fbpx
European Western Balkans
Društvo

Švedski institut V-Dem: Srbija “izborna autokratija”, najlošija u regionu po kvalitetu demokratije

Protesti ispred Republičke izborne komisije, 16. januar 2024; Foto: FoNet

GETEBORG – Srbija se nalazi na 107. mestu od 179 zemalja po indeksu liberalne demokratije, stoji u godišenjem izveštaju o demokratiji koji je danas objavio švedski institut V-Dem. Ona se nalazi na začelju regiona Zapadnog Balkana, a, prema podacima V-Dema, spada u kategoriju “izbornih autokratija” još od 2014. godine.

V-Dem deli političke režime u četiri kategorije: liberalna demokratija, izborna demokratija, izborna autokratija i zatvorena autokratija. Srbija se nalazi u trećoj kategoriji od 2014, a u njoj su, između ostalih, Mađarska, Turska, Rusija, Belorusija i Ukrajina.

Na indeksu liberalne demokratije, koji svake godine računa institut V-Dem, Srbija ove godine ima tek 0.25 na skali od 0 do 1, što je svrstava na 107. mesto u svetu. Srbija je izjednačena sa Ukrajinom dok, na primer, Turska ima rezultat 0.11 a Rusija 0.06.

Kada je reč o zemljama regiona, Srbija je na začelju, a ispred nje su Bosna i Hercegovina (0.35), Severna Makedonija (0.36), Albanija (0.4), Crna Gora (0.47), Kosovo (0.49) i Hrvatska (0.64).

Srbija se i dalje nalazi među prvih deset zemalja sveta po nazadovanju demokratije, ocenjuje V-Dem institut. Ona je od 2009, kada je imala indeks liberalne demokratije 0.53 (skala od 0 do 1), pala na 0.25, što je među najvećim gubicima.

Druge države u “top 10″ su Poljska, Mađarska i Grčka, kao i Indija, Nikaragva i Avganistan.

„Nivo demokratije koji uživa prosečna osoba u istočnoj Evropi postepeno je opao na nivoe poslednji put zabeležene 1990. godine, pre raspada Sovjetskog Saveza”, tvrdi V-Dem.

U izveštaju se navodi da su Belorusija i Rusija dva istaknuta primera postsovjetske konsolidacije autokratije u regionu, a da Mađarska i Srbija takođe doprinose ovom trendu poslednjih godina, kao i Hrvatska i Rumunija.

Izveštaj V-Dem 2024 procenjuje da je nivo demokratije koji uživa prosečna osoba na svetu 2023. godine pao na nivoe poslednji put viđene 1985. godine – pre skoro 40 godina.

Povezani članci

Majstorović: Bugarsko predsedavanje EU prilika za Srbiju

EWB

European Western Balkans zvanično predstavljen javnosti

Nikola S. Ristić

Ana Marjanović Rudan: Akteri u regionu treba da unaprede Berlinski proces

EWB