina bila epicentar dve pandemije koronavirusa: SARS-a 2002. godine i COVID-19 2019. godine. Osobenosti kineske kuhinje koja uključuje egzotične divlje životinje, velika zagađenost, loši sanitarni uslovi i prenaseljenost, ocenjeni su kao uzročnici sve češćih epidemija koronavirusom. Zbog toga će mnoge oči i posle prestanka ove pandemije biti uprte u Kinu kao potencijalno izvorište neke nove zarazne bolesti.

Ponašanje kineskih vlasti na početku epidemije daje dodatni razlog za podozirovst prema ovoj državi. Umesto da odmah reaguju, kineske vlasti su izgubile dragoceno vreme, prvo u negiranju, a zatim u prikrivanju razmera epidemije. Sve informacije o epidemiji su stavljene pod kontrolu vlasti, a prema lekarima koji su upozoravali na opasnost od novog virusa primenjene su mere zastrašivanja i represije.

Na Zapadu, pre svega u SAD, takvo ponašanje kineskih vlasti je ocenjeno kao jedan od glavnih razloga za širenje virusa na druge države i nastanak pandemije. Među optužbama koje dolaze sa Zapada, pojavile su se tvrdnje o lošim bezbednosnim standardima u Institutu za virologiju u Vuhanu, čime je ova institucija dovedena u vezu sa pojavom virusa. Raspravu je dodatno rasplamsao kontroverzni francuski virusolog Lik Montanje, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 2008. godine, sa izjavom da je virus verovatno nastao u laboratoriji u Vuhanu. U takvoj situaciji SAD i Australija su zvanično zatražile međunarodnu istragu o nastanku virusa i epidemiji, što su kineske vlasti odlučno odbile.

Međutim, kineske vlasti su i same podgrejale sumnje o nastanku epidemije stavljanjem pod striktnu kontrolu svih naučnih istraživanja u zemlji o poreklu virusa. Nakon toga situacija se dodatno zaoštrila. Američki predsednik Tramp je najavio da će SAD uvesti kaznene takse prema Kini uz obrazloženje da postoji dovoljno dokaza da koronavirus potiče iz laboratorije u Vuhanu. Za sada nije rečeno o kakvim dokazima se radi.

Za razliku od SAD, Evropske države su zauzele nešto odmereniji stav. Francuski predsednik Makron i nemačka kancelarka Merkel pozvali su kineske vlasti na saradnju i veću transparentnost kada je reč o svim okolnostima epidemije u Vuhanu. Sa druge strane ni same SAD, kao ni najveći broj evropskih država nisu učinile mnogo da bi se pripremile za pandemiju. Umesto toga, skoro nemo su pratile kako se zaraza širi sa Dalekog Istoka na ostatak sveta. Upiranje prsta u kineske vlasti stoga se može posmatrati i kao deo napora da se skine deo sopstvene odgovornosti zbog nepripremljenosti za pandemiju. No, čak iako se zanemare političke konotacije optužbi na račun kineskih vlasti, ova pandemija će zbog njenih razmera i posledica ostaviti neizbrisiv trag u sećanju ljudi i mnogi će je povezivati sa zemljom njenog porekla. U uslovima rastućeg ekonomskom, političkog, pa i vojnog supratnišva EU, SAD i Kine takav narativ bi mogao imati delokosežne posledice na odnose Zapada i Pekinga.

Pandemija je već izazvala zatvaranje granica i obustavljanje međunarodnog putničkog saobraćaja u najvećem delu sveta. Po njenom prestanku, jedna od prvih mera od strane EU i SAD bi mogla biti pooštravanje vizne politike prema kineskim građanima, kao mera predostrožnosti od novog talasa pandemije. Kod takvog scenarija Srbija će se naći u posebno nezavidnoj situaciji kao jedina zemlja u regionu koja ima bezvizni režim sa Kinom. Srbija se već sada nalazi pod pritiskom EU da uskladi svoju viznu politiku sa viznom politikom EU i nema sumnje da će se taj pritisak vremenom pojačati.

Pooštravanje vizne politike od strane EU, SAD i njihovih saveznika neminovno bi imalo za posledicu smanjenje društvenih, obrazovnih, kulturnih, naučnih i ekonomskih kontakata sa Kinom i moglo bi staviti ovu zemlju u neku vrstu izolacije. Iz tog razloga će se kineske vlasti naći pred dva velika izazova: da spreče pojavu novih žarišta korona virusa, i da steknu poverenje svetske javnosti u pogledu pouzdanosti službenih informacija, što u postojećim uslovima striktne kontrole medija neće biti nimalo lako.

Sa svoje strane Kina je pokrenula veliku diplomatsku ofanzivu u vidu dostavljanja potrebne medicinske opreme i druge pomoći najugroženijim zemljama. Međutim, u međunarodnoj politici zahvalnost je obično kratkog veka dok su interesi trajni. Sledeći problem za Peking bi mogla biti najava povlačenje nekih zapadnih firmi iz Kine. Pandemija bi mogla da ubrza ovaj proces. Jedna od lekcija koje su naučene na teži način jeste da EU i SAD moraju biti spremni na moguće nove pandemije, ali i na druge prirodne i ljudskim delovanjem izazvane katastrofe.

U svesti građana ovih država ostaće dugo urezane haotične scene iz bolnica nespremnih da se izbore sa velikim brojem obolelih, kao nesposobnost vlasti da obezbede snabdevanje osnovnim medicinskim materijalima i higijenskim proizvodima. Zbog toga će biti veliki pritisak na vlade, ali i na velike multinacionalne kompanije, da vrate u svoje zemlje proizvodnju strateški važnih proizvoda. Malo je verovatno da će SAD i EU dozvoliti sebi da ponovo budu uhvaćene nespremne i da zavise od dobre volje neke treće sile, bez obzira na prirodu njihovih odnosa.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je već zatražila da evropske kompanije presele proizvodnju strateške medicinske opreme iz Kine u Evropu. To bi mogao da bude samo vrh ledenog brega i početak jednog dugoročnog procesa. Uz to, EU su već usvojile određene mere koje bi trebalo da spreče „neprijateljsko“ preuzimanje evropskih kompanija iz zdravstvenog sektora od strane firmi ili lica iz trećih država. Kad se sve uzme u obzir može se očekivati delimično zatvaranje nacionalnih i regionalnih ekonomija i povratak protekcionizma koji je započeo sa dolaskom Trampove administracije u SAD.

Bez sumnje svet svakako više neće biti isti posle pandemije – biće još lošiji i nepredvidiviji. Sledi nam nova podela karata u večitoj igri moći između velikih sila.